Za razliku od pristrasnog novinarstva, koje širi lažne vesti u interesu grupe moćnika, objektivno novinarstvo ne fabrikuje podatke, uporno dokumentuje zloupotrebe moći, štiti slabije, staje iza činjenica i kada su politički nepopularne i nije vrednosno prazno. Ali danas je profesionalno novinarstvo u svetu na rubu opstanka i potrebna mu je zaštita od političkog zarobljavanja i tržišnog cinizma. U suprotnom, prevladaće ono što već vidimo u Srbiji – tržište prepuno medija, ali siromašno poverenjem, slobodom i odgovornošću.
Odgovor na pitanje kakvo nam je danas novinarstvo potrebno ne bi trebalo da bude drugačiji nego ranije. Potreba ljudi za informacijama ali i tumačenjem sveta nije se promenila. Međutim, čini se da selektivnih informacija, dezinformacija i laži u etru nikada nije bilo više, kao ni ekspanzije medijskih izvora koji ne podležu osnovnim pravilima novinarske profesije.
Izveštaj Rojtersovog instituta o digitalnim vestima za 2025. godinu pokazuje da je skoro 60% ispitanika zabrinuto jer nisu sigurni da mogu da razlikuju šta je istinito a šta lažno kada je reč o onlajn vestima.
Brojne međunarodne organizacije izrazile su zabrinutost zbog posledica po društvo i demokratije širom sveta, jer je javnost sve više izložena problematičnim informacijama i vestima putem društvenih mreža i drugih nemedijskih platformi. Ovogodišnji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima označio je dezinformacije i netoleranciju kao najveće rizike za naredne dve godine.
Logika platformi protiv logike javnog interesa
Situaciju dodatno pogoršava to što se manipulacije otkrivaju i u medijima koji se već decenijama percipiraju kao veoma kredibilni. Britanski javni servis BBC nedavno se našao u centru skandala kada su generalni direktor ove medijske kuće Tim Dejvi i izvršna direktorka BBC vesti Debora Tarns podneli ostavke zbog tendenciozno montiranog govora američkog predsednika Donalda Trampa u dokumentarcu „Panorama“. Način na koji su Trampove izjave montirane potpuno menjaju sadržaj njegovog govora i navode na zaključak da je Tramp eksplicitno pozivao na nasilje u Kapitol Hilu u januaru 2021. godine.
Najnovija kriza u medijskoj kući BBC pokazuje koliko su čak i najjače javne službe ranjive kad izgube nekoliko ključnih bitaka za standarde ili ih relativizuju, kaže za B&F profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) i teoretičarka medija Ana Martinoli. Ovakve, ozbiljne greške fatalno podrivaju poverenje a brojni politički i komercijalni akteri ne propuštaju da ih iskoriste kako bi gurnuli publiku ka privatnim, ideološkim ili tabloidnim izvorima.
„Pažnja, kao najdragoceniji medijski resurs danas jeste prevrtljiva kategorija i ujedno podložna manipulaciji u okruženju u kome algoritmi nagrađuju senzacionalizam i spektakl a ne etiku, objektivnost i profesionalizam. Iako publika kaže da ceni ove vrednosti, činjenica je da su mediji danas na rubu sukoba između logike platformi i logike javnog interesa“, ocenjuje Martinoli.
Globalno gledano, mediji su sve više deo digitalne industrije oglašavanja, čija će se vrednost udvostručiti do 2030. godine, uz snažnu dominaciju velikih tehnoloških platformi. Ove godine će po prvi put kreatori na društvenim mrežama zaraditi od reklama više nego tradicionalni mediji, dok Google, Meta, ByteDance i drugi već nose oko 54% globalnih prihoda od oglasa.
Borba za elementarne standarde
То znači da se profesionalno novinarstvo finansijski takmiči sa informacijama vezanim za zabavu i ideološkim sadržajima koji ne poštuju profesionalne standarde. Zato ne čudi što smo sve dalje od ideala objektivnog informisanja i ponovo se borimo za elementarne profesionalne standarde. Do toga je dovela kombinacija ekonomskog pritiska, političke kontrole i tehnološke transformacije, objašnjava Martinoli.
