Kada iz analize isključimo ekstremne događaje u periodima pandemije u 2020. i 2021. i energetske krize u 2022, koje su zahtevale hitne, velike budžetske odlive sredstava, možemo zaključiti da je u tekućoj, 2024. godini, rebalansom napravljena najveća promena originalnog budžetskog plana u ovoj deceniji, ukazao je Fiskalni savet.
Predloženim rebalansom budžeta za 2024, o kojem je u ponedeljak počela rasprava u Skupštini Srbije, snažno se uvećavaju budžetski rashodi u odnosu na nivo koji je bio predviđen Zakonom o budžetu za ovu godinu, ocenio je Fiskalni savet u svojoj analizi, prenosi N1.
„Neto prirast republičke potrošnje iznosi skoro 1,7 milijardi evra (gotovo 200 milijardi dinara), s tim da su ukupne promene koje je na rashodima doneo rebalans još i veće. Naime, kada posmatramo sve apsolutne promene koje je doneo rebalans – sva povećanja i sva smanjenja rashoda – dolazimo do sume od skoro 2,2 milijarde evra, koja je preraspodeljena sa različitih ekonomskih klasifikacija (zarade, kamate, subvencije, neto pozajmice, investicije i drugo)“, navodi se u analizi.
Fiskalni savet podseća da je budžet, u prošlosti, kroz rebalans pretrpeo veće korekcije jedino tokom vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom (2020. i 2021. godine) i energetskom krizom (2022. godina), „kada je ozbiljnost situacije zahtevala hitne, nestandardno velike budžetske odlive prema javnom zdravstvu, odnosno posrnulim javnim energetskim preduzećima“.
„Kada iz analize isključimo ove ekstremne događaje, možemo zaključiti da je u tekućoj, 2024. godini, rebalansom napravljena najveća promena originalnog budžetskog plana u ovoj deceniji“, upozorio je Fiskalni savet.
Za šta se sve uvećavaju troškovi?
U tabeli koju je Fiskalni savet objavio u Oceni Predloga rebalansa budžeta Republike za 2024. godinu, navodi se da je najveći rast troškova za – EXPO 2027 sa pratećom infrastrukturom, uz veća izdvajanja za sektor odbrane.
„Ubedljivo najveći doprinos prirastu republičkih rashoda u odnosu na budžetski plan potiče od povećanja kapitalnih rashoda“, konstatuje Savet.
Konkretno, ovi izdaci rastu za 870 miliona evra u odnosu na prvobitni okvir, što znači da samo oni mogu da objasne približno polovinu ukupnog povećanja javnih rashoda (pomenutih 1,7 milijardi evra).
„Skoro čitav pomenuti prirast javnih investicija mogu da objasne dva činioca: prvi je snažan rast ulaganja u okviru međunarodne izložbe EXPO 2027 sa pratećom infrastrukturom u vidu Nacionalnog stadiona i pruge od Zemuna do stadiona (prirast od gotovo 370 miliona evra), a drugi su veća izdvajanja u okviru sektora odbrane (plaćanje prve rate za nabavku borbenih letelica „Rafal“ koje će sa novim rashodima za pripremu uvođenja obaveznog vojnog roka koštati skoro 450 miliona evra)“, navodi se u oceni rebalansa.
Preostala polovina uvećanih rashoda razlivena je na više stavki u okviru tekuće potrošnje, među kojima Fiskalni savet izdvaja: veće subvencije (skok od 260 miliona evra), povećanje socijalnih transfera i socijalne zaštita (rast 220 miliona evra), skok izdataka za zaposlene (140 miliona evra), robu i usluge (130 miliona evra), transfere fondovima socijalnog osiguranja (90 miliona evra).
Rastu javni dug i troškovi kamata
Fiskalni savet konstatovao je i da su povećanje javnog duga i pogoršanje uslova po kojima se Srbija zadužuje doveli do snažnog rasta rashoda za kamate u protekle dve godine.
„Budžetski izdaci za kamate porasli su sa oko 105 milijardi dinara u 2022. na planiranih oko 185 milijardi dinara u ovoj godini, što predstavlja povećanje za 80 milijardi dinara (680 miliona evra) za samo dve godine. Do ovako snažnog povećanja troškova za kamate za kratko vreme došlo je zbog prilično velikog porasta javnog duga u nominalnom iznosu (za oko 4,5 milijarde evra u odnosu na kraj 2022. godine), ali i značajnog pogoršanja uslova po kojim se država zadužuje“, upozorio je Savet.
Usled globalnog rasta kamatnih stopa cena zaduživanja Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu višestruko je porasla u prethodnih nekoliko godina.
„Primera radi, u periodu 2019-2021. emitovane su evroobveznice ukupne vrednosti od oko 7,3 milijarde evra po prosečnoj kamatnoj stopi ispod 2%, dok je prosečna cena zaduživanja od 2023. do danas skočila na blizu 6%. Imajući u vidu činjenicu da je približno četvrtina javnog duga Srbije ugovorena po varijabilnim kamatnim stopama, od čega je blizu 19% vezano za euribor koji je u međuvremenu porastao za preko četiri procentna poena, kamatne stope na ove kredite su se višestruko povećale u roku od svega godinu dana.
Na kraju, Vlada je od 2023. godine počela pojačano da se oslanja na zaduživanje po tržišnim uslovima za finansiranje pojedinih infrastrukturnih projekata, što je po pravilu osetno skuplje u odnosu na zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija ili bilateralne kreditne aranžmane“, navodi se u analizi.
Pored prodaje obveznica na domaćem finansijskom tržištu u vrednosti od 150 miijardi dinara po kamatnoj stopi od sedam odsto za finansiranje projekta EXPO 2027, postoji čitav niz infrastrukturnih projekata za koje su finansijska sredstva obezbeđena iz kredita poslovnih banaka (ukupno oko 1,6 milijardi evra) po prilično visokim kamatnim stopama koje trenutno iznose od osam do devet odsto.
„Rebalans predviđa blago povećanje planiranih troškova za kamate u odnosu na prvobitni budžet, ali bi njihovo krajnje izvršenje moglo da bude manje od novog plana. Zakonom o budžetu za 2024. godinu rashodi za kamate bili su planirani u iznosu od 183,6 milijardi dinara, a rebalansom se ovaj plan sada uvećava za oko 1,5 milijardi dinara – na 185,1 milijardu dinara“, naveo je Fiskalni savet.
Roditeljski dodatak nije ušao u rebalans
U skupštinsku proceduru ušao je novi zakon kojim se povećava roditeljski dodatak, što predloženi rebalans nije uzeo u obzir, ukazao je Fiskalni savet.
Naime, Narodnoj skupštini Vlada je nedavno podnela Predlog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom koji najavljuje uvećanje roditeljskog dodatka za roditelje sve dece rođene od 1. januara 2024. godine. Zakon predlaže uvećanje jednokratne isplate za prvo dete (sa 380.162 na 500.000 dinara), kao i mesečne rate za drugo (sa 14.051 na 25.000 dinara), treće (16.861 na 19.000 dinara) i četvrto dete (25.292 na 26.500 dinara).
„Najave ovog zakona mogle su se čuti od državnih zvaničnika još početkom ove godine, međutim tek sada ga je Vlada zvanično predložila Narodnoj skupštini. S druge strane, plan rebalansa nije ni na koji način uvažio to da rashodi za socijalnu zaštitu mogu vrlo lako da budu veći zbog ovog predloga zakona. Drugim rečima, plan rebalansa ne ostavlja sredstva na poziciji socijalnih rashoda kojima bi se finansirala uvećan roditeljski dodatak. Ukoliko se usvoje izmene Zakona o finansijskoj podršci porodica s decom, što je očekivano, plan rashoda za socijalnu zaštitu do kraja godine biće probijen. Procenjujemo da će uvećani roditeljski dodatak zahtevati dodatnih oko pet milijardi dinara, i to je iznos u kojem se može očekivati prebacivanje plana socijalnih rashoda u 2024. godini. Postavlja se pitanje zašto rebalans nije uvažio nove mere socijalne politike, tim pre što su one bile najavljivane mesecima unazad, što je sprovedena javna rasprava povodom Predloga izmena Zakona i urađena procena njihovih efekata na budžet“, upitao je Fiskalni savet.
Izvor: N1
Foto: Pixabay