AI trenutno najviše doprinosi rastu u sektorima koji zavise od brzih odluka i personalizovanih usluga, ali većina njenih primena i dalje se nalazi u ranoj fazi razvoja. Napredne sisteme trenutno koriste uglavnom najveće kompanije, dok jeftinije alternative za manje firme često nisu dovoljno pouzdane i stvaraju dodatne troškove.
Četvrta industrijska revolucija, koju je Svetski ekonomski forum još 2016. godine definisao kao spoj digitalnih, fizičkih i bioloških tehnologija, započela je početkom 2010-ih godina, sa ubrzanim razvojem u oblastima poput veštačke inteligencije (AI), interneta stvari (IoT), robotike i analitike velikih baza podataka (Big Data). Njeni efekti trebalo bi da temeljno preobraze globalne privredne tokove, kroz automatizaciju, prediktivne modele i personalizovane usluge, i to brzinom i obimom bez presedana u istoriji.
Uprkos velikim ulaganjima i medijskoj pažnji, veštačka inteligencija još uvek ne donosi očekivane promene – velike kompanije retko beleže merljive koristi, dok male firme i startapovi snose teret visokih troškova. Promene na tržištu rada postoje, ali su često u medijima predstavljene senzacionalistički.
U ovom tekstu bavimo se razlikom između mita i stvarnosti kada je reč o razvoju i uticaju veštačke inteligencije, sa posebnim osvrtom na Srbiju – zemlju koja i dalje traži svoje mesto u novoj, digitalno oblikovanoj ekonomiji sveta.
Industrije u ekspanziji pod uticajem AI
AI trenutno najviše doprinosi rastu u sektorima koji zavise od brzih odluka i personalizovanih usluga, ali većina njenih primena i dalje se nalazi u ranoj fazi razvoja. Njena vrednost i efekti u velikoj meri zavise od veličine kompanije i dostupnih resursa. IT industrija beleži značajan rast kod firmi koje aktivno razvijaju AI rešenja, dok deset najvećih globalnih kompanija u ovom sektoru i dalje kontroliše većinu ukupnih prihoda. Investicije rizičnog kapitala u AI projekte tokom 2025. godine dostigle su 192,7 milijardi dolara, dok mali startapovi i dalje snose visoke troškove razvoja, koji često iznose između jedan i dva miliona dolara po projektu.
AI alati za otkrivanje finansijskih prevara i automatizovano pružanje finansijskih usluga mogu smanjiti troškove do 30%, ali široka primena još čeka stabilne regulatorne okvire, poput Zakona EU o veštačkoj inteligenciji. Napredne sisteme trenutno koriste uglavnom najveće kompanije, dok jeftinije alternative za manje firme često nisu dovoljno pouzdane i stvaraju dodatne troškove.
Primena AI u maloprodaji, kroz personalizaciju ponude i optimizaciju zaliha, može značajno povećati prihode, kao što je Walmart postigao 2024. godine rastom prodaje za 10–13% i smanjenjem troškova skladištenja za oko 15%. Ipak, integracija zahteva ulaganja od preko 10 miliona dolara, što predstavlja prepreku za manje trgovce, dok se pristupačnija cloud rešenja za male firme očekuju tek oko 2030. godine.
Tradicionalni sektori u eri AI
Tradicionalni sektori postepeno se prilagođavaju veštačkoj inteligenciji, ali promene su spore, a visoki troškovi ograničavaju koristi za manje igrače. Energetske kompanije, na primer, koriste AI za optimizaciju distribucije, čime smanjuju gubitke za 10–15%. Ipak, manje firme i dalje čekaju pristupačnije sisteme do 2030. godine, jer ulaganja u alate premašuju pet miliona dolara. Kompanija Siemens u Nemačkoj ilustruje kako su uštede impresivne, ali uglavnom ostvarive za velike operatere.
Primena AI u poljoprivredi prati sličan obrazac. Precizna agrikultura koristi senzore za optimizaciju zalivanja i drugih poslova, a sistemi kao što je John Deere u SAD povećavaju prinose za oko 15%. Ipak, troškovi od oko 2.000 dolara po hektaru ograničavaju širu primenu, pa se očekuje da će mala gazdinstva moći da priušte ove tehnologije tek između 2028. i 2032. godine. Jasno je da AI nije magično rešenje – bez adekvatne podrške, manja gazdinstva rizikuju da zaostanu.
Navedeno važi i za trgovinski sektor, gde AI omogućava personalizaciju ponuda i optimizaciju poslovanja. Analitika kupaca, kao u slučaju kompanije Amazon, doprinela je rastu prodaje od oko 10% u 2024. godini. Male prodavnice još uvek ne mogu da priušte ovakvu integraciju i očekuju pristupačnija cloud rešenja tek nakon 2030. godine. Iako su značajne koristi uglavnom rezervisane za firme sa većim budžetima, mala preduzeća takođe mogu profitirati ukoliko im se obezbede pristupačna rešenja, edukacija i tehnička podrška za primenu ovih tehnologija.
Veštačka inteligencija u praksi – rizici i perspektive
Veštačka inteligencija često se navodi kao razlog za masovna otpuštanja, dok su pravi uzroci najčešće ekonomski faktori, loše upravljanje ili restrukturiranje. Administrativni poslovi se postepeno automatizuju, ali visoki troškovi sistema, koji premašuju 50.000 dolara, ograničavaju primenu kod manjih firmi do 2030–2035. godine. Radnici u kancelarijskim službama i kol centrima još uvek nisu ozbiljno ugroženi, jer AI četbotovi ne razumeju složene upite, a integracija ovih alata donosiće veće troškove nego uštede do 2028. godine, istovremeno otvarajući nova zanimanja poput AI supervizora.
Zaposlenost mladih softverskih developera smanjila se za oko 13% u periodu između 2022. i 2025. godine, delom zbog alata kao što je GitHub Copilot, ali glavni uzroci su prekomerna ekspanzija sektora i smanjeni budžeti. AI još uvek ne može zameniti programere za složene zadatke, a potpuna automatizacija očekuje se tek nakon 2035. godine.
Nove industrije, zanimanja i sektori pod rizikom
AI stvara niše sa globalnim rastom od oko 20% godišnje (prema IDC izveštaju 2025.), ali implementacija je izazovna budući da je AI još uvek neuređeno područje sa malo pravih stručnjaka i kvalitetne obuke. Etika AI i validacija postaju ključni aspekti nakon 2027. godine, u skladu sa Zakonom EU o veštačkoj inteligenciji, pri čemu firme poput Ethical AI Solutions u Ujedinjenom Kraljevstvu razvijaju standarde za sprečavanje pristrasnosti u algoritmima.
Sajber-bezbednost raste zbog rizika od hakovanja AI sistema, poput incidenata u Kini 2024. godine koji su izazvali višemilionske gubitke, a potražnja za stručnjacima biće sve izraženija do 2030. godine. Novi profili, poput AI trenera i integratora, nude plate 20–30% veće od prosečnih u IT sektoru. Svetski ekonomski forum (2025.) procenjuje da će AI stvoriti oko 170 miliona novih radnih mesta u ovoj deceniji, ali prekvalifikacije su skupe i zahtevaju značajna ulaganja, posebno za zaposlene u ugroženim sektorima.
Gde je Srbija danas?
Srbija, mala zemlja u tranziciji, preduzima ambiciozne korake u razvoju veštačke inteligencije, ali ograničeni resursi usporavaju širu primenu. Vlada je usvojila Strategiju za razvoj AI za period 2025–2030. godine, nastavljajući prethodnu iz 2020–2025. godine, sa fokusom na infrastrukturu, obrazovanje i inovacije. Dodatna sredstva planirana su kroz Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost, uključujući Nacionalnu AI platformu i superračunar u Kragujevcu, dostupne privatnom sektoru za obuku modela. Zahvaljujući članstvu u Globalnom partnerstvu za AI (GPAI), Srbija je u decembru 2024. bila domaćin Ministarskog samita GPAI i predsedavaće ovom međunarodnom organizacijom u naredne tri godine.
Više od četvrtine IT startapova u Srbiji koristi AI kao ključnu tehnologiju, dok su kompanije poput B2Bee, Wonder Dynamics i Agremo privukle investicije od preko pet milijardi evra u 2024. godini, delom zahvaljujući poreskim olakšicama. Institut za veštačku inteligenciju istražuje etiku i modele, a Srpsko AI društvo povezuje akademiju, industriju i startapove kroz radne grupe, ali bez fokusiranja na razvijanje konkretnih proizvoda.
Slično kao u svetu, profite ostvaruju uglavnom velike kompanije, dok male startapove sputava nedostatak kapitala i stručnjaka. Niše kao što su AI etika i sajber-bezbednost pružaju priliku Srbiji da postane regionalni lider, uz adekvatnu podršku fondova i edukacije. Sa ambicioznim planovima i rastućim IT sektorom, zemlja ima potencijal da preuzme vodeću ulogu u regionu u specifičnim AI nišama, ali to zavisi od ulaganja u infrastrukturu, regulativu i obrazovanje.
Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer
Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.
Foto: PaftDrunk, Pixabay