Potraga privrednika u Srbiji za dobrim knjigovođom pretvorila se u pravu avanturu. Sve je manje onih koji žele da se bave knjigovodstvom jer je došlo do značajnih promena zakona u ovoj oblasti, čije su „neželjene posledice“ da država prebacuje dobar deo svojih obaveza na privredu, pa time i na knjigovođe. Pošto njihov obim posla i odgovornost rastu iz dana u dan ali to ne prate i plate, ne čudi da preostale kvalitetne knjigovođe uglavnom rađe biraju da rade autsorsing usluge za strane kompanije. Ili da prihvate „ponudu koja se ne odbija“ i presele se u inostranstvo.
Proteklih nekoliko godina izvršene su značajne promene zakona koji regulišu rad i obaveze knjigovođa u Srbiji. Gotovo sve izmene su podrazumevale neku dodatnu obavezu koju su agencije za knjigovodstvo morale da ispune. Zbog toga sve manji broj novih radnika, ali i onih koji su već dugo u ovoj branši, nastavlja da se bavi ovim poslom.
Kada je počela digitalizacija poreskog sistema u Srbiji, sve poreske prijave su prevedene u elektronski oblik. To je privrednicima, a samim tim i knjigovođama, olakšalo posao prilikom podnošenja poreskih prijava i prateće dokumentacije. S druge strane, Poreska uprava je zbog digitalizacije u svom svakodnevnom radu morala da operiše sa većom količinom podataka, kako bi efikasno ispratila rast poreskih transakcija i imala bolji uvid u poslovanje poreskih obveznika.
Međutim, Poreskoj upravi već duže vreme nedostaje veliki broj inspektora. Ovaj problem je uočila i Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, koja je u svom izveštaju početkom 2024. godine konstatovala da je kadrovska popunjenost u Poreskoj upravi ispod 50% planiranog kapaciteta. Situacija se od tada nije mnogo promenila. Poreska uprava je u međuvremenu raspisala konkurs za 14 novih poreskih inspektora, ali bi trebalo da zaposli oko 1.000 ljudi na ovoj poziciji kako bi obezbedila efikasnu naplatu prihoda.
Dodatni problem je visok starosni prosek poreskih službenika i nedostatak resursa i vremena da oni budu u toku sa svim tehnološkim inovacijama i izmenama zakona. Tako je za mnoge i dalje nepoznanica kako funkcionišu nove tehnologije, poput blokčejna i kripto valuta, te je teško očekivati da neko kvalitetno kontroliše aktivnosti za koje prethodno nije ni znao da postoje.
Sve duži spisak obaveza
Navedene teškoće postaju još veća prepreka u radu Poreske uprave sa daljim procesom digitalizacije i reformama u ovoj oblasti, pa su nadležni našli rešenje u tome da sve veći broj obaveza prebacuju na poreske obveznike, odnosno na knjigovođe. Prikupljanje podataka o sprečavanju pranja novca, izveštavanje i obaveštavanje nadležnih institucija, evidentiranje dokumenata, arhivske građe, samo su neki od poslova koje knjigovođe trenutno moraju da rade, kako bi uopšte stekle pravo da pružaju svoje usluge.
Prošle godine, na snagu je stupila obaveza za sve agencije koje se bave knjigovodstvom da se prijave u registar pružaoca ove vrste usluga, kao i da obezbede licencu za bar jednog knjigovođu a negde i dvoje, u zavisnosti od broja klijenata i njihovog razvrstavanja po veličini.
Knjigovođama, pored dodatnih obaveza, rad postaje sve komplikovaniji i zbog toga što se poreski propisi, a naročito pravila vezana za elektronsko fakturisanje menjaju i više puta godišnje. Zato ne čudi da je sve manje onih koji žele da se bave ovim poslom, pa je potraga za dobrim knjigovođom postala prava avantura.
Svi čisti, samo knjigovođa sumnjiv
Dublja analiza naglog odliva kadrova iz knjigovodstva ukazuje na više faktora koji su doveli do ovakve situacije. Jedan od njih je već pomenuti manjak poreskih inspektora koji kontrolišu poslovanje. Pošto inspektora nema dovoljno, oni koji izlaze na teren su preopterećeni brojem kontrola koje moraju da sprovedu. Iz tog razloga, uglavnom nemaju dovoljno vremena da bolje upoznaju i razumeju aktivnosti poreskog obveznika čije poslovanje kontrolišu, a dešava se da nisu ni upoznati sa svim aktuelnim promenama zakona.
Usled toga, poreske kontrole često završavaju velikim brojem prijava za neispunjene poreske obaveze i visokim novčanim kaznama, iako je u mnogim slučajevima reč o nenamernim greškama, a ne o želji da se utaji porez. U takvim situacijama knjigovođa se proglašava glavnim krivcem, jer na njega i inspektor i klijent prebacuju odgovornost da je do nepravilnosti došlo zato što nije dobro radio svoj posao.
Kada se rizici ove profesije i obim posla uporede sa zaradom koju knjigovođa može da ostvari, jasno je zašto je sve teže privoleti nekoga da se upusti u ovo zanimanje, koje pritom traži stalno angažovanje i učenje kako bi se ispratile učestale promene u regulativi, ali i u načinima poslovanja koje donose nove tehnologije.
Veća plata za manje briga
Drugi faktor koji ima veliki uticaj na ovu delatnost je upravo digitalizacija, koja podstiče i olakšava internacionalizaciju poslovanja. Priliku koju su IT preduzeća dobila pružajući autsorsing usluge za strane kompanije, iskoristile su i knjigovođe, kao i drugi koji su specijalizovani za oblast finansija. Tako je u proteklih nekoliko godina osnovano više društava koje se bave pružanjem računovodstvenih usluga za kompanije iz Holandije.
Ova društva vrše obuku knjigovođa iz Srbije da knjiže poslovne promene prema kontnom okviru društava iz Holandije i nakon završenog knjiženja šalju na kontrolu kolegama koje poznaju holandsko zakonodavstvo. Vremenom, naše knjigovođe dobro upoznaju regulativu u Holandiji, pa se često ceo proces obavlja u Srbiji.
Za zaposlene u Srbiji, prednosti su višestruke. Ove kompanije često daju bolje plate i uslove rada od lokalnih poslodavaca za istu vrstu posla, jer su svesne da bi podjednako kvalitetnog knjigovođu u svojoj zemlji platile višestruko više. Pored boljih radnih uslova, knjigovođe koje pružaju autsorsing usluge holandskim kompanijama nisu pod pritiskom poreskih kontrola i česte promene propisa, kao što je to slučaj u Srbiji. Firme iz Holandije nisu jedine koje na ovaj način angažuju knjigovođe iz Srbije, već to čine i kompanije iz Italije i Francuske.
Imajući u vidu znanje koje se stiče u Srbiji na ovom polju, česti su slučajevi da strane renomirane kompanije, baš kroz ovaj vid saradnje, regrutuju naše ljude za pozicije u inostranstvu. Tako dobijaju kvalitetnog knjigovođu, koji je upoznat sa svim zahtevima koji se pred njega postavljaju u drugoj zemlji. Strane kompanije to rade jer je ovo zanimanje i u njihovim zemljama deficitarno i samim tim skupo kada se pronađe iole dobar knjigovođa. Dokaz za to su i velike migracije naših ljudi koji su, prethodnih godina, iz revizorskih kuća u Srbiji odlazili da rade iste poslove u inostranstvu.
Kojom brzinom menjamo zakone, trebaće nam i armija programera
Da li možemo da naučimo nešto od ovih zemalja o tome šta nas čeka? Ili već sada uviđamo da ćemo usled sve većeg nedostatka kvalitetnih knjigovođa i sami morati da tražimo autsorsing usluge takvih stručnjaka iz nekih drugih zemalja?
Razvoj digitalizacije i automatizacije će svakako posao računovođe u doglednoj budućnosti svesti na posao kontrolora. Neki softveri već sada rade po principu prethodno mapiranih knjiženja i mogu na osnovu klasifikacije dokumenta sami da izvrše knjiženje. U ovom trenutku, osobe koje klasifikuju dokumenta moraju imati računovodstveno znanje da bi ovaj proces mogao nesmetano da se izvrši.
Trenutno smo prilično daleko od toga da bi neka forma veštačke inteligencije mogla da sagleda sve nedostatke nekog dokumenta i dovoljno dobro odredi način knjiženja kako bi on suštinski prikazao transakciju. Pored toga, tržište Srbije je relativno malo, pa nije ni za očekivati da će se uskoro pojaviti softversko rešenje koje će ispuniti sve obaveze. Naravno, ako zakoni nastave da se menjaju ovom brzinom kao do sada, pored knjigovođa će nam trebati i armija programera koja će sve te promene implementirati u softver.
Vladimir Deljanin, direktor kompanije Next Level Consulting
Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024.
Foto: Public Domain Pictures, Pixabay