Mito, korupcija i prevara deo su palete nepoštenog oblika ponašanja.
Postoje od kad je sveta i veka.
Kada je Kenet Lej, svetu poznat kao domišljat i ambiciozan prevarant, osnivač i predsednik Enron korporacije, posle razotkrivenog skandala izjavio:
„Ne bojim se zatvora jer nisam kriv. Znam da ništa loše nisam uradio, ništa kriminalno“,
svet je ostao zapanjen.
Uz sve neoborive dokaze da je sa svojim Enron timom lažirao finansijske izveštaje kompanije prikazivajući velike prihode, Lej je uporno tvrdio da nije kriv. I, ne samo da je tvrdio, čvrsto je verovao u to da nije pokretač najveće poslovne prevare 20. veka. U pitanju su bile milijarde i kola su se slomila na hiljadama ljudi i više desetina firmi.
Kenet Lej je psiholozima bio izazov za analizu i istraživanje ljudske sklonosti ka prevarama. Večno je pitanje ne samo zašto se ljudi upuštaju u nemoralne poslovne radnje, mito, korupciju i prevare, već i u njima istraju godinama. Psiholozi pretpostavljaju da je ključ u zaboravljanju.
Korupcija i kocke su bačene
Naučnice Marjam Koučaki i Frančeska Đino nakon istraživanja došle su do zaključka da čovek strateški zaboravlja svoja nemoralna dela. Ovaj fenomen zaboravljanja nazvale su ’neetička amnezija’.
Jedan od njihovih eksperimenata je potvrdio da je svaki čovek sklon da zaboravlja detalje događaja koji se može svrstati u prevaru ili nemoralan postupak.
Ispitanici su imali zadatak da bacaju kocku i trebalo je da pre bacanja predvide na kom će se broju kocka zaustaviti. Ukoliko pogode, dobijaju novac.
Jednu grupu nisu proveravali i ispitanici su imali mnogo prostora da slažu da li su pogodili broj bačene kocke kako bi dobili novac.
Drugu grupu su snimali, pa nije postojala mogućnost da ispitanici slažu broj bacanja kao i dobijene brojeve prilikom bacanja.
Odmah nakon završenog eksperimenta, naučnici su zamolili učesnike obe grupe da opišu svoja trenutna osećanja. Trebalo je da opišu da li osećaju stid, kako sebe doživljaju u moralnom smislu, da li osećaju da su pouzdani.
A, zatim, dva dana kasnije, naučnici su ispitanike zamolili da se prisete specifičnih detalja dok su bacali kocke. Njihove izjave su otkrile da su se učesnici koji su varali slabije sećali detalja, nisu im slike bile žive i precizne kao što je to bio slučaj sa grupom koja je snimana i nije mogla da lažira rezultate kako bi osvojila novac.
Zaborav je lekovit
Koučaki i Đino su izvele zaključak da su sećanja izazvana varanjem negativna i da brzo blede. Posle samo dva dana nakon svojih ’nedela’ ispitanici su zaboravili ono loše što su uradili i sebe su doživljavali jednako ispravnim i ’moralnim’ baš kao i ’poštenjaci’ iz snimane grupe.
Iz ovoga se može dati objašnjenje i kako to da ljudi uporno varaju i ne odustaju. Razlog je pomenuta ’neetička amnezija’. Nakon opisanog ekperimenta ispitanici su pozvani na još jedan, sličan, u kome su se pogađali reči.
Zanimljivo, ali potvrđeno je da su oni koji su verovatno lagali u bacanju kocki, lagali i u igri sa rečima. Tako da se tradicija prevara i laganja nastavila i vrlo je moguće da bi se nastavila i dalje.
’Zašto?’, pitali su se Koučaki i Đino. Dali su ovakav odgovor:
„Naši rezultati pokazuju da ’prevaranti’ pate od ’neetičke amnezije’ jer tako umanjuju stres izazvan lošim postupcima. Da bi o sebi zadržali sliku koja je pozitivna i dobra, moraju da zaborave ono loše što su uradili. Ovo može biti odbrambena reakcija i adaptivno ponašanje. Ako čovekova slika učinjenih nepoštenih dela izbledi, izbledeće i pokretač lošeg raspoloženja.“
Zaborav je lekovit, misle naučnice. Tačnije, lekovit je za izvršioca nepoštenih dela, sve sklone mitu, korupciji i prevarama. Drugo je pitanje kakve posledice zbog takvih dela snosi okolina, pa i ceo sistem na kraju.
U slučaju gore pomenutog Keneta Leja i prevare veka, sudeći po njegovim izjavama, velikom biznismenu je bilo dobro u svojoj koži. Očigledno da je uspešno zaboravljao detalje svojih malverzacija. Ali, iza sebe je Enron projektom lažiranja poslovnih rezultata hiljade ljudi ostavio bez posla i bez penzionog osiguranja. Za početak.
Izvor: Bonitet.com
Foto:Pixabay