Primena američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložena je peti put za još 30 dana, javlja BBC.
Da podsetimo, američko Ministarstvo finansija objavilo je 10. januara sankcije ruskim energetskim kompanijama koje će se odnositi i na Naftnu industriju Srbije, u većinskom vlasništvu Gasproma, ali primena nije počela.
Sankcije američkog Sekretarijata za finansije u sklopu mera protiv ruske kompanije Gaspromnjeft prvobitno je trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su pomerene za mesec dana.
Vlada Srbije je zbog toga 24. marta, nekoliko dana pre isticanja roka, uputila pismo američkoj administraciji, u kojem je podržala zahtev NIS-a da im se ponovo odloži primena sankcija.
Ko je sve vlasnik NIS-a?
Iz Beogradske berze objavili su krajem februara dokumente koji pokazuju da je Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na 44,85 odsto.
Istovremeno je Gasprom, koji ne potpada pod američke sankcije, sopstveni udeo u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.
Gaspromnjeft, kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, zbog povezanosti sa Kremljom.
Prebacivanjem poslovanja na krovnu firmu Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, Rusija je dosad pokušavala da zaobiđe sankcije.
Odluka o uključivanju imovine Gaspromnjefta na američku listu sankcija je neosnovana i nelegitimna, ali će rad biti nastavljen, saopšteno je iz kompanije.
Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?
Jedna od direktnih posledica moglo bi da bude zatvaranje Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Hrvatskoj, preko kojeg uglavnom dolazi sirova nafta do Srbije.
A „ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, moguća bi bila i destabilizacija privrede“, izjavio je u januaru energetičar Miodrag Kapor.
„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posledice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji“, kaže.
Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod“ hrvatskoj kompaniji koja upravlja naftovodom, „ona ne bi rizikovala sopstveno poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om“, smatra on.
„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iz EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posledično dobila sankcije“, objašnjava energetičar.
Iz JANAF-a kažu da će pokušati da nađu rešenje za nastavak saradnje sa NIS-om, njihovom „dugogodišnjim i najvećim poslovnim partnerom, s kojim ima sklopljeni ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do 31. decembra 2026. godine.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da već nekoliko nedelja traje komunikacija hrvatske vlade i američkih vlasti zbog sankcija Gaspromnejftu i NIS-u koje pogađaju JANAF.
Podsetio je da 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost zemlje.
„Mi želimo da JANAF i dalje snabdeva Srbiju, jer želimo i ekonomsku i energetsku stabilnost našeg suseda, što srpske vlasti znaju i ovo govorim zbog građana“, rekao je Plenković.
U ugovoru hrvatske i srpske kompanije postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.
Kako bi se naša zemlja snabdevala naftom pod sankcijama?
Uprkos važnosti ovog naftovoda za Srbiju, sankcije NIS-u ne bi nužno direktno uticale na sigurnost snabdevanja tržišta u kratkom roku, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.
„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdevanja zahteva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije“, dodaje.
Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).
NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.
Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budżetu, govorio je Vučić.
„Posledično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji. Mi imamo strateške rezerve za oko dva meseca, ali bi nakon toga usledila destabilizacija“, rekao je Kapor u januaru.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu BBC-a
Foto: Pixabay