Ako je suditi po izveštaju bivšeg italijanskog premijera i nekadašnjeg guvernera Evropske banke, Maria Dragija, pod nazivom „Konkurentnost EU: Pogled unapred“ koje je naručila Ursula fon der Lajen, Evropska unija je u radikalnim problemima i to stanje traži radikalne promene.
Ti radikalni problemi su nastali žestokim udarcem energetske krize nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je razobličila sve slabosti i zavisnost Evrope i njenih kompanija od drugih. Energetske od Rusije, sirovinske i proizvodne od Kine i bezbednosnu i političku od Amerike.
Dijagnoza takvog ozbiljnog stanja i njegovo ignorisanje od strane briselske administracije, bilo bi ignorisanje realnosti, što bi za posledicu imalo potpunu marginalizaciju evropske privrede u odnosu na konkurenciju, čitaj Ameriku i Kinu.
Da li postoji rešenje
Da do toga ne bi došlo, “Super Mario”, nadimak koji je dobio dok je bio na čelu Evropske banke, predlaže ulaganje od 800 milijardi evra godišnje i to u brzi razvoj. Taj novac bi se obezbedio izdavanjem evroobeznica, što je oko 4,5 odsto BDP-a EU, ili tri puta nekadašnjeg Maršalovog plana, koji je bio jedan do dva odsto u postratnom periodu.
Taj plan bi vratio investicioni nivo u EU na onaj iz šezdesetih i sedamdesetih godina. Ako se to ne desi, napisao je, Evropa ide u „laganu agoniju“. Ta lagana agonija odnosno zaostajanje se već vidi i kroz konkretne cifre. Naime, od 50 najvećih svetskih tehnoloških kompanija po tržišnom učešću, evropske su samo četiri, 35 su američke, a ostale dolaze iz Azije. Još porazniji su podaci kod startapovima, od 311 najboljih u svetu, 289 su američki i kineski.
Manje investicija u Srbiji
Zbog te lagane agonije EU mogla bi da trpi posledice i Srbija koja u poslednje 24 godine postala duboko uvezana u evropske lance snadbevanja. Drugim rečima, lošije globalno pozicioniranje firmi iz EU posredno bi moglo da znači i manje njihovih investicija u našu zemlju i kao i uvoznu tražnju za proizvode sa našeg tržišta.
To ne bi bilo dobro ni za Evropu ni za nas zbog čega Brisel treba da nađe mehanizme kako bi se smanjila zavisnost EU od drugih, pre svega kod takozvanih kritičnih sirovina.I u tom delu je jedino mesto u izveštaju Dragija našla i Srbija, i to kroz pet tačkica na mapi, od kojih je jedno nalazište litijuma i četiri nikla i kobalta. Razlog za te male srpske tačkice, a velika očekivanja, krije se u činjenici da će potražnja za litijumom u Evropi do 2050. godine porasti čak osam puta, niklom četiri, a kobaltom tri puta.
Te srpske rezerve nisu dovoljne, pod uslovom da se eksploatišu, a one evropske, koje su u poodmakloj fazi,pre svega za litijum, delimično bi ublaže problem.
-Sa oko pet do deset rudnika litijuma,koji će biti otvoreni do 2030. godine,domaća ponuda litijuma mogla bi da zadovolji 50 i 100 odsto potražnje EU za litijumom do 2030. godine. Očekuje se da potražnja za retkim materijalima povećati pet puta do 2030. godine pa bi otvaranje jednog do dva rudnika u EU moglo da smanji zavisnost -kaže se u izveštaju Dragija.
Za sada samo nagađanja
Dragi ne navodi koji će to rudnici biti otvoreni do 2030. godine i da li je neki od njih i u Srbiji, pa ostaje sve u sferi nagađanja.Ono što nije u toj sferi to je je da je Srbija pre više od dva meseca potpisala “Strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti i električnim vozilima i to u prisustvu Olafa Šolca, nemačkog kancelara.
Pretpostavka je da u tim održivim sirovinama pored litijuma, spadaju i nikl i kobalt. I dok je nalazište litijuma u Jadru nadaleko poznato,o kome se unazad nekoliko godina vode polemike, šira javnost nije dovoljno upoznata na koja srpska nalazišta nikla i kobalta Dragi misli.
Stručna javnost ih međutim poznaje pa tako Predrag Mijatović, generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologa, za “Blic Biznis” objašnjava o kojim lokalitetima je reč sa mape Maria Dragija.
– U pitanju su ležišta nikla, kobalta i gvožđa sa ležištima između Vrnjačke Banje i Trstenika i na potezu Aranđelovac – Topola. Mi ni za jedno od tih ležišta nemamo završene elaborate sa dokazanim rezervama. Imamo elaborat samo za Mokru Goru , koji je urađen krajem 50-ih godina, prošlog veka . Količine u Mokroj Gori su velike i kreću se oko 100 miliona tona, dok su ova druga mala. Što se tiče tih ležišta u okolini Topole, Aranđelovca i Vrnjačke Banje, to bi bili površinski kopovi. Oni su kompleksni jer se radi o skidanju površinskog sloja i pojaviće se problemi, između ostalog sa podzemnim vodama-navodi Mijatović za “Blic Biznis”.
Za one koji su zaboravili, kada je reč o Mokroj Gori, bilo je žestoke reakcije javnosti pa se od tog projekta odustalo. Otkud opet na Dragijevoj mapi, nije poznato. Ono što je poznato, bar kada je reč o drugim nalazištima nikla i kobalta, stavljene su bez odgovarajućeg elaborata o nalazištima. One koja ga imaju, to su Jadar, kada je reč o litijumu, i već pomenutoj Mokroj Gori, ležištu nikla. Međutim, ta ležišta pak nemaju usaglašena mišljenja stručnjaka da li su ona prednost ili mana Srbije.
To se naravno ne navodi u Dragijevom izveštaju ali ono što se navodi to je da bez njih privreda EU ostaće daleko iza Amerike i Kine, odnosno izgubiće rat u tehnološkom razvoju, zelenoj tranziciji pa čak i socijalnoj politici.
Posledice i u Srbiji
U takvoj situaciji, indirektno će posledice imati i Srbiji. Doktor ekonomije Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije, u autorskom tekstu objavljenom na portalu Oko magazina, o njima kaže:
– Ako je EU u stagnaciji, to će se na dug rok negativno odraziti i na naše ekonomske performanse. Ekonomska teorija i praksa ukazuje da je regionalna ekonomska integracija posebno dobra solucija za zemlje manje i srednje veličine ,kakva je Srbija, koje su visoko zavisne od međunarodne trgovine.
Male zemlje, poput Srbije, nemaju prostor za „razigravanje“, i male greške mogu skupo da plate. Na primer, eventualna odluka da se odustane od evro-integracija mogla bi da bude opasan potez za ekonomske, političke i bezbednosne interese Srbije, imajući u vidu i krucijalnu važnost evropskih integracija za uvezanost domaće privrede u globalne lance snabdevanja ili dominantnu ulogu EU u spoljnoj trgovini Srbije-navodi Nikolić.
Dijagnoza privrede EU ukazuje na njenu ozbiljnu bolest međutim lek koji je Mario Dragi predložio sa grupom eksperata čini se da ne odgovara nekim članicama. Ukoliko se iz ovog dokumenta ne uzmu bar najvažniji lekovi za ozdravljenje, posledice će osetiti ne samo države EU i njihove privrede već i one druge, manje, poput Srbije, koje svoj razvoj baziraju na saradnji sa njima.
Potvrđene rezerve nikla i kobalta u Srbiji
Lokalitet Mokra Gora
19,6 miliona tona gvožđa
643.357 tona nikla
22.653 tone kobalta
Lokalitet Lipovac(opština Aranđelovac)
2 miliona tona gvožđa
53.200 tona nikla
4.697 tona kobalta
Lokalitet Glavica (opština Priština)
83.022 tone nikla
2.946 tona kobalta
Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay