Ako se razbolite tokom godišnjeg odmora da li on mora da vam propadne ili možete da otvorite bolovanje? Na ovo pitanje odgovara Milan Predojević, pravnik Infostuda.
Osnovna svrha godišnjeg odmora je oporavak od umora i relaksacija zaposlenih, sve kako bi se sačuvalo i poboljšalo zdravlje, pa samim tim i povećala produktivnost zaposlenog nakon povratka na posao. Ali šta ako se desi da se zaposleni razboli tokom trajanja godišnjeg odmora? Da li mora da koristi godišnji odmor do kraja ili ima pravo da mu se dani kada je bolestan i kada se leči ne računaju u iskoišćeni godišnji odmor? Može li potom da nastavi da koristi dane odmora kada se oporavi?
Šta kaže zakon?
U delu Zakona o radu koji uređuje pravo na godišnji odmor, preciznije – u članu 70. navedenog Zakona, propisano je da ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Citirana zakonska odredba praktično znači da kada se desi da se zaposleni razboli, a nalazi se na godišnjem odmoru, ima pravo da prekine odmor, otpočne sa korišćenjem bolovanja, te da nakon zaključenja bolovanja iskoristi one dane odmora koje nije iskoristio jer je otvorio bolovanje.
Jer, bolovanje se odnosi na period kada zaposleni zbog bolesti ili povrede nije u mogućnosti da obavlja svoje radne obaveze i koristi pravo na odsustvo s posla da bi se lečio i oporavio od bolesti, a godišnji odmor je namenjen oporavku od radnih napora i mentalnom i fizičkom opuštanju.
Procedura otvaranja bolovanja i prekidanja godišnjeg odmora
Prema tome, ako se desi da se zaposleni tokom godišnjeg odmora razboli, treba da se javi svom izabranom lekaru kako bi lekar utvrdio da li je zaposleni toliko bolestan da je privremeno sprečen za rad, odnosno da li je neophodno odsustvo sa posla radi lečenja. Ako to jeste slučaj, zaposleni od lekara dobija potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i i tu potvrdu predaje poslodavcu. Obaveza zaposlenog je da najkasnije u roku od tri dana dostavi poslodavcu doznake, u suprotnom nedostavljanje doznaka može biti razlog za otkaz ugovora o radu.
Odredba člana 103. stav 1. Zakona o radu propisuje da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Način izdavanja i sadržaj potvrde lekara uređeni su Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog izdaje izabrani lekar na odgovarajućem obrascu, što predstavlja zapravo obaveštenje poslodavcu da je zaposleni opravdano odsutan sa posla.
Poslodavac nakon toga rešenjem prekida korišćenje godišnjeg odmora zaposlenog i naredne dane dok traje spečenost za rad tretira kao bolovanje. Ti dani se ne oduzimaju zaposlenom od dana godišnjeg odmora.
Kako se računaju dani odsustva?
Ako zaposleni ode na godišnji odmor pa otvori bolovanje dani bolovanja mu se ne računaju u godišnji odmor i može po isteku bolovanja da nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Iznos naknade zarade za vreme bolovanja se isplaćuje u iznosu od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje. Ako je bolovanje zbog održavanja trudnoće ili zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, bolovanje se isplaćuje 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.
Bolovanje, iako je propisano da se isplaćuje 65%, nikada ne sme ići ispod minimalca. S druge strane, naknada zarade za svaki dan godišnjeg odmora plaća se u visini prosečne zarade koju je po jednom radnom danu ostvario zaposleni u 12 meseci koji prethode mesecu kada se koristi godišnji odmor. Prema tome, veoma je bitno da se razdvoji kada se koristi bolovanje, a kada godišnji odmor.
Da li nakon dužeg bolovanja može da propadne godišnji odmor?
Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Godišnji odmor se koristi ili jednokratno, u kom slučaju se ceo korsti u tekućoj godini, ili u delovima, kada minimum deset radnih dana mora da se uzme u godini za koju taj odmor pripada, a ostatak mora da se iskoristi najkansije do 30.juna naredne godine.
Izvor: Infostud
Foto: PourquoiPas, Pixabay