Zelene polise za vozila, domaćinstva i preduzeća, kao i veliki projekti kojima se preventivno štite šume od požara, inovativni materijali od drveta ili koralni grebeni, samo su neki od primera novog pristupa osiguranju, prilagođenog sve nestabilnijim vremenskim uslovima.
Preko polovine svetskog bruto domaćeg proizvoda zavisi od prirodnih resursa, ali pošto ih iscrpljujemo brže nego što oni mogu da se obnove, to je dovelo u pitanje opstanak bioloških sistema koji su vitalni za život. Prema podacima Međuvladinog panela za klimatske promene, od 1970. do 2000. godine beležilo se između 90 i 100 prirodnih katastrofa godišnje, a tokom poslednje dve decenije registrovano je i do 500 elementarnih nepogoda velikih razmera tokom samo jedne godine, navodi se u analizi „Izazovi osiguranja u eri klimatskih promena“ Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Autori studije, na čelu sa profesorkom Jelenom Kočović, ističu da ovakva situacija zahteva od osiguravača da prilagode svoje modele za procene rizika novim okolnostima. Tradicionalni modeli se često zasnivaju na istorijskim podacima, ali upravo zbog klimatskih promena oni više nisu pouzdan pokazatelj budućih pretnji. Turbulencije u klimatskim i vremenskim obrascima, koje pogoršavaju sve složenije veze između uzroka i posledica predstavljaju veliki problem za osiguravače kada pokušavaju da precizno izmere opasnosti od katastrofa.
Nepredvidive i ekstremne klimatske pojave mogu proizvesti značajne finansijske gubitke za osiguravajuće kompanije, pa bi osiguravači u svoje modele trebalo da uvrste ekološke rizike koji uključuju direktne i indirektne posledice gubitka biodiverziteta, kako bi obezbedili održivije poslovanje.
Bolja predvidljivost
Swiss Re u svom izveštaju iz 2023. godine navodi da više od polovine ukupnih katastrofalnih gubitaka od 275 milijardi dolara nije bilo pokriveno osiguranjem. U zemljama u razvoju, osigurani deo gubitaka iznosi manje od 10 odsto ili je gotovo zanemarljiv. Da bi se smanjio ovoliki jaz u zaštiti između razvijenih i zemalja u razvoju, potrebna je da osiguravači više koriste napredne tehnologije, kao podršku prevenciji kroz razvoj inovativnih modela za procene rizika, proizvoda i usluga.
Jedan od novih oblika osiguranja je parametarsko osiguranje koje obezbeđuje bolju predvidljivost u upravljanju katastrofama. Na primer, model „Africa RiskView“ omogućava veću kontrolu rizika od suše, zahvaljujući specijalizovanom Indeksu zadovoljenja vodenih zahteva (Water Requirements Satisfaction Index – WRSI). Ovaj model koristi satelitske podatke o padavinama kako bi odredio vrednost indeksa, na osnovu kog se vrše isplate iz osiguranja.
Napredak u oblasti daljinskog očitavanja podataka i vremenskog radara donosi inovacije u osiguranju od poplava. Primena laserskog uređaja LIDAR i dronova za praćenje poplava u realnom vremenu, kao i dostupnost vremenskih podataka javnosti, poboljšava procenu rizika od vodenih bujica.
Sektor osiguranja u predviđanju mogućih klimatskih pretnji sve više koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Kompanije Lemonade i Traffk su pioniri u primeni ovih tehnologija, kombinujući mašinsko učenje i analizu velikih skupova podataka kako bi mogle da sačine personalizovane analize rizika i tako podstaknu potražnju za osiguranjem.
Veštačka inteligencija može da kreira „žive“ modele rizika od prirodnih nepogoda, koji se stalno ažuriraju novim podacima i obezbeđuju da se situacija prati u realnom vremenu. Network for Greening the Financial System (NFGS) je inovativni alat koji pruža pristup prognozama klimatskih rizika na nacionalnom i lokalnom nivou, uzimajući u obzir različite scenarije klimatskih promena. Ostali inovativni alati uključuju Oasis Loss Modelling Framework, otvorenu platformu za modeliranje katastrofa, kao i Risk Data Hub, internet platformu koja pruža pristup podacima o rizicima širom Evrope.
