Privredni rast u Srbiji se u poslednje vreme ubrzava zahvaljujući finalnoj potrošnji i investicijama, a uporedo se menja struktura domaće privrede u kojoj sve značajnije učešće imaju proizvodnja delova za automobile i rudarstvo. Međutim, nedovoljno značajne domaće privatne investicije, tekuće geopolitičke tenzije, relativno slab rast u zemljama EU koje su tradicionalni trgovinski partneri srpskim kompanijama, kao i sve razornije posledice učestalih vremenskih nepogoda, mogu uticati i na izglede za rast. Ovo su neki od najvažnijih zaključaka dva povezana izveštaja o makroekonomskim i poslovnim perspektivama u Srbiji, koje je nedavno objavila kompanija EY Srbija, i kojima možete pristupiti na sajtu ove kompanije.
Privredni rast u Srbiji ubrzava od sredine 2023. naovamo, i to uz evidentne promene u strukturi i izvorima rasta u odnosu na prethodni period. Nakon ostvarenih oko 3,8% u 2023. godini, rast je tokom prvog polugodišta 2024. dostigao oko 4,3% međugodišnje, dok očekujemo da na nivou 2024. i u toku 2025. dostigne oko 4%.
Ovom ubrzanju doprinosi, između ostalog, ekspanzivnija fiskalna politika, koja je tokom prethodnog perioda dovela do relativno značajnog povećanja zarada u javnom sektoru, ali i do rasta javnih ulaganja. Uz usporavanje inflacije, ovo je stvorilo prostor za realni rast potrošnje. Zarade su realno povećane za oko 10% međugodišnje do kraja avgusta 2024. godine, dok je potrošnja za javne investicije realno porasla za čak 16% međugodišnje u istom periodu.
Pored toga, uprkos recesiji u Nemačkoj, privrednim performansama u 2024. doprinosi i sve veće prisustvo Kine u investicionim i trgovinskim aktivnostima u Srbiji. Ova diversifikacija donekle ublažava efekte manje traženje za domaćom robom usled slabog rasta u zemljama koje su tradicionalno ključni trgovinski partneri srpske privrede, pre svega u Nemačkoj i Italiji. Sa ovim „okretanjem prema Istoku“ koincidira i doseljavanje nekoliko velikih ruskih preduzeća iz sektora informacionih tehnologija. Time su kompenzovane turbulencije u domaćem IT sektoru, izazvane poremećajima na globalnom IT tržištu u 2023. godini, čiji je epicentar bila Silicijumska dolina.
Tako je „motor“ privrednog rasta u 2024. bio u potrošnji domaćinstava, te ambicioznim državnim investicijama u intenzivne građevinske radove na transportnoj, energetskoj i drugoj javnoj infrastrukturi. To će, po svoj prilici, ostati preovlađujući model i u nastupajućem periodu, posebno imajući u vidu ambiciozne planove u pogledu javnih investicija, ali i relativno solidnu fiskalnu poziciju, koja se ogleda i u nedavnom dosezanju investicionog kreditnog rejtinga BBB- kod agencije S&P.
Promene u industrijskom „tkivu“
Ove duboke, strukturne promene vidljive su podjednako na makroekonomskom i na mikro nivou, odnosno na nivou pojedinačnih preduzeća i sektora. Gledano prema industrijama, privredni rast u toku poslednjih nekoliko kvartala predvode maloprodaja i građevinarstvo, posebno niskogradnja. Samo u toku prvog polugodišta 2024. godine, ovi sektori generisali su oko trećine od ukupnog rasta BDV ostvarenog u istom periodu.
Naše analize ukazuju na to da se menja i industrijsko „tkivo“, u kome sve veće učešće ima proizvodnja delova za automobile. Jedan od najvećih investitora u ovoj oblasti u poslednjim godinama je kineski proizvođač guma Ling long. Ovaj sektor, koji je gotovo potpuno izvozno orijentisan, ne samo da beleži rast fizičkog obima proizvodnje, već se vidi i očigledan rast sofisticiranosti proizvodnje. Firme iz ove delatnosti snabdevaju globalnu autoindustriju sve složenijim elementima, a uskoro se, prema najavama, može očekivati i početak sklapanja električnih vozila u Stelantisovom pogonu u Kragujevcu.
Primetan je i sve veći uticaj rudarstva na ukupne rezultate privrede. Najveća firma u ovom sektoru, kineski Ziđin, od ulaska u vlasničku strukturu RTB Bor značajno je uvećao proizvodne kapacitete, pre svega u oblasti ekstrakcije bakra. To je dovelo do toga da je učešće sektora eksploatacije ruda metala u BDP-u dostiglo oko 2%, ili oko četiri puta više nego 2018. godine.
Pored toga, privredno „tkivo“ se menja i pod pritiskom sve učestalijih i razornijih vremenskih uslova u Srbiji i šire. Prosečne temperature rastu, a obim padavina sve je manji, pa je tako u 2024. zabeležen višemesečni period ekstremne suše, koja je vrhunac dostigla u avgustu, kada je zabeleženo za oko 90% manje padavina u odnosu na višegodišnji prosek.
To direktno i teško pogađa sektore poljoprivrede i (hidro)energetike. Primera radi, u 2024. proizvedeno je za oko 20% manje kukuruza u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja električne energije umanjena je za oko 10% međugodišnje tokom prvih osam meseci 2024. godine, što se negativno odražava i na privrednu aktivnost, na izvoz i cene.
Pored ovih, direktno pogođenih sektora, posredno su zahvaćeni i mnogi drugi. Recimo, smanjeni obim poljoprivredne proizvodnje negativno utiče i na tražnju za agrotehnikom i đubrivom, što pogađa domaće proizvođače i trgovce ovom robom.
Neizvesnost raste, ali i prilike za ulaganja
Uz sve ove promene, rastu geopolitičke tenzije, koje produbljuju neizvesnost u poslovanju. Nestabilne okolnosti, kao i u prethodne dve godine, posebno se odražavaju na izglede u pogledu cena energenata i sirovina. Ipak, inflacija je tokom prve polovine 2024. usporila, a nakon toga nastavila da stagnira na nivou od oko 4%, što su i naša očekivanja za ostatak 2024. i 2025. godine. Stoga su i visoke kamatne stope koje su predstavljale odgovor monetarnih vlasti u SAD i Evropi, pa i u Srbiji, od sredine 2024. počele postepeno da padaju. Narodna banka Srbije, počev od juna snižava referentnu stopu sa 6,50% na 5,75%, koliko iznosi u oktobru 2024.
Neizvesnost, ali i moguće prilike za ulaganje i poslovanje u Srbiji, potiču i iz naznake novih odnosa u međunarodnoj trgovini industrijskim proizvodima novije tehnologije, na talasu zelene i digitalne transformacije. U globalnoj trgovini, gde Kina ovladava naprednim tehnologijama, sve više se poseže za protekcionizmom, a dodatne zahteve nameće i promena „kvaliteta tražnje“ na tržištima razvijenih zemalja, kao i nova regulativa usled brige o čistoj i zelenoj proizvodnji koja doprinosi sprečavanju klimatskih promena.
U takvim okolnostima, poljuljano je poslovanje evropske automobilske industrije, u čije lance snabdevanja je srpska prerađivačka industrija dosta integrisana na talasu stranih i domaćih investicija u poslednjoj deceniji, dok se istovremeno iščekuje početak proizvodnje električnih vozila marke Panda u kragujevačkoj fabrici automobila.
Pišu: Jasna Atanasijević, direktor tima za ekonomsko savetovanje i Marko Danon, menadžer u timu za ekonomsko savetovanje u kompaniji EY Srbija. Publikacijama Macroeconomic Pulse i Business Pulse moguće je pristupiti putem sajta ove kompanije.
Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024.
Foto: geralt, Pixabay