U poslednjih nekoliko godina značajno je poraslo interesovanje za zdravu ishranu, koje uključuje i neprocesuiranu hranu. Međutim, to ne mora uvek biti zdrav način života.
Neprocesuirana hrana naziva se često i „čistom“ budući da podrazumeva konzumiranje industrijski neobrađenih ili minimalno obrađenih namirnica. Dakle, cele hrane, najpribližnije moguće onakvoj kakva je ubrana na polju, bez hemijskih aditiva i konzervanasa. Još jednostavnije rečeno – voća onakvo kakvo je ubrano, a ne u kompotima ili džemovima, žitarica u celom zrnu, sveže pomuženog mleka…
Iako ovakav način ishrane deluje razumno i zdravo, stručnjaci upozoravaju da ne treba preterivati sa „čistom ishranom“ jer to može dovesti do drugih zdravstvenih problema, kao što su psihički. Ovu vrstu perfekcionizma u ishrani nazivaju ortoreksijom, premda ona još uvek u medicini nije priznata kao bolest. Ipak, sve veći broj lekara javno govori o rastu broja pacijenata koji imaju ovaj problem, a koji su ubedili sebe da ne smeju jesti ništa što je industrijski obrađeno.
Dr Dženifer Gaudiani, američka lekarka specijalizovana za poremećaje ishrane kaže da je u pitanju neka vrsta fiksacije na zdravu ishranu koja, kao i svaka vrsta fiksacije, nije zdrava. Dodaje da pojam zdrave ishrane nije konstanta među laicima već se često menja u skladu sa aktuelnim trendovima: „Primera radi, devedesetih godina prošlog veka zdravom se smatrala ishrana sa manje masti a sada ljudi misle da treba da povećavaju unos proteina i masti, a da smanjuju šećer i generalno ugljene hidrate“. A zapravo se samo treba hraniti uravnoteženo.
Ovo inače nije problem samo u razvijenim zemljama sa većim standardom, već i kod nas. Vojnomedicinska akademija se još pre nekoliko godina bavila ovom temom o kojoj piše i na svom sajtu.
Posledice nisu bezopasne
Stručnjaci uporno zahtevaju da se ortoreksija uvrsti u među poremećaje ishrane, ali to nije brz proces. No, dok čekaju na njenu kategorizaciju, oni ne sede skrštenih ruku pa je tim eksperata za ovo pitanje 2022. predložio neke dijagnostičke kriterijume za njeno utvrđivanje. To su kompulzivne prehrambene prakse, preteran strah od posledica nezdrave ishrane praćen ponekad i izraženim emotivnim reakcijama, kao i striktno držanje dijete zbog koje polako počinje da trpi i društveni život pacijenta jer on ne može svuda naći neprocesuiranu hranu pa polako odustaje od izlazaka i druženja.
Prema iskustvu lekara ortoreksija može imati i fizičke posledice. Može na primer voditi anemiji, preteranom gubitku težine i smanjenju određenih telesnih funkcija. Te posledice na svojoj koži je osetila instagram influenserka Alis Lajving koja je ime izgradila promovišući „čistu ishranu“. Ona se nedavno otvorila novinarima Sandej Tajmsa priznavši im da ju je restriktivna dijeta praćena veoma napornim vežbanjem koštala zdravlja.
Naime, ova žena je drastično smršala, počela da pati od nesanice, gubitka energije i pamćenja ali i kose, i konačno – gubitka menstruacije. Kada je otišla kod ginekologa zbog ovog problema objašnjeno joj je da je njeno telo pod stresom jer ne jede dovoljno i previše se troši i da ako nastavi tim tempom može imati problema sa plodnošću. Od tada je promenila i izgled ali i karijeru i naziv svog instagram naloga i sada promoviše umerenu ishranu i prirodniji izgled žena, jer se, kako sama priznaje, oseća odgovornom što je šakom i kapom hiljadama ljudi delila pogrešne savete. Nažalost, ona nije jedini influenser koji uprkos odsustvu stručnog znanja deli zdravstvene savete, ali je jedna od retkih koji su umeli da priznaju svoje greške.
Izvor: The Conversation, CNN
Foto: Engin_Akyurt, Pixabay