Otkako je u Srbiji pre dve godine formirana specijalna policijska jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala učinjeni su vidni pomaci u ovoj oblasti, ali su i dalje prisutni mnogi logistički problemi u praksi. Malobrojni policajci i tužioci koji se bave borbom protiv ekološkog kriminala često nemaju podršku ni među sopstvenim kolegama, koji ih dočekuju komentarima „opet ti, sa tim tvojim ptičurinama!“, ili „da li je moguće da je to najvažnije pitanje kojim treba da se bavimo?“
Kada su pre četiri godine dve osobe osuđene na zatvorske i novčane kazne zbog ilegalnog skladištenja otpada u blizini Obrenovca, to je bila prva takva presuda kod nas za zločin protiv prirode. Na ovom slučaju je zajednički radilo čak 10 nadležnih institucija, za razliku od svakodnevne prakse gde se borba protiv ekološkog kriminala svodi na saradnju malobrojnih pojedinaca i uglavnom pomoću štapa i kanapa, ocenili su na konferenciji „Zelena pravda“ predstavnici policije i tužilaštva.
„Skloni smo da u javnosti ističemo samo negativne stvari, ali kao i u svemu drugom, tako i u borbi protiv ekološkog kriminala one nisu samo crne ili bele. Mi pratimo sve izveštaje, krivične prijave, postupanja i kontrole u ovoj oblasti na teritoriji Srbije. Istovremeno smo vrlo aktivni u međunarodnoj saradnji. Kada odemo u inostranstvo, vidimo da se naše kolege u nekim daleko bogatijim evropskim zemljama, uključujući i one gde je policija najefikasnija u borbi protiv ekološkog kriminala kao što su Španija, Italija i Francuska – suočavaju sa potpuno istim problemima kao i mi“, navodi Nikola Vuksanović, načelnik Odjeljenja za suzbijanje kriminala u oblasti otpada i opasnih materija u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Prema njegovim rečima, otkako je u martu 2022. godine u MUP-u osnovana specijalna jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala, stvari su se vidno pomerile sa mrtve tačke. U prilog tome, Vuksanović iznosi podatke da je od januara do septembra 2022. godine, kada je jedinica tek počela da radi, podneto šest krivičnih prijava za nezakonito upravljanje otpadom, dok je 2023. u istom periodu bilo 154 krivičnih prijava.
Prošle godine je za nepreduzimanje mera za zaštitu životne sredine podneto 139 krivičnih prijava i donete su 43 osuđujuće presude. Za ubijanje i zlostavljanje životinja bilo je 278 krivičnih prijava i 34 osuđujuće presude, za šumsku krađu 1.849 podnetih prijava i 287 osuđenih, dok je za uvoženje opasnih materija podneta 231 krivična prijava i donete su 54 osuđujuće presude. Ove godine, do sada je podneto 70 krivičnih prijava za nezakonito upravljanje otpadom.
Od sjaja do očaja
Kako izgleda rad na terenu? „Mi idemo u kontrolu zajedno sa inspektorima zaštite životne sredine. Policija radi forenzičku obradu lica mesta, prikuplja obaveštenja od očevidaca, izvrši pretres stana i drugih prostorija, uzme dokumentaciju, dok inspektori za zaštitu životne sredine izvrše uvid u otpad i urade klasifikaciju, jer su oni mnogo obučeniji od nas da to rade. Ako je u pitanju biodiverzitet, tu sarađujemo sa šumskom i veterinarskom inspekcijom, a ukoliko je reč o zagađenju vode, onda inspekcija za vode odradi taj deo posla“, opisuje Vuksanović.
Ipak, i dalje ima jako malo krivičnih prijava protiv pravnih lica. „Razlog za to je što nemamo dovoljno obrazovanih i visokoprofilisanih službenika za ekološki kriminal. Imamo mali broj ljudi koji su se bavili privrednim kriminalom i potom su se specijalizovali za ekološki kriminal. Mi u policiji, tužilaštvu, inspekciji i u sudovima imamo kadrove od sjaja do očaja“, ocenjuje Vuksanović realnu situaciju i dodaje da je za sistemsko rešavanje ekoloških problema, pored edukacije kadrova, potrebno da se promene i neke druge stvari.
Nema novca za uzorkovanje otpada
„Imamo mnogo logističkih problema. Na primer, kada u Vojvodini sa nama izađu na teren inspektori Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine i utvrde da postoji nelegalni otpad, oni ne mogu da nalože uzorkovanje otpada ili opasnih materija, jer nemaju opredeljen budžet za to. Takav budžet nema ni MUP, tužilaštvo ima budžet za uzorkovanje, ali vrlo ograničen, pa se on najviše troši na klasične oblike kriminala, dok je privredni kriminal, u koji spada i ekološki, večito u zapećku. Jedno od rešenja za takvu situaciju jeste da se napravi referentna nacionalna laboratorija, koja može da uzorkuje ovakve stvari“, predlaže Vuksanović.
Slično rešenje bi moglo da se primeni i kod zbrinjavanja opasnog otpada za koje bi bio zadužen nacionalni operater. „Ovako, imamo situacije da inspektor za zaštitu životne sredine naloži licu kod kojeg je pronađen otpad da ga ono ispita i zbrine o svom trošku. I onda neko, ko je gomilao kod sebe akumulatore koji i dalje imaju vrednost na tržištu, zbrine otpad tako što ih proda i još na tome zaradi“, navodi Vuksanović.
On dodaje da je problem i u tome što za razliku od EU, u Srbiji ekološki delikti i dalje nisu prepoznati kao opasan vid kriminala, na šta po njegovom mišljenju ukazuju i niske kazne za ova krivična dela.
Tužioci nerado čitaju posebne zakone
Nena Miloradović Bjelica iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu ističe da ima izuzetno dobru saradnju sa specijalnom policijskom jedinicom za suzbijanje ekološkog kriminala i da je potrebno da se uvedu i specijalizovana tužilaštva za ovu vrstu krivičnih dela.
„Mi pored sektorskih zakona, a to je Zakon o zaštiti prirode i Zakon o zaštiti životne sredine, imamo preko 70 zakona koji su posebni, a iznad njih su međunarodne konvencije koje smo usvojili. Moje kolege najčešće ne žele, pa ni ne znaju šta bi sve trebalo pročitati od posebnih zakona. Mi mnoge propise ne primenjujemo, poput konvencije o zaštiti reke Dunav, jer nemamo kapacitete za to. Imamo sjajne pojedince u tužilaštvu, policiji i inspekciji, ali zaštita životne sredine mora da se rešava sistemski“, saglasna je i tužiteljka iz Beograda.
Ona podvlači da je jako bitna međunarodna saradnja, jer ekološki problemi ne poznaju granice. „Recimo, Rumunija je Srbiji uputila protesnu notu jer se i tamo osećaju posledice prekomernih emisija štetnih gasova iz železare u Smederevu. Zbog toga će naša država snositi penale i zato moramo da preduzmemo potrebne korake“, upozorava Nena Miloradović Bjelica i dodaje:
„Ako budemo uveli ekocid, kao što predlaže nova evropska Direktiva za zaštitu životne sredine, tužiocima će to uveliko olakšati posao. Zamislite ako bi za zagađenje vazduha minimalna zaprećena kazna bila 10 godina zatvora, da li bi oni što danas zagađuju nastavili da vrše to krivično delo?“
Saplićemo se o sebe same
Livija Panić Miletić iz Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici smatra da je prvi i možda najveći kamen spoticanja u tome što mi uopšte nemamo osećaj koliko je zaštita prirode važna za celo društvo.
„Kolege sudije i tužioci mi stalno zameraju što toliko insistiram na ekološkim deliktima. Neprestanu me dočekuju komentarima ’opet ti sa tim tvojim ptičurinama’, ili ’da li je moguće da je to najvažnije pitanje kojim treba da se bavimo, umesto da gonimo telesne povrede?’. Dok ne počnemo drugačije da razmišljamo, ništa nećemo promeniti. Recimo, reka Krivaja je kod Subotice toliko zagađena da je to strašno. Svaki moj pokušaj da intervenišem kod nadležnih u preduzeću koje zagađuje završava se odgovorom da oni imaju obavezu da restrukturiraju svoje pogone u roku od 10 godina, a sada su u šestoj godini. Dakle, sačekaće tu devetu godinu i tada će možda nešto početi da rade“, žali se tužiteljka iz Subotice.
Ona napominje da je pomak ipak vidljiv otkako je formirana specijalna policijska jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala. „Nedavno je otkriven medicinski otpad u jednoj privatnoj poliklinici u Subotici. Građani su bili užasnuti kada su videli da mačke raznose medicinski otpad iz te poliklinike po kraju i odmah su obavestili inspekciju i policijsku upravu. Oni su zajedno jako brzo reagovali i to je odličan primer kako treba postupati u praksi“, ističe Livija Panić Miletić.
Marija Dukić
Biznis & finansije 223/224. jul/avgust 2024.