Ekonomije Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju (CCDR) Svetske banke, koji prenosi NIN.
Sprovođenje adekvatnih mera u cilju odgovora na klimatske promene moglo bi doneti ogromnu korist Zapadnom Balkanu. Ova ulaganja pomogla bi da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast.
Posledice klimatskih promena već osećamo
Izostanak akcije nije opcija za region, pošto je već pod snažnim uticajem klimatskih promena. U prilog tome govore poplave koje su neposredno pogodile dva miliona ljudi protekle decenije i predviđanja da će se njihovi efekti dodatno pogoršavati sa pojavom sve ekstremnijih padavina. Povećana varijabilnost padavina će verovatno pogoršati pojavu iznenadnih poplava u regionu.
Od 2000. do 2022. najmanje 131 osoba je poginula, 92 su povređene, a preko dva miliona je pogođeno poplavama na Zapadnom Balkanu.
Međutim, poplave nisu jedina opasnost s kojom će se ovaj region suočiti. Sve veću pretnju predstavljaju i šumski požari, kojih je 2021. zabeleženo preko 1.500, što je povećanje od 21 odsto tokom protekle decenije. Ekstremne vrućine koje prouzrokuju suše negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a toplotni talasi doprinose zagađenju vazduha i tako izazivaju hiljade prevremenih smrti godišnje na Zapadnom Balkanu.
Ulaganja su trošak, ali odsustvo istih je još veći trošak
Direktorka za Zapadni Balkan u SB Šaoćing Ju naglasila je da su klimatske promene jasna pretnja za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Troškovi investiranja u prilagođavanje su značajni, međutim, dobra vest je da su koristi od tih ulaganja još veće. Ako se pripremimo za klimatske rizike, možemo spasiti živote, sačuvati lokalne zajednice i podstaći privredni rast, dodala je ona.
Prema procenama Svetske banke, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene donose značajne prinose i to naročito u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde se za svaki uloženi dolar ostvari korist u vrednosti od oko četiri dolara. Zemlje Zapadnog Balkana takođe treba da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene baste da bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja.
Postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara. Emisije gasova sa efektom staklene bašte moguće je svesti na nulu na nivou čitave privrede do 2050. ako bi postrojenja na solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju mogla da proizvedu više od 95 odsto ukupne energije, što bi predstavljalo značajno povećanje u odnosu na sadašnji procenat od jedne trećine ukupne energije proizvedene iz ovih izvora. Osim toga, neophodna je i dekarbonizacija sektora građevinskih ih objekata kroz ulaganja u energetsku efikasnost.
I privatni sektor trebalo bi da uzme učešće
Prema upozorenju Svetske banke, sektor saobraćaja mora doživeti dalekosežnu transformaciju kroz smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih vidova prevoza i prelazak na električna vozila. Međutim, da bi bile u stanju da mobilišu privatna ulaganja, zemlje Zapadnog Balkana moraju da obezbede stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakle kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.
U izveštaju se navodi da bi značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora.
Izvor: NIN
Foto: Bif