Dok sedite na vašem kauču i čekate da prođu reklame, za samo nekoliko sekundi možete dobiti dizajn za vaš novi dom. Ali da li je baš to ono što želite?
Pet reči: „idealan dom u beogradskom predgrađu“ i desetak sekundi bilo je sve što je potrebno da se dobije slika ispod. Morate priznati, izgleda pomalo zastrašujuće poznato, kao da je izvučena sa naslovne strane nekog arhitektonskog magazina.
U određenoj meri, ovo je obećanje veštačke inteligencije – njena sposobnost da kroz nekoliko sekundi stvori na stotine idejnih rešenja, generisanih iz vaših tekstualnih uputstava, a sve bez potrebe za obukom, arhitektom i inženjerom.
Ova mogućnost zvuči izvanredno za pisanje godišnjih izveštaja, studentskih radova ili spiskova za kupovinu, ali da li biste zaista poverili oblikovanje svog životnog prostora veštačkoj inteligenciji?
Neminovno je da veštačka inteligencija igra već određene uloge u pojedinim fazama oblikovanja projekata u arhitekturi. Prema izveštaju Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, usvajanje veštačke inteligencije u tamošnjim arhitektonskim praksama trenutno iznosi 41%.
S obzirom na to da se očekuje da će taj broj biti u porastu tokom vremena, neizbežno je da će veštačka inteligencija uticati na oblikovanje arhitekture i menjati način na koji dizajniramo naše domove.
Kako se veštačka inteligencija koristi u arhitekturi?
Većina velikih praksi već ima stručnjaka u ovoj oblasti, a čak i male prakse eksperimentišu koristeći se veštačkom inteligencijom, od ChatGPT-a do naprednih vizualizacionih alata. Vizualizacija je zapravo i najzastupljenije polje veštačke inteligencije.
Bilo da se radi o dodatnom uređenju postojećih vizualnih prikaza, dodavanjem elemenata poput drveća, ljudi, oblaka ili se na postojećim prikazima uz veštačku inteligenciju „testiraju“ druge opcije u smislu materijalizacije ili se čak kreiraju potpuno novi prikazi, barijera za ulazak u ovakav vid „dizajniranja“ je veoma niska.
Za one koji nisu arhitekte ili dizajneri, sposobnost generisanja ovakvih slika omogućava pristup svetu dizajna koji nikada pre nisu imali. Međutim, za arhitekte i dizajnere ova upotreba može biti problematična.
Naime, prema rečima predavača i stručnjaka za veštačku inteligenciju Mohameda Makija, AI će verovatno „učiniti život arhitekte pravim paklom“, dok klijenti, uvereni da su „kreirali dizajn“, pokušavaju da realizuju ono što je veštačka inteligencija „isprojektovala“.
Problem je iluzija koja se stvara da sve funkcioniše kako treba jer izgleda stvarno. Problem leži u tome da postoji mnogo toga više što ide uz dizajn od same slike.
Hoće li arhitekte preživeti?
Render objekta nije dizajn, jer arhitekte 90% svog vremena rade sve drugo sem skica, odnosno idejnog rešenja.
Vreme se koristi za obavljanje svih neophodnih stvari koje omogućavaju ideji da se realizuje, poput komunikacija s klijentom, upravljanja troškovima, nabavke potencijalnih materijala, vađenju dozvola, usklađivanja sa propisima, a najviše od svega, izrade velikog broja tehničkih crteža i detalja.
Ovaj rad zahteva mnogo više inteligencije i kvalitativne procene nego što veštačka inteligencija može trenutno da pruži. Ipak, veštačka inteligencija može unaprediti proces izrade projekata.
AI arhitektama može pomoći u dosadnim poslovima, kako bi arhitekte mogle da svo vreme posvete radu u kom su najbolji, a to je rad sa ljudima na njihovim jedinstvenim dizajnerskim rešenjima.
– Kreativnost je veština koja se razvija tokom vremena. Veštačka inteligencija ne može da je zameni, ona je zaista samo alat – rekao je za Abc News Mohamed Maki.
Može li se uspešno razlikovati dobar dizajn od lošeg?
Kvalitet rendera ili dizajna koji dobijete od veštačke inteligencije isključivo zavisi od ulaza, na osnovu kojih veštačka inteligencija generiše dizajn. Po principu „junk in – junk out“.
Ljudima koji nisu arhitekte ili dizajneri enterijera može biti ponekad teško da razlikuju dobar od lošeg dizajna. Potrebno je razmišljati o funkciji, materijalizaciji i građevinskim propisima.
Sledeća prepreka je procenjivanje opcija koje vam pruža veštačka inteligencija. Sa toliko opcija dobijenih za tako kratko vreme, koje su pritom uverljivo prikazane, kako običan čovek da izabere?
Ovo nas ponovo vraća na stručnu procenu. Ovakav proces zahteva stručnu obuku i iskustvo, kako bi se dobijeni dizajn zaista realizovao i kako bi se izbegle sve moguće zamke tokom izgradnje.
A čiji je to zapravo projekat?
Pored svega navedenog, veštačka inteligencija ne zna tačno šta spaja da bi kreirala vaše slike, kome pripadaju i da li je čak prikladno koristiti ih. Ovo dovodi do pitanja koja nemaju definitivan odgovor, ali se već testiraju u praksi, kao što je na primer pitanje oko intelektualne svojine.
Poput društvenih medija, gde ne znamo ko ili šta oblikuje naše fidove, tako ne znamo tačno ni na koji način se obučava algoritam veštačke inteligencije. Što je interfejs pristupačniji početnicima, to je više pretpostavki ugrađeno u generator kako bi se olakšala interakcija.
Zanimljivo je razmisliti i o tome što se određeni brendovi pojavljuju kroz dizajne koje dobijate kroz veštačku inteligenciju.
Promene su na pomolu
Dok neki tvrde da je pristup veštačkoj inteligenciji idealan, jer se zaobilaze troškovi arhitekte i svih drugih uključenih profesionalaca, mnogi se sa tim ne bi složili.
Umesto da se fokusiramo na ljude, sve se vrti oko rendera, oko obećanja o efikasnosti i smanjenju troškova, a što zapravo vodi ka stvarnim problemima kada fizička izgradnja zapravo počne.
Dakle, iako postoji prilika za mnoge ljude da počnu da zamišljaju šta je sve moguće i da se više uključe u proces dizajniranja, što je sjajna stvar, čini se da su arhitekte za sada na sigurnom.
Veštačka inteligencija je zaista dobra stvar i nalazi se u fazi dodatnog razvoja i ukoliko se bude išlo u dobrom pravcu – stvarne promene su na pomolu.
Na kraju krajeva, arhitekte će korisiti AI kao dodatni alat u svom poslu, baš kao što sada koriste CAD, BIM i slično.
Izvor:Ekapija/Gradnja.rs
Foto: Pixabay