Nova godina donela je dodatne prepreke ulagačima iz Srbije koji su poslednjih nekoliko godina kupovali akcije na svetskim berzama. Banke koje omogućavaju transfer novca građana Srbije stranim brokerima, poslednjih dana traže dodatna dokumenta. Pre svega podatke koje će hartije kupiti i po kojoj ceni. Investitori, s druge strane, objašnjavaju da su to podaci koje ne mogu unapred da daju.
Aleksandar S. je jedan od građana Srbije koji je poslednjih godina ulagao na svetske berze preko Interactive Brokersa, američke brokerske platforme.
– Član 13 Zakona o deviznom poslovanju dozvoljava da građani Srbije kupuju i prodaju vlasničke hartije od vrednosti u inostranstvu uz preciziranje čije mogu da budu. Mnogi iz Srbije to rade preko američkog Interactive Brokersa, jer trguje na najvećim svetskim bezama uz minimalne provizije – objašnjava Aleksandar.
Novac slali preko tri banke
Sredstva su, kako objašnjava, mogli da prebace preko tri banke u Srbiji.
– Novac možete da se prebacite samo sa svog računa. Ne može neko drugi da uplati novac. To je način da se pre svega spreči pranje novca. Najavite da će novac stići, koliko i preko koje banke. On može da stoji neko vreme i da onda date nalog za kupovinu akcija – dodaje Aleksandar.
Kada prodaju hartije i vraćaju novac u zemlju, sve prijavljuju Poreskoj upravi. Poslednjih dana, međutim, novac ne mogu da prebace po dosadašnjim uslovima.
– Banke sada traže dokument koje ćemo tačno hartije kupiti i po kojoj ceni. Mi to ne možemo da znamo. Možda i možemo da znamo za koje smo akcije zainteresovani, ali ne možemo da kažemo cenu. Ona se menja iz minuta u minut – ističe Aleksandar.
Banke se, dodaje, pozivaju na mišljenje Narodne banke Srbije. Centralna banka je tim povodom izdala saopštenje. Napominju da se propisi nisu menjali od 2018. i da građani i dalje mogu da kupuju hartije od vrednosti u inostranstvu. Uz dokument da je trgovina zakonita. A to je upravo dokument na koji se ulagači žale.
Ulagači, međutim, prilikom slanja novca u banci potpisuju izjavu da nedozvoljene hartije neće kupovati.
– Mi pod materijalnom i krivičnom odgovornošću potpisujemo izjavu da to nećemo raditi. Interactive Brokers nam to ne bi ni dozvolio. Potpisujemo da nećemo kupiti nikada više od 10% akcija neke kompanije, da ne bismo bili mali akcionari. I drugi papir je da nećemo kupovati hartije zakonom zabranjene u Srbiji – jasan je Aleksandar.
Nije sve dozvoljeno zakonom
– Svi rezidenti koji vrše plaćanje prema inostranstvu, uključujući i one koji trguju finansijskim instrumentima u inostranstvu, dužni su da banci dostave dokument na osnovu koga se može utvrditi da je predmetno plaćanje dozvoljeno sa aspekta primene deviznih propisa. Iz kojih se može utvrditi da će rezidenti trgovati finansijskim instrumentima u inostranstvu koji su dozvoljeni zakonom – stoji u saopštenju.
– Budući da ulaganje rezidenata u finansijske instrumente u inostranstvu nije još u potpunosti liberalizovano, imajući u vidu da se radi o izrazito volatilnim kapitalnim tokovima, koji mogu da prouzrokuju značajne rizike po finansijsku stabilnost zemlje.
Ograničenja su navedena u Zakonu o dveiznom poslovanju. Ukratko, naši građani ne mogu da trguju hartijama čiji su izdavaoci iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Mogu onima čiji su izdavaoci iz zemalja članica OECD čiji je dugoročni kreditni rejting najmanje A (prema Standard&Poor’s) odnosno A2 (prema Moody’s). Kada je reč o kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz trećih zemalja mogu da trguju samo banke, ali ne i drugi rezidenti.
Šta su rizici?
