Energetski sektor u Srbiji je u 2023. prešao iz debelog minusa u debeli plus, da bi ove godine postao „kolateralna šteta“ u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Snabdevanje električnom energijom posrće od početka godine, bez vidljivih znakova oporavka. Što se tiče gasa, domaća proizvodnja trenutno zadovoljava tek 7% potreba na našem tržištu, a izraženi pad proizvodnje iz godine u godinu čini Srbiju sve više zavisnom od uvoza ovog energenta.
Situacija u domaćem energetskom sektoru poslednjih godina mogla bi se uporediti sa naizmeničnom strujom, čija jačina se menja periodično. Srbija je u 2022. završila u minusu, sa godišnjim padom proizvodnje struje od 7%, najviše zbog gubitaka koje su usled suše imale hidroelektrane. Zato je moralo da se uveze struje preko tri puta više nego godinu ranije, u vrednosti od oko 1,6 milijardi evra.
Prošle godine, hidrološka situacija je bila daleko bolja, pa se iz minusa prešlo u plus. Ukupna proizvodnja električne energije u 2023. bila je veća za 14% u odnosu na 2022. godinu, da bi ove godine ponovo krenula nizbrdo.
U 2023. proizvedeno je 8 593 GWh struje, najviše u termoelektranama koje su obezbedile 62% ukupne proizvodnje, dok je učešće proizvodnje iz hidroelektrana dostiglo 37%. Stanovništvo je lani potrošilo skoro polovinu ukupno proizvedene struje, industrija 22%, a preostale količine ostali potrošači. Krajnji kupci su smanjili potrošnju električne energije za 0,6% u odnosu na 2022. godinu, navodi Agencija za energetiku u svom godišnjem izveštaju.
Više struje „iz zavičaja“, manje domaćeg gasa
Od ukupnog obima prodaje u 2023. godini, na slobodnom tržištu je prodato 53% električne energije. Domaćinstva su u zanemarljivom broju koristila pravo da biraju snabdevača i kupuju električnu energiju na slobodnom tržištu i uglavnom su se snabdevala po regulisanim cenama. Cene električne energije za garantovano snabdevanje povećane su u januaru, maju i novembru 2023. godine, dok se cene pristupa sistemu za prenos i distribuciju električne energije nisu menjale.
Kretanja u proizvodnji struje su i prethodne godine izrazito uticala na krajnje rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali za razliku od 2022. struja je bila u plusu. Prema podacima RZS, na promene u odnosu izvoza i uvoza najviše je uticao oporavak EPS-a od havarije do koje je došlo tokom zime 2021/2022 godine, kao i normalizovanje cena električne energije na svetskim tržištima. Usled toga, izvoz struje u prvih devet meseci 2023. porastao je za preko 89%, dok je uvoz pao za 51%.
Kada se pogledaju rezultati za celu prošlu godinu, uvoz električne energije je bio manji za 24% od izvoza, koji je lane vredeo 1,274 milijarde evra. Izvoz struje je bio treći po doprinosu ukupnom izvozu koji je Srbija ostvarila prošle godine.
S druge strane, ionako nedovoljna proizvodnja gasa je izrazito podbacila. Ukupna godišnja proizvodnja, koja je isporučena u transportni i distributivni sistem u 2023. godini iznosila je 2.043 GWh, što je manje za 1,3% od proizvodnje u 2022. Posle značajnog rasta u 2011. i 2012. godini, proizvodnja prirodnog gasa od 2013. svake godine opada u Srbiji, s tim što je 2023. bila značajno manja nego prethodnih godina, ocenjuju u Agenciji za energetiku.
Potrošnja prirodnog gasa lani je smanjena za 3% u odnosu na 2022. godinu. Domaćinstva su smanjila potrošnju za 1%, toplane za 3%, a isto toliko industrija i ostali kupci. Od ukupnog obima prodaje, na slobodnom tržištu je prodato 81,5% prirodnog gasa. Domaćom proizvodnjom je moglo da se zadovolji samo 7,4% potreba na ovdašnjem tržištu, slično kao i 2022. godine. Srbija prošle godine nije izvozila gas, a 94% uvezenog gasa stiglo je iz Rusije.
Prema trogodišnjem ugovoru koji je Srbija potpisala sa Rusijom u jeku energetske krize 2022. godine, Rusija dostavlja Srbiji 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, po povlašćenoj ceni koja se kreće između 300 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
Za ovu godinu planiran veći uvoz struje
Podaci iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. godinu, koji je republička vlada usvojila u februaru, pokazuju da Srbija postaje sve više energetski zavisna. Prema ovom dokumentu, planirano je da će ukupna raspoloživa energija u tekućoj godini iznositi oko 17 miliona tona ekvivalenata nafte, što je za 4% više od ukupne procenjene količine energije za snabdevanje u 2023. godini. Predviđeno je da se 58% primarne energije obezbedi iz domaće proizvodnje, a preostalo iz uvoza, uključujući povećanje uvoza naftnih derivata za 22%, a gasa za 6% u odnosu na prošlu godinu.
Iako je planirano da se korišćenje energije sunca u 2024. godini uveća čak za 207%, biogasa za 41%, a energije vetra za 28% u poređenju sa 2023. godinom, u dokumentu piše da će morati da se uveze za 19% više električne energije nego lane. Kada je reč o izvozu, projektovano je da on bude veći za 10% u odnosu na prošlu godinu.
Veliko je pitanje koliko će se ova predviđanja ostvariti, jer energetski sektor posrće od početka godine. Prema podacima RZS, industrijska proizvodnja u Srbiji u martu bila je manja za 5,8%, najviše usled toga što je snabdevanje električnom energijom zabeležilo pad od 8%. U martu tekuće u godine u odnos na isti mesec prethodne, proizvodnja električne energije se smanjila za 26,5%.
Ona je u prvih šest meseci 2024. bila za 4,7% niža nego u istom periodu 2023. godine. U drugom kvartalu tekuće godine, pad proizvodnje je zabeležen u sva tri meseca u poređenju sa istim mesecima 2023. godine – u aprilu je proizvedeno 15% manje struje, u maju 9,1%, a u junu 7,6% manje nego u istom mesecu lane. U periodu januar-jun, u poređenju sa istim periodom 2023. učešće električne energije u izvozu je palo za skoro 65%, saopštava Privredna komora Srbije, pozivajući se na podatke RZS.
„Kolateralne šteta“ industrijske proizvodnje
Potrošnja struje bila je rekordna u julu zbog visokih temperatura, pa je porastao uvoz električne energije. Vrednost uvoza električne energije u junu je iznosila 39 miliona dolara, a u julu je porasla na 57 miliona dolara. Pored toga što je uvozila, Srbija je u julu i izvozila struju u vrednosti od 49 miliona dolara. Među prvih pet proizvoda u uvozu u septembru ove godine, na prvom mestu je bila sirova nafta sa vrednošću uvoza od 154 miliona dolara, na trećem je uvoz električne energije (100 miliona dolara), a na petom uvoz gasa (48 miliona dolara), pokazuju podaci RZS.
Autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) ocenjuju da je u ukupnim rezultatima industrijske proizvodnje za prvih osam meseci tekuće godine, „energetski sektor kolateralna šteta, pre svega loših hidroloških prilika“. Tokom avgusta zabeležen je međugodišnji pad proizvodnje energije iz hidroelektrana od 34,8%, usled daleko lošijih hidroloških uslova nego u avgustu prošle godine. Kumulativni međugodišnji pad u odnosu na prvih osam meseci 2023. godine iznosio je 17,8%, a u odnosu na prosečnu proizvodnju iz perioda 2019-2023. oko 1,8%.
Istovremeno, opada i proizvodnja energije iz termoelektrana, najviše zbog manje proizvodnje uglja i otkrivke u RB „Kolubara“. Sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 15,9% i ima naglašenu tendenciju pada, bez vidljivih znakova oporavka, navodi se u analizi MAT-a.
Što se tiče snabdevanja gasom, trogodišnji aranžman s Rusijom ističe u martu naredne godine, pa je Srbija u međuvremenu počela da traži i druge izvore snabdevanja. Država je potpisala ugovor sa Azerbejdžanom, kojim je predviđeno da do 2026. godine iz ove zemlje dobijamo godišnje do 400 miliona kubnih metara gasa, što je, međutim, dovoljno da podmiri tek 13% potreba Srbije.
Maja Đurić
Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024.
Foto: Terry Vlisidis, Unsplash