Srbija je dobila svoje prve poljoprivrednike „iz fotelje“, koji mogu da iznajme kokošku, nabave meso, sir, jaja ili povrće proizvedene na prirodan način preko posebnih digitalnih platformi za te namene. Posrednici između proizvođača i kupca uvereni su da ovakva praksa, koja ima sve više pristalica u Srbiji, donosi višestruke koristi. Kupci obezbeđuju sebi i svojoj deci zdravu, za njih uzgojenu hranu, a ljudi na selu, posebno mladi, dobijaju priliku da pristojno žive od svog rada.
Kad je pre deset godina objavljena vest da se u Americi iznajmljuju kokoške, u jednom domaćem poljoprivrednom glasilu nazvali su to informacijom za rubriku „Verovali ili ne“. Čak su dodali da „dok ima ljudi koji su spremni da plate za takve lude novotarije, posao će cvetati“. Ali bilo je onih koji su verovali u takvu poslovnu ideju. Samo nekoliko godina kasnije, i domaćinstva u Srbiji su dobila mogućnost da se snabdevaju hranom iz prirodnog uzgoja.
Iako su ovakve prakse još u povoju i oslanjaju se na volju poljoprivrednika da gaje životinje na prirodan način, interesovanje za hranu koja potiče sa malih gazdinstava ne jenjava. Poznavaoci ovakve ponude na tržištu objašnjavaju da ljudi koji žele sveža jaja ili meso iz slobodnog uzgoja mogu da ih dobiju, ali ne moraju sami da nabavljaju i gaje životinje, već to za njih rade odabrani poljoprivrednici. Proizvođači i kupci se povezuju preko digitalnih platformi, a za takvu mogućnost su najzainteresovaniji potrošači starosti između 30 i 45 godina, kojima je poreklo hrane od izuzetne važnosti.
„Naši kupci su mlađi ljudi, iz Beograda, Novog Sada, Niša, Čačka ali i drugih mesta. Naješće su to mladi roditelji. Primetili smo, takođe, da vole i poseduju životinje. Njima je izuzetno važno šta će njihova deca jesti. Kažu nam da su zahvalni na mogućnosti da kupuju za njih uzgojenu hranu, jer ih to vraća u detinjstvo i mirisom i ukusom. Upravo na toj potrebi da moje dete ima zdrav obrok, pokrenuli smo ovaj startap“, kaže za B&F Andrej Kravčuk, vlasnik firme „Meat your farmer“.
Uzgoj koji ne trpi proizvoljnost
Kao posrednik između proizvođača i kupaca, ova firma je počela sa platformom za prodaju prirodno uzgojenih jaja. Pošto je ideja dobro prošla na tržištu, usledila je platforma za prodaju mesa i povrća. Takav lanac uzgoja i proizvodnje hrane je planiran i strogo kontrolisan, ne trpi proizvoljnost, ističe Kravčuk.
„Budući da imam firmu koja radi sa probioticima, a upoznao sam u međuvremenu veći broj poljoprivrednika i vlasnika imanja, razgovarali smo i našli rešenje kako da pokrenemo uzgoj životinja i gajenje povrća. Ideja je bila da omogućimo porodicama koje žele zdravu hranu, da dođu do nje. Evidentno je da sve više ljudi živi u gradovima, da je sve manje rodbine na selu, a da je potreba za domaćom hranom sve veća. Tačno je da se sada svuda prodaje neka hrana malih proizvođača, ali mi za našu garantujemo jer se proizvodnja temelji na kontrolisanim uslovima. Takođe, razmišljali smo da ovo može biti pomoć ljudima na selu. Posebno mladima koji žele da rade i zarade, da ostanu na selu i zasnuju porodice, a da od svog rada mogu da žive“, priča Kravčuk.
Ispostaviće se ubrzo da su takvi proizvodi potrebni porodicama koje nemaju gde da lageruju hranu, koje žele da jedu sveže a treba im siguran izvor namirnica.
„Tako je počela da se ostvaruje moja ideja da na svake dve nedelje isporučujemo proizvode kupcima na kućnu adresu. Krenuli smo sa jajima i pilićima, pa sa prasićima. Onda smo ubacili u sezoni ćurke, pa povrće. I sada imamo ceo spektar proizvoda koje kupci mogu da dobiju na svake dve nedelje. Razmišljamo da u budućnosti ponudimo i mleko, ali na tome se još uvek radi. Biće tu još proizvoda, ali ono što mi u suštini hoćemo, to je da imamo najkvalitetnije proizvode. Naši proizvođači ne smeju da koriste antibiotike, hormone, lekove“, naglašava Kravčuk.
Kako objašnjava, životinje moraju da budu u slobodnom uzgoju, na suncu, na ispaši. Međutim, moraju imati dohranu i to se poštuje maksimalno. Želja im je da daju šansu što većem broju malih uzgajivača, dok im pružaju organizaciju, logistiku i rade na distribuciji i prodaji.
„Mi našu zajednicu lično poznajemo. Oni žele kvalitetno jaje, žutu supu od koke i ukusno meso. Oni znaju da se naše pile ne uzgaja brzinski, već treba dva do tri meseca prirodnog uzgoja. Ono trči po dvorištu, nije zatvoreno. Našim kupcima donosimo robu na prag, razgovaramo sa njima i pratimo njihove potrebe. To su ekološki osvešćeni ljudi, čuvaju i vraćaju ambalažu i razmišljaju o budućnosti“, opisuje Kravčuk.
Kada kupac plati, da ne razmišlja
Primer firme „Meat your farmer“ nije usamljen. Popularna platforma je i Baštica.rs, preko koje se poručuje organsko povrće, neprskano i iz domaće kontrolisane proizvodnje. Na ovaj način se na kućni prag u Beogradu i Novom Sadu nedeljno dostavlja korpa prirodno uzgajanog povrća po cenama od 3.500 do 6.000 dinara. Do sada je, kako saznajemo, aktivirano 1,500 „baštovana“, tako se zovu kupci koji se redovno snabdevaju na ovaj način.
Mogućnosti u ovakvom povezivanju proizvođača i kupaca vidi i Goran Veljović, vlasnik „Dobre farme“ iz južnog Banata, koji kaže da je u završnim pregovorima sa platformom Kozorcijum, kako bi ponudio iznajmljivanje koza.
„Pošto su oni platforma, a mi proizvođači, dajemo neki novac za to, moramo da pravimo ugovor sa njima. Onda to ne može da funkcioniše kao klasična prodaja, nego kao prodaja vaučera. Zainteresovani kupci, u skladu sa tim uslovima, dobijaju robu i fiskalne račune i sve ostalo uključeno u paket“, objašnjava Veljović za B&F.
Pored poručivanja gotovih kozjih proizvoda, ova usluga omogućava kupcu da obiđe iznajmljenu kozu ili stado. „Prvo, zna se sigurno poreklo robe koja se uzima. Drugo, to je pomoć toj grani proizvodnje. Treće, neko vam donosi sigurne i kvalitetne proizvode na vrata, da hranite decu proverenom hranom. Ovde je reč o ideji da neko obezbedi za sebe sigurno proizveden sir i surutku, kvalitetnog porekla i da kada plati, da u fotelji doma svoga ne razmišlja. Samo sačeka isporuku i gosti se“, objašnjava Veljović.
Rat jaja
Da je proizvodnji hrane potreban drugi pristup ilustruje i primer nestašice jaja u pojedinim zemljama, gde je zbog širenja ptičjeg gripa došlo do uništavanja većeg broja koka nosilja na komercijalnim gazdinstvima. Tako je ovih dana u Nemačkoj, Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, tako veliko tržište kao što je američko, odavno se ne oslanja samo na komercijalne farme. Odavno se u Americi razvila praksa dovođenja kokošaka u dvorišta ljudi.
Jedna od kompanija koja se time bavi je „Rent The Chicken“, koja sarađuje sa poljoprivrednicima širom Amerike i Kanade. Imaju partnere u 29 država, uključujući Oregon, Misuri i Teksas.
Cena iznajmljivanja zavisi od kompanije, lokacije i vremenskog perioda, a početno ulaganje iznosi oko 150 dolara mesečno, dok za šestomesečni ugovor treba izdvojiti oko 500 dolara. Dve kokoške obično nose desetak jaja nedeljno. Cena zakupa uključuje i prenosivi kokošinjac, hranu za piliće, posude za hranu i vodu i pristup savetodavcima.
Nije problem novac, već poverenje
„Veliki problem u Srbiji je nepoverenje. Ljudi ne veruju da će dobiti to što je rečeno i dogovoreno. Zato se mora napraviti ta kritična masa, koja razume šta je to što nudimo. Kod naše ciljne grupe nije problem novac. Problem je poverenje. I problem je to da mi tražimo da se ljudi angažuju oko toga, da planiraju svoje obroke i troškove, jer mi planski uzgajamo za njih“, ističe Andrej Kravčuk, vlasnik firme „Meat your farmer“.
Miroslava Pudar
Biznis & finansije 231, mart 2025.
Foto: Ben Moreland, Unsplash