Ljubljenje nije počelo s ljudima, već s primatima, precima velikih majmuna, pre otprilike 20 miliona godina, tvrdi se u novoj studiji.
Ljudi, šimpanze, bonobi, orangutani i gorile se ljube, što snažno sugeriše da je navika nasleđena od zajedničkog pretka.
Nalazi su objavljeni u časopisu „Evolution and Human Behavior“.
Naučnici su neromantično definisali ljubljenje kao „neagresivan kontakt usta na usta koji nije uključivao prenos hrane“. To je uključivalo seksualno ljubljenje, kao i platonske poljupce poput onih između članova porodica ili u prijateljskim pozdravima.
Kako se ljubljenje pojavilo, ostaje predmet rasprave, kao i zašto se održalo.
„Neki ljudi smatraju da je seksualno ljubljenje koristan način procene kvaliteta ili prikladnosti partnera. Alternativno, ljubljenje bi mogla biti vrsta predigre, povećavajući seksualno uzbuđenje i povećavajući šanse za oplodnju“, rekla je glavna autorka dr Matilda Brindl s Odeljenja za biologiju na Oksfordu.
Dodaje da se smatra da su se platonski poljupci koristili za snalaženje u složenim društvenim odnosima ili povećanje povezanosti.
Studija je tvrdila da su neandertalci i ljudi verovatno takođe spajali usne, s obzirom na dokaze da su se ukrštali i delili oralni mikrob – znak da su razmenjivali pljuvačku – dugo nakon što su se dve vrste razišle pre 450.000-750.000 godina.
Izvor: Hina/021.rs
Foto: Pixabay