Narodna banka Srbije je objavila nacrte prvih akata za pristupanje jedinstvenom evropskom platnom sistemu, koji omogućava da se sva plaćanja firmi ili građana u okviru te zajednice obave na isti način kao unutar nacionalnih transfera, jednostavno, brzo, bez provizija i nepotrebnog administriranja. Dok je Albanija već predala aplikaciju za uključivanje u ovaj sistem, a Crna Gora se sprema da to učini, stiče se utisak da naša centralna banka tome pristupa prilično oprezno.
Evropska unija je odmah nakon uvođenja zajedničke valute, već 2008. organizovala i jedinstven platni sistem – SEPA (Single Euro Payments Area). Unutar ovog sistema se tokom istog ili najkasnije narednog dana, bez troškova provizije realizuju međusobna plaćanja, bez obzira da li zemlja članica pripada evrozoni ili ne.
Sistem se ubrzo proširio van Unije i do sada mu je pristupilo ukupno 36 evropskih zemalja: 27 članica EU, zatim Island, Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska, Velika Britanija, Monako, San Marino, Andora i Vatikan. Sistemom upravlja regulaciono telo, Evropski platni savet koji propisuje uslove pristupanja i kontroliše promet.
Jedina rupa na SEPA mapi su zemlje Zapadnog Balkana ali se i one, neke brže a neke sporije, pripremaju za ulazak u taj sistem. Ponuda za pristupanje otvorena je već duže vreme, a obnovljena je sredinom maja ove godine u Kotoru, na Samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Međutim, pitanje je koliko su realna očekivanja da će zemlje iz ovog regiona ući u jedinstveni platni sistem EU već 1. januara naredne godine, jer je potrebno da ispune više zakonskih i tehničkih uslova. Iako oni nisu preterano zahtevni, neophodno je određeno vreme za prilagođavanje.
Banke će biti najmanji problem
Prvi i osnovni uslov ispunjavaju sve zemlje Zapadnog Balkana, jer imaju jake ekonomske veze sa EU, sporazume o stabilizaciji i pridruživanju i kandidati su za članstvo. Drugi uslov je da prilagode svoje nacionalne zakone koji regulišu platni promet, devizno poslovanje, bankarsko poslovanje, zaštitu podataka o ličnosti, pranje novca i sprečavanje finansiranja terorizma, sprovođenje restriktivnih mera po sankcijama UN, zaštitu konkurencije…
Potom sledi tehničko usklađivanje, koje se pre svega odnosi na finansijske institucije preko kojih se obavljaju platne usluge. To su dominantno banke, ali će one, čini se, biti najmanji problem. Mada će izgubiti ne baš mali deo prihoda od provizija po osnovu plaćanja u inostranstvu, jednostavnija procedura i znatno niži troškovi transakcija mogu bankama da nadoknade taj gubitak kroz uvećanje prometa. Pri tom, više od dve trećine banaka u Srbiji ima matičnu kuću u EU, gde jedinstveni sistem uveliko funkcioniše i neće imati tehničkih smetnji da te modele primene i ovde.
Preko grane kao i kod kuće
Pristupanje evropskom jedinstvenom platnom sistemu omogućiće privredi i građanima u Srbiji da sva plaćanja koja imaju prema inostranstvu obave isto kao da plaćaju u zemlji, bez provizije koja sada, zavisno od banke, iznosi od 10 do 40 evra, ili 10 evra plus (obično) 0,8% vrednosti transfera. Za privredu je to značilo i visoke troškove kreditnih poslova i garancija, uz komplikovano administriranje, kontrolu svake transakcije, pojedinačno odobravanje svakog plaćanja…
Stoga bi uključivanje u SEPA sistem, pored ušteda na provizijama i naknadama, pojednostavilo proceduru i skratilo vreme za obavljanje transakcija. Primera radi, građani će plaćanje ili slanje novca u evrima moći da obave bez platne kartice, direktno sa svog deviznog platnog računa preko e-banking aplikacije, kao kada se plaća elektronski unutar zemlje, a uplata se realizuje istog dana, najkasnije prvog narednog.
Potrebna su samo dva podatka: IBAN (broj računa u internacionalnom formatu koji sadrži 22 cifre i oznaku države, a koristi se radi nesumnjive identifikacije platnog računa) i BIC (poslovni identifikacioni kod banke ili druge finansijske institucije preko koje se vrši plaćanje).
