„Ono što mi sebi možemo da dozvolimo a što veliki proizvođači ne mogu jeste da pravimo mirise koji se dopadaju manjem broju kupaca, zbog čega nam neki od njih u radnju dolaze već decenijama. Pogoduje nam i to što smo u ličnom kontaktu sa mušterijama, jer nema te statistike koja može bolje da dočara šta ljudi zaista žele od razgovora ‘licem u lice’. Ali, miris se ne može uvek opisati rečima“, ističe Nenad Jovanov, vlasnik zanatske parfimerije „Sava“ u razgovoru za B&F o porodičnom poslu koji traje duže od osam decenija. Koliko su Jovanovi uspešni u očuvanju porodične tradicije vidi se i po tome što ispred ove, jedine preostale zanatske parfimerije u Beogradu, često stoje u redu kupci svih životnih doba, sa svih kontinenata.
Nenad Jovanov potiče iz preduzetničke porodice koja se generacijama pretežno bavila trgovinom, sve dok njegov stric nije odlučio da započne proizvodnju parfema pod uticajem porodičnog prijatelja koji mu je nakon povratka iz Francuske preneo svoja znanja o mirisima. Jovanovi su otvorili prvu parfimeriju pod imenom „Đurđevak“ početkom 1941. godine na Topličinom vencu, a pored parfema proizvodili su i razne kozmetičke preparate.
Nažalost, ubrzo je izbio Drugi svetski rat a sa njim su došle mučne i gladne godine. Porodica je uspela da sačuva posao jer su beogradski parfimeri pomagali jedni druge, „a pošto se parfimerija nalazila u blizini pijace Zeleni venac, moj stric i otac bi ponekad trampili pomade, kolonjske vode i slične proizvode za kokošku, jaja ili sir kako bismo preživeli“, priseća se vlasnik najstarije i nažalost jedine zanatske parfimerije u Beogradu.
Kada se rat završio, nova vlast je privatnike proglasila za neprijatelje sistema, pa je 1948. godine zajedno sa mnogim drugim zanatskim radnjama parfimerija ugašena, a njen inventar zaplenjen. „Srećom, u našoj porodici se s kolena na kolena prenosilo pravilo da svako ko želi da se bavi preduzetništvom mora imati dodatnu profesiju. Moj otac se u teškim periodima bavio knjigovodstvom, ja sam radio u JIK Banci i kao predstavnik ’Saponije’ iz Osjeka, dok se moj sin školovao za snimatelja. Zahvaljujući ovakvoj ’izlaznoj strategiji’, preživeli smo posleratni period, ali je moj stric, razočaran razvojem situacije, emigrirao u Francusku“, priča Nenad Jovanov.
B&F: Kada ste ponovo otvorili parfimeriju?
Nenad Jovanov: Vlasti su već 1954. dozvolile privatnicima da ponovo otvore radnje, ali ne pod starim imenom. Tada je moj otac otvorio parfimeriju na novoj lokaciji, u današnjoj Ulici Kralja Petra. Parfimeriju je nazvao „Sava“, jer su obojica mojih pradedova nosila to ime, a bili su uspešni preduzetnici do penzije. Moj otac se nadao da će biti podjednako uspešan kao oni, ali to je iziskivalo veliki trud.
B&F: Kako je u to vreme izgledalo pokretanje privatnog posla?
Nenad Jovanov: Prvo, ništa od imovine nam nije bilo vraćeno, pa je moj otac Dragoljub tragao za zaplenjenim inventarom i kada ga je našao, morao je da se zaduži da bi ga otkupio. U to vreme još uvek nije bilo dovoljno sirovina, ali srećom, stric nas je snabdevao eteričnim uljima iz Francuske. Tada je bilo teško doći i do znanja. Otac je tražio informacije u knjigama, eksperimentisao je i radio za druge kako bi došao do recepata. Bilo je nekoliko iskusnih proizvođača parfema koji nisu hteli da prodaju recepte, već su ih davali onima koji bi im pomagali u proizvodnji. Tako je moj otac ponekad radio samo za recepte. Kasnije mi je preneo ta znanja, a ja i moji naslednici nastavili smo da stičemo nova.
Dragoljub i Nenad Jovanov na istom mestu u razmaku od nekoliko decenija
B&F: Vaša porodica je osnovala parfimeriju pre više od 80 godina. Šta ste sve proizvodili tokom proteklih decenija?
Nenad Jovanov: U vremenima kada nije bilo industrijske proizvodnje kozmetike niti uvoza, tržište smo snabdevali i preparativnom i dekorativnom kozmetikom – kremama i puderima za lice, rumenilima, maskarama, preparatima za kosu poput ulja i briljantina, ruževima… U predratnim i poratnim godinama jedan od naših najpopularnijih proizvoda bilo je ledeno belilo „Srbijanka“, prirodni preparat za posvetljavanje tena, jer za razliku od danas, tada preplanulost nije bila u modi. Naravno, prodavali smo i mirise, koji su se pravili isto kao i sada – preradom i kombinacijom eteričnih ulja. Ipak, vremena su se menjala i mi smo na kraju proizvodnju sveli samo na mirise.
B&F: Zašto su se ugasile sve ostale zanatske parfimerije u Beogradu?
Nenad Jovanov: Prvi udar se desio kada su rafinerije automatizovale proizvodnju eteričnih ulja i više im nije bilo isplativo da malim proizvođačima mirisa prodaju po pola kilograma, već je minimalna količina u nabavci iznosila pet kilograma. Tada su mali proizvođači počeli da se gase. Nekada ih je u Beogradu bilo 23, a sada smo mi jedini. Iako imamo zadovoljavajući obim posla, mi ni danas ne nabavljamo sirovine sami, već to činimo preko ovlašćenih uvoznika.
Nestanku parfimera doprineo je i početak uvoza kozmetike, kada je tržište preplavila roba velikih igrača čiji troškovi proizvodnje su znatno niži. Primera radi, mi smo proizvodili vrlo kvalitetne i naširoko poznate ruževe za usne, ali smo od njih odustali kada je nabavka futrole za ruž koštala više nego celokupan karmin velikog proizvođača. Zato smo proizvodnju sveli na toaletne vode i parfeme, kao i na nekoliko kolonjskih voda koje pravimo iz poštovanja prema našim višedecenijskim kupcima.
B&F: Kako uspevate da budete cenovno konkurentni velikim proizvođačima?
Nenad Jovanov: Tako što prištedimo gde moramo, što znači da ne štedimo na proizvodu nego na ambalaži. Pravimo kvalitetne mirise i prodajemo ih u pakovanjima koja su jednostavna ali autentična, zahvaljujući starom pečatu iz 1954. godine. Veliki proizvođači izdvajaju ogromne sume novca za luksuzna pakovanja i reklame, jer tako funkcioniše ova lukrativna industrija. Srećom, mi to ne moramo da radimo.
Proizvodnja parfema
B&F: Koliko mirisa trenutno imate u ponudi?
Nenad Jovanov: Taj broj varira, ali uvek se kreće oko tridesetak za žene i isto toliko za muškarce. Zanimljivo je da su muškarci nekada najviše kupovali kolonjske vode koje su koristili posle brijanja, pri čemu nisu bili mnogo izbirljivi, a danas i oni imaju želju da lepo mirišu. Zato im nudimo veliki izbor mirisa, od onih koji podsećaju na poznate marke, do mirisa koje smo sami napravili.
B&F: Šta današnje kupce najviše interesuje?
Nenad Jovanov: Mi ne vodimo statistiku, ali čini mi se da naše mušterije više kupuju parfeme nego toaletne vode. Razlika između njih je u tome što se toaletne vode moraju naneti u većoj količini i povremeno „doprskati“, dok je parfem intenzivniji. To ne znači da su toaletne vode manje izdašna opcija. Moj sin, snaja i ja, koji svi zajedno radimo u „Savi“, radije koristimo toaletne vode, naravno one koje nam odgovaraju. Kada kažem odgovaraju, mislim na one koje su nam prijatne i koje lepo mirišu na našoj koži, jer to bi trebalo da bude glavni kriterijum za izbor mirisa.
B&F: S obzirom na veliko iskustvo koje imate u proizvodnji mirisa, da li pomažete kupcima da odaberu onaj koji bi im najviše odgovarao?
Nenad Jovanov: Uvek smo na raspolaganju kupcima, ma koliko to vremena iziskivalo. Jer, mušterija u jednom danu može da proba tri do četiri mirisa i mora sačekati da se oni „slegnu“ kako bi ih zaista osetila. Ako je kupac i posle toga neodlučan, posavetujemo ga da dođe sutradan i isproba nove mirise, pri čemu obavezno napomenemo da nije dužan da bilo šta kupi. Vodimo se mišlju mog oca da je bolje ne prodati miris, nego dobiti nezadovoljnu mušteriju.
B&F: Kako smišljate nove mirise?
Nenad Jovanov: Dešava se da kupac dođe i opiše nam šta želi, pa na osnovu toga započinjemo proizvodnju. Ali, problem je što se miris ne može uvek opisati rečima. Zato povremeno „lutamo“. Ponekad, kada smo na pravom tragu, dodamo završni toner i on sve pokvari. Srećom, vodimo beleške o sastojcima pa možemo da krenemo od početka, sve dok ne dođemo do prave mirisne note. No, ima i suprotnih primera – da dobijemo nešto mnogo bolje od onoga što smo planirali.
Desilo se i da je jednom prilikom moju snaju oduševio miris koji je osetila u prolazu i kada ga je opisala mom sinu, on ga je napravio u tajnosti, da je iznenadi. Kad god bi koristila taj miris ljudi su je zaustavljali i raspitivali se kako se zove, pa smo ga na kraju uvrstili u ponudu.
B&F: Koliko je u vašoj delatnosti važno da pratite aktuelne trendove?
Nenad Jovanov: Budući da mi i prodajemo to što proizvedemo, moramo poštovati svoje mušterije i njihove želje. Deo kupaca traži aktuelne mirise, a pošto ne pravimo kopije, njima nudimo naše mirise koji veoma podsećaju na popularne, ali nisu potpuno isti. Ono što mi sebi možemo da dozvolimo a što veliki proizvođači ne mogu jeste da pravimo mirise koji se dopadaju manjem broju kupaca, zbog čega nam neki od njih u radnju dolaze već decenijama. Pogoduje nam i to što smo u ličnom kontaktu sa mušterijama, jer nema te statistike koja može bolje da dočara šta ljudi zaista žele od razgovora „licem u lice“.
B&F: Pored Beograđana, vašu radnju posećuju kupci iz drugih delova Srbije, ali i stranci. Kako je do toga došlo?
Nenad Jovanov: Nama su kupci uglavnom dolazili po preporuci. Onda je pre nekoliko godina jedan novinar BBC-a prolazio ulicom Kralja Petra i primetio starinski izlog naše radnje. Svratio je i razgovarao sa mnom, a taj intervju su preneli mnogi strani mediji. Potom se zainteresovala i naša štampa, pa smo se pojavili čak i u vodiču „Er Srbije“ o mestima koja treba posetiti u Beogradu.
Od tada nam dolaze i organizovane turističke ture sa svih kontinenata. Turisti svraćaju u grupama i ne smeta im da čekaju u redovima, jer u radnju ne možemo da primimo više od četiri kupca. Jedan od njih je ostavio sitne novčanice iz svoje zemlje i tako započeo praksu koju su sledili svi ostali, pa sada imamo i vitrinu punu inostranih valuta.
Marija Dukić
Biznis & finansije 238, oktobar 2025.
Foto: Porodična arhiva