Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Do sada Brisel, praktično, nije ulagao u fabrike oružja i municije, tako nešto nije bilo predviđeno osnivačkim aktima EU. No, vremena su se promenila, pa će se ubuduće finansirati rakete, topovi, automati…
Predviđa se da se od 150 do 200 milijardi investira na osnovu zajedničkog zaduženja svih 27 članica Unije, što, direktnije kazano, znači da će teret otplate pasti samo na bogatije članice.
Drugim rečima, ovako osmišljen plan zajedničkog kredita znači da će bogatiji pokloniti siromašnijim članicama određenu svotu novca, ali samo pod uslovom da je ulože namenski, u naoružanje.
Militaristički naboj
Mada su nadležnosti Brisela kada je reč o militarijama minimalne, nađen je nekakav način da se ubuduće novac usmeri ka vojsci. Nije preterano iznenađenje, suviše dugo se iz Evrope podstiče pretnja, a u kontinentalnim političkim centrima je zavladala prava rusofobija.
Militaristički naboj i okretanje naoružanju dešava se i na nivou članica Unije. Tako je Nemačka već u startu sukoba u Ukrajini dodatnih 100 milijardi evra odvojila za vojne potrebe, dok je Poljska izdvajanja za vojsku povećala na čak 4,7 odsto nacionalnog BDP-a.
Nemali deo rekordnog budžetskog deficita Francuske od preko šest odsto dolazi od vanredno finansirane vojne proizvodnje. Kako Pariz nema novca, ušlo se u iznimno veliki budžetski deficit i pored toga što je javni dug države veći od 130 odsto BDP-a.
Grčki slučaj
Problem je, izgleda, baš u tome što Francuska nije jedina evropska država koja nema prihoda ni blizu dovoljnih za potrebnu javnu potrošnju. Stanje putne i pružne mreže u najrazvijenijoj EU državi Nemačkoj je veoma loše, potrebne su goleme investicije.
Slično je i u Italiji, Španiji, Poljskoj… ali privreda evropskih država odavno usporava, te nema ni novca u budžetu. Logično je odlučiti se na pozajmice, međutim u Uniji je dugo važio normativ da deficit ne sme preći tri odsto budžeta, niti javni dug 60 odsto nacionalnog BDP-a.
Vratimo se desetak godina unazad i setimo se kako su Evropljani pritiskali Grčku da ne povećava svoj inače izrazito visok javni dug. Zamalo je nisu izbacili iz Unije, najveći pritisak dolazio je baš iz Nemačke i Francuske čije su banke bili glavni kreditori i grčke države i grčke ekonomije.
Novoformirana takozvana Trojka, koju su činili predstavnici Unije, Evropske centralne banke i MMF-a je, praktično, od grčke vlade preuzela upravljanje javnim finansijama. I pored strogih evropskih mera usmerenih na smanjenje zaduženosti, grčki javni dug je i danas iznad 160 odsto nacionalnog BDP-a i teško da će se u narednih četvrt veka smanjiti.
Brz zaborav
Sada kada su se gotovo sve evrounijske države našle u novčanoj oskudici, brzo i zajednički su zaboravili na još važeća finansijska pravila i odlučili da do nedostajućeg novca dođu pozajmicom. Nemačka je ukinula ustavnu odredbu koja joj je zabranjivala da za budžet uzima kredit. U državnu kasu je decenijama mogao da se sliva samo novac iz prihoda.
No danas su drugačija vremena i mnoge evropske države, mada već visoko zadužene, masovno potežu za novim pozajmicama. Novac im je potreban za poboljšanje infrastrukture, jačanje ekonomije, prevazilaženje sve većeg zaostajanja u digitalizaciji i razvoju veštačke inteligencije.
I Unija se odlučila da novac nameni ekonomiji, ali tako što će razvijati industriju naoružanja, nadajući se da će proizvodnja najnovijih tipova brodova, aviona i satelita za sobom povući i razmah pratećih delatnosti.
Učinila je to ne samo ignorišući još postojeća sopstvena pravila, već i zbunjujući kako sopstvene građane tako i svetsku javnost time što industriji naoružanja daje prednost u odnosu na najmodernije tehnologije.
Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay