Danas je 10 godina od usvajanja Pariskog sporazuma, međunarodnog ugovora postignutog sa ciljem smanjenja globalnog zagrevanja i prilagođavanja klimatskim promenama.
Kako piše portal Klima101, u pitanju je najvažniji globalni dokument koji je ikada usvojen po pitanju borbe protiv klimatskih promena, a države širom sveta se i danas vode pravilima ustanovljenim u Parizu kada planiraju i izveštavaju o svojim klimatskim politikama.
Svaka godina sve toplija
Ovde treba imati u vidu da je Pariski sporazum bio usvojen u krajnjem momentu, kada su posledice klimatskih promena već bile vidljive. Primera radi, od 2015. godine do danas, na globalnom nivou svaka godina bila je među deset najtoplijih u istoriji merenja.
Pre 2015. godine, nijedna godina u istoriji nije bila za ceo 1 °C toplija od preindustrijskog proseka ali je od tada svaka godina bila za najmanje 1 °C toplija od preindustrijskog proseka.
Kako piše organizacija World Weather Attribution (WWA) u svom izveštaju povodom 10 godina Pariza, planeta se za samo 10 godina zagrejala za čak 0,3 °C, čime se približila do same ivice praga zagrevanja od 1,5 °C. Sada je već izvesno da će ta granica biti probijena u narednim godinama.
Promene nisu zaobišle ni Srbiju
Po podacima RHMZ-a, u poslednjih deset godina čak četiri puta Srbija je beležila novu „najtopliju godinu u istoriji merenja”: 2018, 2019. i 2023. bile su sve vlasnice tog neslavnog rekorda dok tron nije preuzela 2024. kao najtoplija do sada. Ona je naime bila za čak 3,1 °C toplija od nekadašnje normale u Srbiji, što je samo jedan od pokazatelja da se Srbija nalazi u „vrućoj tački” koja se zagreva znatno brže od svetskog proseka.
Danas, od deset najtoplijih godina u istoriji merenja u Srbiji, njih šest su se dogodile posle usvajanja Pariskog sporazuma.
U svetu opadaju projekcije budućeg zagrevanja
Ali da li je sve što je dogovoreno u Parizu ostalo mrtvo slovo na papiru ili je nešto urađeno da bi se stvarno smanjilo zagađenje?
Uz napomenu da deset godina zapravo nije dovoljno vremena kako bi se sagledao rezultat jednog dokumenta kao što je Pariski sporazum, portal Klima101 piše da se za to vreme drastično promenila temperatura zemlje, ali se promenila i njena procenjena budućnost.
Naime, u vreme usvajanja Pariskog sporazuma, svet se polako ali sigurno kretao ka katastrofalnim nivoima zagrevanja: tipičan „sve po starom” scenario, sa izostankom klimatske akcije, predviđao je zagrevanje od oko 4 °C do kraja 21. veka.
Deset godina kasnije, pesimistični scenariji su se promenili: „sve po starom” više neće dovesti do 4 °C zagrevanja, već do 2,8 °C, piše UNEP. Ta brojka podrazumeva da će države sveta nastaviti svoje trenutne politike po pitanju fosilnih goriva a ukoliko ih promene u skladu sa sopstvenim, već usvojenim planovima, ona se smanjuje na 2,3 do 2,5 °C.
Sa jedne strane, u pitanju je još uvek prekomerno, pa i katastrofalno zagrevanje, koje će sa sobom vući ogromnu zdravstvenu, društvenu, ekonomsku i ekološku cenu. Ono je još uvek veće od „osnovnog”, manje ambicioznog praga iz Pariskog sporazuma, od 2 °C.
Ali svejedno u pitanju jeste vidno smanjenje u odnosu na 2015. godinu.
Nove tehnologije doprinose ublažavanju klimatskih promena
No, nije samo do toga koliko je globalna energetika drugačija, već i zašto je drugačija. Naime, nekada je napuštanje fosilnih goriva bilo stvar borbe protiv tržišnih pravila, jer su ona decenijama bila jeftinija od alternativa kao što su solar i vetar.
Međutim, razvoj tehnologija i politika koja ga je omogućila doprinela je padu cene proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Solar je danas jeftiniji izvor energije od fosilnih goriva. Samim tim, tržište ga je „usvojilo” a slični padovi cena zabeleženi su i za vetroelektrane, kao i za skladištenje, tj. za baterije.
Za razliku od vremena kada je potpisan Pariski sporazum, svet se danas „prirodno”, odnosno tržišno kreće putem dekarbonizacije. Zato cilj legislative više nije okrenuti svet ka obnovljivim i čistim izvorima energije već – ubrzati svet na tom putu, kako bi se sprečilo što više posledica klimatskih promena. Svakih 0,1 °C je važno.
Šta je sa Srbijom?
Dok je Srbija „deo sveta” kada je u pitanju porast temperatura, ne može se reći isto i za napuštanje fosilnih goriva, makar ne još uvek.
Usled inertnosti naše energetike i državnih politika, Srbija je ostala na začelju Evrope kada je u pitanju zavisnost od uglja. Poslednjih deset godina je posebno dramatično – većina evropskih zemalja uspela je da vidno promeni i „očisti” svoj energetski miks, koji je u Srbiji statičan i prljav već decenijama.
Poslednjih godina, Srbija usvaja relevantne zakone i strategije, planira budućnost svoje energetike, najavljuje obnovljive kapacitete, uvodi porez na emisije CO2… Ali bilo da su pariski ili srpski, dokumenti sami po sebi naravno da nisu dovoljni.
Ali kao i ostatak sveta, i Srbija je na danas putu dekarbonizacije, bilo da je svesna toga ili ne. Kao i ostatak sveta, napustićemo fosilna goriva jer to je u poslednjih deset godina postala neminovnost.
Pitanje za narednih deceniju je: da li će Srbija prihvatiti ovu realnost, i raditi na tome da napuštanje fosilnih goriva bude što pravednije i bezbolnije, ili će se, kao neke druge, mada retke svetske zemlje, uzaludno i skupo boriti da sačuva fosilna goriva od smetlišta istorije?
Ceo tekst sa pratećim tabelama možete naći na portalu Klima101
Foto: Jordan_Singh, Pixabay