Home VestiEkonomija Tužba protiv Walmarta jer je dostavljačima zakinuo 10 miliona dolara

Tužba protiv Walmarta jer je dostavljačima zakinuo 10 miliona dolara

by bifadmin

Da kršenje radnih prava nije retkost ni u razvijenim demokratijama pokazuje najnovija tužba protiv američkog trgovinskog lanca Walmart.

Juče smo pisali o kineskoj kompaniji BYD u čijoj fabrici u Brazilu su radnici držani u robovskim uslovima. Međutim, kreativno shvatanje radnih prava nije specijalnost samo kineskih firmi.

Zbog odnosa prema svojim uposlenicima tužen je i Walmart u SAD i to od strane Biroa za finansijsku zaštitu potrošača, odnosno državne agencije koja obezbeđuje fer tretman građana kod banaka i drugih finansijskih institucija. U tužbi stoji da su ovaj veliki trgovinski lanac i njegov partner Branch Messenger zakinuli svojim dostavljačima milione dolara.

Poseban račun za dodatnu zaradu

Radi se zapravo o ljudima angažovanim za potrebe programa „Spark Driver“ pokrenutog 2018. godine kako bi se što efikasnije i brže roba široke potrošnje iz Walmarta prevozila do kupaca koji je naručuju. Ove dve kompanije su angažovale nezavisne vozače koji su radili po istim principima kao vozači Ubera, kada im odgovara.

Međutim ispostavilo se da ne mogu da naplate svoj rad kada im odgovara. Naime, Walmart i Branch Messenger su otvarali posebne račune za dostavljače, čak i bez njihovog pristanka, koristeći njihove podatke o ličnosti. Zatim su im saopštavali da je jedini način da dobiju svoju zaradu isključivo preko tih računa. Međutim, institucije kod kojih su otvarani pomenuti računi su često odlagale isplaćivanje a ukoliko neko želi odmah da pristupi svom novcu zahtevale su da plati posebnu taksu. I ako bi vozači želeli da transferišu novac na svoje račune u regularnim bankama naplaćivali bi im visoke naknade. Kada se sabere koliko su na taj način oštetili vozače, brojka premašuje 10 miliona dolara isključivo u naknadama. I to za samo dve godine, između 2021. i 2024.

Ovo nije jedini takav slučaj, kažu iz Biroa. Velike kompanije često koriste rupe u zakonu kako bi zarađivale dodatno na ranjivim grupama uposlenika, kao što su oni koji rade u takozvanoj gig ekonomiji koji nemaju ista radna prava kao formalno zaposleni.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar