Porodica Aleksić iz Zrenjanina na svom poljoprivrednom gazdinstvu bavi se voćarstvom, odnosno proizvodnjom sušenog voća, hladno ceđenih sokova i rakije.
Iako su po struci saobraćajni inženjeri, supružnici Aleksić su odlučili da se bave voćarskom proizvodnjom.
– Oboje volimo prirodu, uživamo u domaćim proizvodima i zdravoj hrani i trudimo se da živimo što je moguće zdravije. To nas je, kada smo razmišljali o tome čime da se bavimo, opredelilo za voćarstvo – priča Jelena Aleksić.
U proizvodnju su krenuli od nule. Sada imaju voćnjake sa šljivom, kajsijom, kruškom, dunjom i višnjom.
– U porodici mog supruga deda je voleo voćarstvo i tu ljubav preneo na unuka, ali mi smo počeli od nule. Kupovali smo zemlju, sadili voćnjake i započinjali proizvodnju. U početku smo, jedan kratak period, prodavali sveže voće, ali vrlo brzo smo kupili mašinu za sušenje i počeli smo da ga sušimo. Trudimo se da preradimo voće iz naših voćnjaka, jedino moramo da dokupimo deo jabuka i tikvica. Sušimo jabuku, tikvicu i krušku. Pokušali smo i višnju, jako je lepa, ali nismo uspeli da je finalizujemo, pa je za sada na pauzi – kaže Jelena.
Hladno cedjeni sokovi
Ove godine u paletu proizvoda uveli su hladno ceđene sokove.
– Sokove cedimo bez dodatnog šećera, aditiva, konzervansa. Trudimo se da ono što proizvedemo bude što prirodnije i zdravije – objašnjava sagovornica Dnevnika, dodajući da je sušeno voće sve traženije:
– Ono ima jako široku primenu, dobro je za užinu, za musli, nije kvarljivo, može da stoji dugo. Jednom rečju, idealna je namirnica. I naši kupci su sve više upoznati sa blagodetima sušenog voća, sviđaju im se ukusi.
U voćnjacima i za mašinama Aleksići rade sami, uz pomoć roditelja. Vole da imaju kontrolu nad proizvodnjom i preradom.
– Uopšte nije lako. Imamo dvoje male dece, sezona nam traje cele godine, a kada su pikovi, jedva sve postižemo. Mnogi bi verovatno i odustali, ali mi smo uporni, jako volimo prirodu i posao kojim se bavimo, pa izdržavamo – ističe Jelena.
Svoje proizvode Aleksići prodaju na bazarima, putem interneta i sa kućnog praga. To im je za sada dovoljno.
– Nismo za velike sisteme i zadovoljni smo ovim načinom plasmana. Proizvodnju finansiramo iz obrta i uz pomoć bankarskih kredita. Učestvovali smo na nekim konkursima, ali ništa od toga. Možda mi nismo bili dovoljno dobri, a možda nismo ni bili ti koji treba da dobiju subvencije. Zato smo se odlučili da se samofinansiramo – naglašava Jelena.
Planova Aleksići imaju napretek. Ipak, prioritet im je izgradnja destilarije.
– I zbog para i zbog vremena izgradnja destilerije se odužila i sad planiramo da je što pre završimo. Plan nam je svake godine isti, da uvedemo neki novi proizvod u našu paletu i da polako povećavamo proizvodnju. I da uživamo u radu i plodovima tog rada – zaključuje Jelena Aleksić.
Izvor: Ekapija/Dnevnik
Foto: Pixabay