Nove metode uključuju i klimatske modele, zahvaljujući kojima mogu bolje da se razumeju i kvantifikuju potencijalni rizici od klimatskih promena. Konkretno, osiguravači mogu da koriste ove modele za procenu izloženosti rizicima poput poplava, oluja ili dugotrajnih perioda suše. Primer je otvorena platforma Climada, koja procenjuje trenutne rizike i predviđa društvene i ekonomske posledice budućih klimatskih događaja, a namenjena je poboljšanju međunarodne saradnje i interdisciplinarnih istraživanja u oblasti klimatskih promena.
Zelene polise
Ovakvi zaokreti u pristupu riziku otvorili su vrata zelenom osiguranju, koje za razliku od tradicionalnih modela usmerenih na nadoknadu već počinjenih šteta, ima za cilj da smanji potencijalne gubitke kroz podsticanje aktivnosti za zaštitu životne sredine. To može uključivati osiguravajuće proizvode koji podržavaju energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, ili smanjenje ugljeničnog otiska. Neki od uspešnih primera u praksi odnose se na zeleno osiguranje za vozila, domaćinstva i preduzeća.
Zelena osiguranja za vozila uključuju popuste na premije za hibridna vozila i programe kao što je „Plati koliko voziš“ (PAYD), koji podstiču osiguranike da automobilom pređu manji broj kilometara i koriste alternativne izvore energije. Takvi programi su smanjili potrošnju fosilnih goriva, gužve i broj nesreća u saobraćaju.
Zelena osiguranja za domaćinstva nude popuste za kuće i stanove sa LEED sertifikatom i podstiču upotrebu ekoloških materijala. Takođe, ove polise obezbeđuju pokriće za domaćinstva koja proizvode sopstvenu energiju iz obnovljivih izvora.
Kada je reč o preduzećima, zelena osiguranja pokrivaju troškove ugradnje održivih sistema i materijala posle štete, zeleno sertifikovano obnavljanje posle totalne štete, kao i gubitak prihoda i troškove kada je oprema za proizvodnju alternativne energije oštećena.
Osiguranje šuma i koralnih grebena
Pored navedenih proizvoda, u praksi se realizuju i veliki projekti, kao što je osiguranje otpornosti na šumske požare. Globalna ekološka organizacija Nature Conservancy i multinacionalna osiguravajuća kompanija Willis Towers Watson izradili su studiju o primeni održivog šumarstva u smanjenju rizika od šumskih požara u Kaliforniji. Akcenat je na parametarskom osiguranju, koje automatski isplaćuje osiguranu sumu kada se premaši određeni prag „spaljenih hektara“, eliminišući potrebu za dokazivanjem nastale štete.
Rezultati su pokazali da primena ekološkog šumarstva može dovesti do smanjenja troškova premija osiguranja od 10 do 80 odsto, a u konzervativnijim procenama od 20 do 40 odsto. Ova strategija se pokazala naročito korisnom u radu agencija za energetiku, drvnoprerađivačke industrije i za vlasnike nekretnina u područjima koja su posebno izložena riziku od požara. Uštede na osiguranju mogu da se reinvestiraju u ekološko šumarstvo, čime se dodatno poboljšava održivost šuma.
Imajući u vidu da se masivno drvo izdvaja kao revolucionaran građevinski materijal, osiguravajuća kuća Zürich North America nudi osiguranje rizika povezanih sa proizvodnjom ovog drveta, koja se odvija lamiranjem slojeva drveta pod visokim pritiskom. Ono može da zameni većinu klasičnih građevinskih materijala, uključujući beton i čelik, s procenama da bi to smanjilo emisiju ugljen dioksida u građevinarstvu za 25 do 40 odsto.
Još jedan primer u zaštiti prirodnih resursa je osiguranje koralnih grebena. Ovi, biološki raznovrsni sistemi su od suštinskog značaja za zaštitu priobalnih područja, turizam i ribolov, ali su stalno izloženi riziku od uragana. Kako bi se ove pretnje umanjile, ekološka organizacija Nature Conservancy, meksička savezna država Kvintan Ro, Nacionalna komisija za zaštićena područja (CONANP) i Swiss Re ponudili su osiguranje koralnog grebena u Meksiku. Ovo parametarsko osiguranje, koje se aktivira na osnovu brzine vetra, omogućava obnovu grebena u kratkom vremenskom roku nakon uragana.
Marina Vučetić
Biznis & finansije, Finansije Top 2023/24
Foto: Ylvers, Pixabay