Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju se vratila u granice cilja, nakon čega je u junu dodatno usporila na 3,8 odsto.
Istovremeno prosečna neto plata u maju je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, premašila 100.000 dinara, piše Euronews Srbija.
Međutim, postavlja se pitanje koliko može da se kupi za tu platu.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da su u poslednje tri godine i pored rasta, plate vrlo malo realno skočile, upravo zbog previsokih cena.
U Udruženju potrošača „Efektiva“ navode da već od korone ukazuju na to da su cene hrane u Srbiji osetno veće nego u zemljama regiona.
Govoreći o maloprodajnim cenama osnovnih i drugih životnih namirnica, premijer Miloš Vučević je nedavno na sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast BDP-a ministrima poručio da je neophodno „ući u cipele običnog čoveka“ i učiniti maksimalne napore da se dodatno podigne životni standard građana.
On je potom u intervjuu „Kuriru“ rekao da cene nisu čak ni tržišne nego „naduvane, prenaduvane“ i da neko ekstra zaruđuje, da imamo monopoliste kojima su, na žalost, u nekom prethodnom periodu državni organi dozvoljavali da imaju monopol na tržištu.
„Mi moramo da udarimo to osinje gnezdo, a to je onaj klan ili ona kasta koja dere kožu naroda i koja podiže maloprodajne cene“, rekao je Vučević u tom intervjuu.
Cene „naduvane, prenaduvane“
Premijer je na predstavljanju rezultata ostvarenih u prvih 100 dana rada Vlade Srbije rekao da je na Savetu za BDP otvorena tema tržišnih marži, da Vlada u saradnji sa ministarstvima i NBS trenutno ispituje ko sve učestvuje u lancu povećanja cena i naglasio da je Srbija usvojila tržišnu privredu, ali da i ona ima svoja pravila i regulativu, podseća Euronews Srbija.
Na pitanje koji su mehanizmi u borbi protiv neopravdanog podizanja cena, Stevanović kaže za Euronews Srbija da su to podsticanje konkurencije i slobodna trgovina.
„Cene su kao što svi primećujemo nešto više nego u sličnim zemljama, ne toliko koliko se govori, pošto ljudi obožavaju da porede diskontne rasprodaje u Nemačkoj sa normalnim cenama u Srbiji. To se najbolje rešava time što se samo podstiče konkurencija i slobodna trgovina“, rekao je on.
On objašnjava da će što više ulaza na tržište, što više novih ponuđača, što manje problema oko uvoza i izvoza iz Srbije, voditi ka padu cenom.
„Naravno, i što manje države koja troši tamo gde ne treba da troši. Sve to zajedno kad se sabere moglo bi dovesti do blagostanja za potrošače. Ne radi se to tako što se ide i preti nekome što je monopolista, nego jednostavno tako što država sve radi da konkurencija u Srbiji procveta. Sad su se setili posle 10 godina, ali ajde, dobro je da zaokruže i taj segment nakon što su neke druge segmente objektivno solidno sredili“, rekao je Stevanović za Euronews Srbija.
U Nemačkoj je jeftinija hrana nego u Srbiji
On kaže da je ranije tema monopola u trgovini bila jedna od najpopularniji i da se ta tema ponovo danas vratila.
„Ako u Srbiji sve funkcioniše po principu da ako politički najmoćniji osoba u Srbiji kaže da je nešto problem, onda institucije na jedanput postanu efikasne. Tako da s te strane mislim da možemo očekivati da Antimonopolska komisija odjedanput zablista u svom sjaju“, rekao je Stevanović.
Da bi prvo Komisija za zaštitu konkurencije mogla da „malo radi svoj posao“ smatra Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“.
„Slali smo im početkom godine i pre neki dan smo ponovo objavili, recimo, cena banana je svugde ista u Srbiji. Dakle, kod svih poznatih maloprodajnih lanaca banane su 200 dinara, u Hrvatskoj se mogu naći za 100, 110, 120. Dakle, to je maltene 50 odsto jeftinije nego kod nas“, rekao je Gavrilović.
On dodaje da je očigledno da postoji neki kartel, neki dogovor.
Gavrilović dodaje da bi država mogla da bar saopšti ko su trgovci koji prave najveće marže, a daju najmanje plate zaposlenima i kolike su im marže.
Srbiji potrebno više konkurencije
„U Nemačkoj je jeftinija hrana nego u Srbiji, što je podatak za neverovati“, dodaje on.
Gavrilović kaže da nikada cene u Hrvatskoj nisu bile niže nego u Srbiji.
Naveo je da je, na primer, u turističkom mestu u Hrvatskoj potrošio 30 evra u jednoj kupovini za koju bi, kaže, u poređenju sa njihovim prosečnim cenama u Srbiji, potrošio 40 evra.
„Skuplje je u Beogradu nego u turističkom mestu u Hrvatskoj gde je prosečna plata 50 odsto veća nego u Srbiji“, dodao je Gavrilović.
On kaže da se premijer pita kako su cene tako visoke u Srbiji, a da upravo Vlada na čijem je čelu svakog petka cene goriva drži na najvišem nivou u regionu.
Povodom izjave Vučevića da niko ne može da objasni zašto je proizvod iz Srbije u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori jeftiniji nego u Srbiji, Stevanović kaže da je očigledno da je u Srbiji potrebno više konkurencije.
Gavrilović kaže da je očigledno da postoji problem jer su neki proizvodi iz Srbije jeftiniji u zemljama regiona, kao što su Severna Makedonija i BiH, nego u Srbiji.
Izvor: Euronews Srbija
Foto: Pixabay