Kada govorimo o tome kakav uticaj na kredibilno izveštavanje imaju oni medijski izvori koji svesno barataju lažima, ne možemo da se ne zapitamo šta je starije – kokoška ili jaje? Da li su razočarani sledbenici tradicionalnih medija pribegli manipulativnim sadržajima ili su takvi mediji svojom „klikbejt“ politikom samo podišli voajerskoj crti publike? I da li je tu reč o obrazovanoj publici ili prosečnom potrošaču poluvesti?
Martinoli smatra da pristrasno novinarstvo koje širi lažne vesti selektivno birajući ili izmišljajući činjenice i prikrivajući izvore, služi interesima moćnih aktera, ali i proizvodi konfuziju i dovodi da pada poverenja u vesti. S druge strane, mediji koji se zalažu za demokratske i ljudske vrednosti polaze od suprotnog. Fakti su tačni i proverljivi, vrednosni stav se gradi na osnovu činjenica, transparentno se brane prava manjinskih i ranjivih grupa, sloboda okupljanja i izražavanja – ali bez fabrikovanja podataka.
Cenzura utemeljene kritike i „patriotsko novinarstvo“
Međutim, apsurd sam po sebi je to što danas moramo da objašnjavamo da braniti ljudska prava nije isto što i propaganda. Pre 20 ili 30 godina mejnstrim novinarstvo je podrazumevalo da je borba protiv cenzure i zloupotreba vlasti sastavni deo profesije. Danas se u mnogim zemljama, uključujući Srbiju, svaki kritički tekst lako proglašava „pristrasnim“, dok otvoreni propagandni sadržaj prolazi kao „patriotsko novinarstvo“, upozorava profesorka FDU.
Dilema oko toga treba li odgovorno novinarstvo da bude samo objektivna informacija ili treba da promoviše bolje društvo za nju ne postoji. Novinarstvo koje podrazumeva tačne i proverene informacije, jasno označava komentar i analizu naspram vesti i ima vrednosni okvir zasnovan na demokratskim procedurama, ljudskim pravima i javnom interesu – jeste objektivno. I nužno promoviše bolje društvo time što uporno dokumentuje zloupotrebe moći, štiti slabije i staje iza činjenica čak i kada su politički nepopularne. Odgovorno novinarstvo ne može biti vrednosno prazno.
Aleksandar Čučković, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici smatra da stanje u medijima odražava pomeranje društva udesno i to tako da autoritarnost i populizam prednjače nad tradicionalizmom i konzervativizmom. Kao i u ostalim delatnostima, neoliberalizam je i u medijima promovisao ekonomsku isplativost kao merilo uspeha, što je vodilo urušavanju nezavisnosti profesije.
„Danas je otvorena pristrasnost u novinarstvu postala prisutnija nego ranije jer su, između ostalog, dostupnost obilja informacija i njihovo smenjivanje velikom brzinom oslabili naš osećaj za stvarnost. Ukratko, manje je jasno šta znači biti objektivan, pa je proizvoljnost u tumačenju češća. Zahtev za objektivnim informisanjem danas više deluje kao utopistička predstava iz prošlosti, nego kao dnevna zapovest za novinara“, komentariše Čučković za B&F.
Da li smo prešli Rubikon?
Na pitanje da li smo prešli Rubikon onog trenutka kada je svako od nas dobio priliku da iznosi u javnost sve što želi bez ikakve odgovornosti za izrečeno, Martinoli odgovara da u tehničkom smislu to jeste tako. To još ne znači da su profesionalni standardi osuđeni na nestanak, ali znači da se više ne podrazumevaju.
„Mislim da nije realno očekivati povratak u ‘zlatno doba’ medija, koje nije bilo ni toliko zlatno, već je potrebna nova vrsta društvenog dogovora zasnovanog na svesti da je informisanje javnosti kritična infrastruktura i da zahteva zaštitu od političkog zarobljavanja i tržišnog cinizma. U suprotnom, prevladaće ono što već vidimo u Srbiji – tržište prepuno medija, ali siromašno poverenjem, slobodom i odgovornošću”, predviđa Martinoli.
Čučković smatra da se uvođenje određene vrste korektiva u suočavanju sa neodgovornim i laičkim interpretacijama čini neophodnim, ukazujući na nedavnu odluku Kine da za promovisanje u nekoliko ključnih oblasti uvede licence za influensere. „Iako je državna kontrola nad medijima često problematična, izgleda da bismo morali iznova da promislimo odnose slobode i odgovornosti u novinarstvu“, zaključuje dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Jelena Stjepanović
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: lightsource, Depositphotos