Ekstremno visoke temperature u Srbiji nekoliko poslednjih godina, izazvane klimatskim promenama, podstakle su tražnju za suncobranima i tendama. Ali domaći proizvođači u ovoj industriji, koji rade bez ikakve pomoći države, ne mogu da se izbore sa konkurencijom iz uvoza. Za nabavku suncobrana i tendi iz svih krajeva sveta prošle godine je potrošeno više od pet miliona evra. Nude se svi oblici, veličine, boje, različita platna, među kojima i ona koja štite od ultravioletnog (UV) zračenja.
Teško je ući u trag koliko se domaćih firmi bavi proizvodnjom suncobrana i tendi, jer su svrstane u tri šifre delatnosti. To znači da pripadaju različitim sektorima i udruženjima u Privrednoj komori Srbije, od metalske i elektro industrije, preko tekstilne, do kreativne industrije.
Slađana Tanasić, suvlasnica porodičnog preduzeća „Tanasić Slađana i Goran“, kaže za B&F da su pokrenuli proizvodnju suncobrana i tendi u Sremčici 1997. godine. Pre toga, njen suprug Goran radio je kao sarač u jugoslovenskom preduzeću „Rekord-Zemun“, koje se bavilo proizvodnjom kamionskih cirada i tendi. Kada je postao majstor sarač, on i Slađana su otvorili porodičnu firmu, koja po rečima njenih vlasnika svih ovih godina uspešno posluje.
Odnedavno su pokrenuli i sportski i dečiji program pod imenom „TarFi“, koje je postalo zaštitni znak preduzeća i svih njegovih proizvoda. Naime, ova porodična firma, osim suncobrana i tendi, proizvodi kamionske cirade, providne PVC folije, kabine za viljuškare i traktore, pokrivke za bazene… U ponudi su i ringovi za boks, džakovi za boksere, strunjače, poligoni za decu, dečije igraonice, strunjače i industrijski pregradni zidovi za poslovne prostore.
Nema dobrog platna u Srbiji
Tanasići sami proizvode tende, dok su u izradi suncobrana deo proizvodnog lanca više firmi. Jedni rade „glavu“ suncobrana, bravari rade bravarske poslove, Tanasići šiju platno, a zasebna firma sklapa proizvod. „U izradi suncobrana jedino se platno uvozi, sve drugo se radi ovde. To su jako kvalitetni suncobrani koji se mogu videti u Knez Mihajlovoj ulici, kod naftnih i drugih kompanija“, navodi Slađana.
Folije za zatvaranje bašti kafića se, dodaje, uglavnom koriste zimi, a i leti kada se zatvore moguće je uključiti klima uređaje. One se koriste i za splavove, a kvalitet tog materijala se neprestano unapređuje, jer zbog štetnih zračenja može da progori. Slađana ističe da trenutno najviše narudžbina imaju upravo za providne PVC folije, a sami su osmislili kabine za viljuškare i traktore koje su tri puta jeftinije od originalnih.
„Prihod od suncobrana dolazi u procentu, koji zavisi od dela koji izrađujemo, jer smo jedan od proizvođača u lancu. Tende pravimo sami, tako što naručilac zamisli i naruči šta hoće, a mi napravimo. Ako su fiksne, rade se sa PVC ciradom, nepropusnom, plastificiranom, u boji koja se naruči“, objašnjava Slađana.
Za tende koje se rasklapaju, „TarFi“ od uvoznika kupuje gotove konstrukcije i šije platno sa karnerima, koje naručilac izabere iz kataloga. Naša sagovornica tvrdi da domaća proizvodnja ne pravi dovoljno dobro platno, pa zato kupuju uvozno, najkvalitetnije „soledo“ platno iz Španije, koje je sertifikovano da ne propušta sunčeve UV zrake.
Ima pokušaja da i domaće firme proizvode platno, „TarFi“ je nedavno dobio ponudu, ali kako kaže Slađana, nije zadovoljilo kriterijume jer je tanko i propušta zrake.
EU preprodaje robu iz Kine
„Uskoro nam prvi put stiže platno iz Kine, jer smo shvatili da neki odatle uvoze to platno u EU, pa iz EU uvoze u Srbiju. Nismo ni mi glupi, uvozićemo direktno iz Kine i to najkvalitetnije. Planiramo da uvozimo i rajsferšluse jer ne možemo da nađemo kvalitetne na domaćem tržištu, pošto uvoznici kupuju najjeftinije. I u Kini ima dobre robe, ali taj kvalitet treba da se plati. Volim da platim dobar kvalitet i da mušterija bude zadovoljna, jer nam je cilj da imamo što manje reklamacija i da nam se kupci i posle deset godina vrate, a vraćaju se“, ističe naša sagovornica.
„TarFi“ je, razvijajući proizvodnju, kupio mašinu „mali voz“. Ona lepi foliju na šavovima, topeći je i po Slađaninim rečima nema šanse da propusti u tom delu ili pukne var, jer je jednako kvalitetan, kao i u delovima koji nisu spajani.
Proizvodnja suncobrana, tendi i ostalih proizvoda bi mogla brže da raste da u Srbiji ima kvalifikovanih radnika. „Nedavno nam je radnik otišao u Nemačku. U Srbiji se ne može naći sarač. Daj bože da ih sa sertifikatom ima pet, ostali su priučeni majstori. Ima puno firmi u Srbiji koje se reklamiraju kao proizvođači, a u stvari samo rade montažu, jako je mali broj sarača koji mogu da naprave šta god kupac zamisli“, komentariše beogradska preduzetnica.
Zbog toga što ne mogu da nađu radnika, Tanasići su prinuđeni da rade bez predaha. Za njih, dodaje Slađana, nema ni subote ni nedelje, rade neprekidno i jednako su ljubazni i u 10 uveče, kao i u pet ujutro.
„Nikad od države nismo dobili ni dinar bespovratno, hvala joj za kredit u vreme pandemije korona virusa, kojim smo kupili mašinu ’mali voz’. Tako funkcionišemo godinama i nikad nismo bili u minusu, nismo ni u velikom plusu, poslujemo domaćinski“, priča naša sagovornica.
Ističe da tende koje uvoze velike trgovine nisu njihovoj firmi konkurencija jer traju dve godine, loši su i konstrukcija i platno, pa ih vlasnici zovu da ih zamene, ali da takve poslove ne prihvataju. Tanasići se nadaju da će posao nastaviti sin koji je gimnazijalac i pokazuje interesovanje, a pomaže i kćerka, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka.
Iz Španije, Filipina i SAD uvezen po jedan suncobran
Nedovoljna ponuda domaće proizvodnje suncobrana i tendi „razbuktala“ je uvoz, jer su trgovci videli šansu za dobru zaradu. U ponudi su tende od različitih materijala i oblika, prigodnih za uske ulice, i suncobrani površine i 100 kvadratnih metara, sa centralnim ili bočnim nosačem od afričkog „iroko“ drveta, otpornog na atmosferske uslove, a cene se mere desetinama i stotinama hiljada dinara, zavisno od kvaliteta i estetike.
Sanja Vojvodić, marketing menadžer u kompaniji „Uniondrvo“ kaže za B&F da opremaju ugostiteljske objekte, restorane, kafiće i barove. „Potražnja za suncobranima ove godine je dosta veća nego prošle“, napominje Vojvodić, ali nije želela da kaže odakle uvoze suncobrane, „jer je to poslovna tajna“.
Prema njenim rečima, zimi nema mnogo narudžbina, osim ako neko planira otvaranje ugostiteljskog objekta početkom sezone, već u aprilu. Vojvodić dodaje da nema čestih upita za specijalne tende, čije platno štiti od UV zračenja, jer su njihove cene više.
U Srbiju je prošle godine uvezeno tendi za skoro 2,6 miliona evra iz 40 zemalja sveta. Najaviše novca dato je za uvoz tendi iz Turske (986.600 evra), zatim iz Kine (710.838 evra), a slede evropske zemlje: Italija, Slovenija, Poljska, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Holandija, Belgija, Hrvatska, Austrija, Francuska, Mađarska.
Nisu izostavljene ni zemlje na dalekim destinacijama, Vijetnam, Australija, Katar, Hongkong, SAD, Kambodža, Meksiko, Japan, Tajvan, Indija. Interesantno je da je uvoz iz Tajvana, Indije, Velike Britanije, Španije, Švajcarske, Portugalije i Belorusije bio vredan samo između 219 evra i 32 evra.
U Srbiju je 2023. uvezeno 189.707 suncobrana, za ukupno 2,527 miliona evra, a najviše iz Kine – 176.218 komada, čija je vrednost bila 1,3 miliona evra. BiH se plasirala na drugo mesto po vrednosti izvoza u Srbiju, jer je u toj zemlji kupljeno 5.850 suncobrana za 583.287 evra. Sledi uvoz iz Poljske Italije, Hrvatske, Turske, Nemačke, Bugarske, Švajcarske, Letonije, Slovenije, Češke, Španije, Filipina, Crne Gore, Severne Makedonije i SAD. Iz Španije, Filipina i SAD je uvezen po jedan suncobran.
Svetlana Jovičić
Biznis & finansije 223/224. jul/avgust 2024.
Foto: Gonard Fluit, Unsplash