– Takođe, rezidenti ne mogu još slobodno da obavljaju poslove sa finansijskim derivatima kojima se trguje van regulisanog tržišta i/ili multilateralne trgovačke platforme u inostranstvu. Ove poslove mogu da obavljaju samo radi zaštite od propisanih rizika. Od promene deviznog kursa, promene kamatne stope, promene cene hartija od vrednosti, promene cena robe ili vrednosti berzanskog indeksa. Pored toga, važećim propisima rezidentima nije dozvoljeno da vrše trgovinu valutama u inostranstvu – ističu u NBS.
Zato, poručuju iz NBS, svi koji trguju finansijskim sredstvima u inostranstvu moraju da dostave dokumentaciju na osnovu koje banka može da utvrdi da će rezident trgovati samo onim finansijskim instrumentima koji su dozvoljeni zakonom.
– Iz navedenih razloga, još jednom ponavljamo da nema smetnji da rezidenti trguju hartijama od vrednosti u inostranstvu koje su dozvoljene zakonom. Ali, dužni su da banci dostave dokument iz koga se može utvrditi da se radi o zakonitom trgovanju. To su na primer ugovor sa inostranim brokerom ili bilo koji drugi dokument iz koga se može utvrditi kojim hartijama od vrednosti će rezident trgovati u inostranstvu i u kom iznosu. On se može utvrditi na osnovu okvirne cene hartija od vrednosti koje rezident kupuje u inostranstvu. Na primer, cene akcija određene kompanije u prethodnom periodu ili limita koji rezident odredi za ulaganje u ove hartije od vrednosti – stoji u saopštenju NBS.
Devize mogu samo u banke
NBS podvlači i da građani Srbije mogu da drže devize u inostranstvu samo kod stranih banaka. To znači da rezidenti ne mogu preneti sredstva na svoje račune otvorene kod inostranih brokera i tamo ih držati sve dok ne odluče da li će sredstva uložiti u određene finansijske instrumente.
– Ili će ova sredstva sa brokerskog računa preneti na račune kod banaka u inostranstvu suprotno navedenoj odluci i iskoristiti za plaćanja u inostranstvu koja nisu dozvoljena važećim propisima – upozorava NBS.
Suprotno mišljenje
Ulagači, međutim, napominju da u slučaju Interactive Brokersa to nije moguće.
– Oni to ne dozvoljavaju. Ne mogu sredstva da se prebace u neku banku – siguran je Aleksandar.
Investitori bi mogli naknadno da dostave izveštaj šta su i po kojoj ceni kupili. Za NBS ovo nije prihvatljivo.
Centralna banka navodi da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi da su rezidenti kupovali instrumente koje nisu smeli.
– Uočeno je da su prenosili sredstva inostranim brokerima, platnim karticama ili davanjem naloga banci, na osnovu okvirnog ugovora sa inostranim brokerom koji nije sadržao preciznije informacije u vezi sa planiranim trgovanjem, pri čemu je banka tek nakon povraćaja ovih sredstava u zemlju, od rezidenata dobijala informacije da su trgovali u inostranstvu finansijskim instrumentima koji nisu dozvoljeni zakonom. Otuda, naknadno izveštavanje rezidenata o trgovanju finansijskim instrumentima u inostranstvu ne može obezbediti zakonitost ovakvog trgovanja, niti se može očekivati da će rezidenti – fizička lica obavestiti Narodnu banku Srbiju da su postupali suprotno važećim propisima – kažu u NBS.
Na ovo pojašnjenje ulagači odgovaraju da je to kao kada ljudima ne biste dozvolili da kupuju sekire za seču drveće, jer može da se iskoristi i za krivično delo.
U Srbiji posluju brokeri koji zapravo posreduju između ulagača i Interactive Brokersa. Njihove provizije su, međutim, daleko veće.
– Provizije Interactive Brokersa se kreću od nula do 4 EUR po transkaciji. Ovdašnji brokeri naplaćuju 16 EUR po jednoj transakciji- Naš utisak je da NBS na ovaj način sprečava da devize ulažemo van Srbije, što je naše pravo. Mi ne želimo da kupujemo nekretnine i ulažemo u kvadrate, a to je skoro jedini način investiranja u Srbiji – kaže Aleksandar.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay