Srbija sa manje od jednog promila svetske populacije uspeva da zauzme pet promila svetskog tržišta softvera. Od približno 5.000 aktivnih preduzeća u IT industriji, više od 80% proizvodi softver. Izvoz sektora će ove godine najverovatnije premašiti 3,5 milijardi evra, a vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji će dostići oko milijardu evra. Izvoz je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom IT industrijom izrazito dominiraju strane kompanije. „Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Milovan Matijević, analitičar IT tržišta.
Iako se IT industrija smatra jednim od najperspektivnijih sektora u Srbiji, mi zapravo ne znamo koliko IT preduzeća imamo. Naime, zbog pogrešnog odabira šifara delatnosti neke ozbiljne IT kompanije vode se u drugim sektorima, a u IT sektor su „primljene“ firme koje nemaju mnogo veze sa ovom delatnošću.
Prema podacima Milovana Matijevića, IT analitičara koji već godinama vodi ovu evidenciju, od početka 2024. do sada broj aktivnih preduzeća u IT sektoru sa godišnjim prihodima od najmanje milion dinara porastao je sa 4.134 na skoro 5.000 firmi. Više od 80% tih kompanija proizvodi softver, za njima slede firme koje se bave IT uslugama, a najmanje je onih koje proizvode hardver. Najveći deo IT sektora čine mikro preduzeća sa manje od 10 zaposlenih, dok velikih nema mnogo, posebno u domaćem vlasništvu.
Prošle godine globalna tražnja za softverskim uslugama premašila je 600 milijardi dolara. „Izvoz naših IT usluga u 2023. je porastao na oko tri milijarde evra, što je pet promila vrednosti globalnog IT tržišta. Iako to deluje minorno, treba imati u vidu da Srbija u ukupnom svetskom stanovništvu čini manje od jednog promila. Dakle, mi sa manje od jednog promila populacije uspevamo da zauzmemo pet promila svetskog tržišta“, kaže Milovan Matijević za B&F.
Softveraši prednjače u zapošljavanju i zaradama
Za razliku od medijskih napisa da je IT industrija u krizi i malo-malo pa otpušta radnike, Ministarstvo finansija navodi da je broj zaposlenih u IKT sektoru, koji po ovoj klasifikaciji obuhvata telekomunikacije, kompjuterske i informacione usluge, u prošloj i prvoj polovini ove godine toliko rastao da je najzaslužniji za povećanje zapošljavanja u Srbiji.
Prema podacima Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS), u prvom kvartalu 2024. godine IKT sektor je zapošljavao preko 110.000 ljudi, pri čemu je 67.508 njih radilo u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti. Broj programera je porastao za 8% u odnosu na isto tromesečje 2023. godine, kada se programiranjem bavilo 66.849 zaposlenih, 12% više u odnosu na 2022. godinu. Međutim, ostale delatnosti u IKT sektoru nisu toliko prednjačile u zapošljavanju. Primera radi, u preduzećima koje se bave informacionim uslugama radilo je samo 6.819 ljudi.
Kada se sve ovo predstavi kroz učešće u ukupnoj zaposlenosti, gde su programeri i srodne profesije u 2024. imali udeo od 2,9% a zaposleni u proizvodnji računara i uslužnim IT delatnostima po 0,3%, jasno je zašto je softverska industrija prva asocijacija na IKT sektor u Srbiji.
Slično je i kada se porede zarade. Kako navodi Republički zavod za statistiku (RZS), u prva dva kvartala ove godine najveća zarada bez poreza i doprinosa zabeležena je u oblasti računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti i iznosila je 283.440 dinara, što je 2,9 puta više od nacionalnog proseka. U drugim oblastima IKT sektora plate su bile znatno niže, a u delatnosti informacionih usluga su i smanjene, uprkos inflaciji.
Izvoz preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta
Ministarstvo finansija navodi da su tokom 2023. godine uslužne delatnosti nastavile da rastu, pri čemu nešto više od trećine rasta potiče od povećanja izvoza IKT sektora od 27,4%. Prošlogodišnji izvoz IKT industrije iznosio je 3,44 milijarde evra, a učešće kompjuterskih i informacionih usluga u prihodima celokupnog IKT sektora od izvoza inače premašuje 93%. S druge strane, uvoz IKT sektora u 2023. je vredeo 822 miliona evra, što znači da smo u spoljnotrgovinskoj razmeni bili u debelom suficitu.
Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, izvoz IKT industrije u prvih osam meseci 2024. dostigao je 2,6 milijardi evra, što predstavlja rast od skoro 19% u odnosu na isti period 2023. godine.
Ali šta dobijamo kada iz ovih podataka pokušamo da izdvojimo samo IT sektor? Prema računici Milovana Matijevića, dobijamo prihode od izvoza koji su prošle godine premašili tri milijarde evra, dok prodaja IT usluga u Srbiji nije uspela da dostigne ni milijardu. To nije neočekivano u državi čija preduzeća za ulaganja u IT izdvajaju samo 0,5% svojih prihoda, u poređenju sa svetskim prosekom od 4%. Pritom, deo tog novca se troši na IT rešenja iz uvoza, iako usluge koje domaće IT firme pružaju domaćoj privredi koštaju upola manje nego one iz EU, a podjednako su kvalitetne, ističe sagovornik B&F-a.
Situacija se ipak postepeno poboljšava, ocenjuje Matijević, koji predviđa da će vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji u 2024. dostići milijardu evra, a izvoz premašiti 3,5 milijardi.
Od stranaca za strance
U ovoj izvoznoj računici sreću kvari podatak koji nadležni u državi nikada ne pominju u svojim hvalospevima o inovativnim potencijalima Srbije – da su za tolike rekorde IT industrije najzaslužnije strane kompanije koje ovde posluju.
„Od skoro 5.000 firmi koje se mogu smatrati aktivnim u IT sektoru, oko 700 njih osnovale su strane kompanije ili strani državljani koji dolaze iz 53 zemlje. Upravo tih 700 firmi zapošljava preko 77% radne snage i ostvaruje više od 70% ukupnih prihoda u našem IT sektoru. Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Matijević i primećuje da je Srbija plodno tlo za otvaranje i preuzimanje preduzeća iz ove delatnosti, jer ima kvalitetnu a jeftinu radnu snagu.
Kompanije iz inostranstva najradije kupuju razvijena srpska preduzeća srednje veličine, koja čim malo porastu nailaze na prepreke za dalji razvoj, usled nedovoljnih finansijskih kapaciteta ili zato što posluju na suviše malom tržištu. Strane kompanije ili državljani ovde i osnivaju firme, najčešće s ciljem da jeftinije proizvode rešenja ili delove rešenja namenjenih izvozu, a ne da bi se dublje integrisale u naš poslovni sistem, smatra Matijević.
Koliko raste startap industrija u IT sektoru?
Kakva je budućnost IT tržišta u Srbiji ako pogledamo broj i strukturu novoosnovanih preduzeća u ovoj industriji? Najnoviji Startap skener 2024, istraživanje koje svake godine objavljuje Inicijativa Digitalna Srbija, pokazuje da broj novoosnovanih početničkih preduzeća u IT industriji nastavlja da raste po stopi od 20% i 30% godišnje. U protekle dve godine osnovano je 300 novih startap firmi, a početkom 2024. u celoj startap industriji radilo je 6.000 ljudi, dakle 2.500 više nego pre dve godine.
Ipak, zapošljavanje usporava u odnosu na očekivanja, što prema oceni autora istraživanja ukazuje da se tehnološki preduzetnici suočavaju sa preprekama u pristupu finansiranju, pridobijanju kupaca i pronalaženju odgovarajućih kadrova, posebno u sektoru prodaje.
Više od četvrtine novoosnovanih firmi u IT industriji posluje u oblasti hrane, poljoprivrede, biotehnologija ili medicinskih tehnologija, dok 38% razvija proizvod u oblasti veštačke inteligencije, a skoro petina u oblasti obrade i analitike podataka. Preko četiri petine startapova planira dalju internacionalizaciju poslovanja, 37% već plasira svoje proizvode na evropskom a 27% na tržištu SAD, ali više od polovine do sada nije imalo nijedan drugi izvor finansiranja osim grantova i sopstvenih sredstava.
Marija Dukić
Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024.
Foto: geralt, Pixabay