Ušteda od pola milijarde evra
Koliki značaj ima pristupanje SEPA području govore podaci da ono obuhvata tržište od 510 miliona ljudi, 8.000 različitih finansijskih institucija i 25 miliona kompanija. U tom okviru godišnje se izvrši oko 90 milijardi elektronskih transakcija.
Prema nekim računicama, na troškove za prekogranična bezgotovinska plaćanja mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu izdvajaju šest puta više nego njihova konkurencija iz zemalja koje su u SEPA zoni, pa bi priključivanje ovom sistemu firmama iz regiona uštedelo oko pola milijarde evra.
Stručnjaci tvrde i da bi to značajno uvećalo digitalna plaćanja između fizičkih lica, bar za 10%, što bi opet za dva procentna poena spustilo nivo sive ekonomije. Zato bi za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, koje po pravilu imaju veliku dijasporu i značajne prilive od doznaka, pristup ovom modelu plaćanja doneo ogromne uštede.
Albanija pre drugih
Albanija je najviše odmakla na putu ka uključivanju u Jedinstveno područje za plaćanje u evrima. Ova država je od sredine 2023. usaglašavala svoje zakonodavstvo, na šta je u maju ove godine regulatorno telo SEPA dalo pozitivnu ocenu. Sredinom juna iz centralne banke Albanije upućena je aplikacija za članstvo u SEPA, a odgovor se očekuje do jeseni.
Crna Gora, nakon dvogodišnje pripreme, takođe ima spremnu aplikaciju za članstvo. Pre upućivanja konačne verzije zahteva Evropskom platnom savetu, poslala je predaplikaciju, nakon koje je iz tog regulacionog tela stiglo uputstvo šta sve treba izmeniti u zakonodavstvu i praksi. Poslednja prepreka bile su izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, a njih je crnogorska Skupština usvojila 1. jula ove godine, čime je otvoren put za podnošenje aplikacije.
U pristupanju SEPA zoni aktivna je i Moldavija, koja se još od 2021. trudi da prilagodi svoje zakone, a molbu za pristupanje podnela je 31. januara ove godine. Sada sledi uobičajena procedura. Evropski platni savet, koji se sastaje tromesečno, treba da odredi u kojoj meri ta zemlja ispunjava normativne i tehničke uslove za pristupanje sistemu, šta treba doraditi ili promeniti, a kada se sve usaglasi sledi aplikacija.
Severna Makedonija je ozbiljno ušla u pripreme, početkom ove godine stupio je na snagu novi Zakon o platnom prometu, a centralna banka je izmenila 26 propisa kako bi se prilagodila uslovima jedinstvenog evropskog platnog sistema. U toj državi očekuju da usaglase i preostale izmene, kako bi od jeseni mogli da podnesu zahtev za prijem.
Zvaničnici u BiH takođe tvrde da se pripremaju za ulazak u sistem, a nakon dobijanja statusa kandidata za pristupanje EU pokrenuta je procedura prilagođavanja regulative.
Narodna banka Srbije oprezna
Iako se o tome ne govori mnogo u najširoj javnosti, Narodna banka Srbije izradila je okvir prvih akata koji vode ka pristupanju SEPA zoni. Centralna banka je pozvala struku i druge zainteresovane strane da u okviru javne rasprave koja je trajala od 17. do 27. juna ove godine, dostave primedbe na Nacrt izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, i na Nacrt odluke o posebnim pravilima za izvršavanje transfera odobrenja i direktnih zaduženja u evrima.
Očekuje se da do kraja godine budu pripremljene i izmene i dopune ostalih zakona, kako bi se regulativa usaglasila i podnela aplikacija za pristupanje SEPA sistemu. Nakon toga će biti potrebno još nekoliko meseci za tehnička usklađivanja.
Ipak, stiče se utisak da je NBS prilično oprezna u kreiranju regulative iz svog domena, jer u ovom projektu nije reč samo o olakšanju plaćanja za privredu i građane, već i o drugim ekonomskim i političkim interesima. Dobit za građane i privredu, a sledstveno tome i za državnu kasu je nesumnjiva, ali postoji i rizik da se ukidanjem kontrolnih mehanizama za odliv deviza, naglo isprazne državne rezerve.
Mirjana Stevanović
Biznis & finansije 223/224. jul/avgust 2024.
Foto: vicznutz, Pixabay