Da „leteći taksi“ poleti potreban vertiport i obučen pilot

Iza pompeznih najava da u Srbiju 2027. godine stiže „leteći taksi“, krije se činjenica da će ove letelice, koje još nisu sertifikovane ni u zemlji proizvođača, biti tek još jedan eksponat na EXPO 2027 u čijem će demonstracionom letu iznad surčinskih ravnica učestvovati tek nekolicina odabranih.

Istina je da će to biti verovatno prvi prikaz takozvanog „letećeg taksija“ u Evropi, čija komercijalna primena je i dalje na dugom štapu. Ovo su činjenice koje za sada znamo, piše N1.

Vlada Srbije je u Davosu sa američkom kompanijom Archer Aviations potpisala Sporazum o partnerstvu o mogućoj kupovini do 25 „letećih taksija“ u budućnosti.

U saopštenjima koja su odvojeno objavili Vlada Srbije i Arćer cena se ne navodi, a portal biznis.rs je objavio da je pojedinačna vrednost letelice „Midnight“, za koju je srpska strana zainteresovana, oko pet miliona evra što znači da bi 25 letelica koštalo oko 125 mil EUR.

Ono što domaća i strana javnost nazivaju „leteći taksi“ zvanično se zove električna letelica sa vertikalnim poletanjem (eVTOL). U realnosti – liči na helikopter, ali to nije; liči na mali avion, ali ni to nije.

U pitanju su letelice sa vetikalnim poletanjem/sletanjem kao i helikopteri, ali imaju krila i na njima raspoređen veći broj manjih propelera.

Srbija je kao svog preferiranog partnera izabrala američku kompaniju Archer i njen model „Midnight“. U pitanju je potpuno električna letelica koju pokreće 12 motora sa šest nezavisnih pakovanja litijum-jonskih baterija.

Ono što proizvođač ističe kao prednost – 0 emisije štetnih gasova i bezbedno sletanje u slučaju da bilo koji od motora ili pakovanje baterija otkažu u bilo kom trenutku leta, regulatori vide kao kompleksnost u procesu sertifikacije ovih letelica, pre svega zbog bezbednosnih rizika primene tako velikih baterija u avijaciji.

Predviđena visina letenja u urbanim sredinama je od 1.500 fita (457,2 metra) do 4.000 fita (1.220 metara), dok je najviša testirana visina letenja „Midnighta“ bila oko 7.000 fita (2.134 metara).

Testirana brzina letelice je oko 200 kilometara na čas.

„Letećim taksijem“ neće upravljati tek bilo koji vozači, već obučeni piloti, a u letelici ima mesta za petoro ljudi – pilota i četvoro putnika.

Infrastrukturu za poletanje i sletanje će činiti takozvani vertiporti, koji su slični heliodromima, ali uz dodatnu opremu za punjenje baterija i održavanje letelica.

Dubai je prvi grad u svetu u kojem će „leteći taksiji“ dobiti komercijalnu primenu i to do kraja ove godine. Grad je potpisao ugovor sa američkom kompanijom Joby, najvećim konkurentom Archera.

U Dubaiju je već počela izgranja infrastrukture, odnosno vertiportova, a „leteći taksiji“ bi trebalo da povežu Dubai međunarodni aerodrom sa tri lokacije u gradu.

Važno je napomenuti da iako „leteći taksiji“ treba da budu deo koncepta urbane vazduhoplovne mobilnosti (UAM), oni neće sletati u sam centar grada, već će se nalaziti na obodima.

U slučaju Dubaija, predviđa se da će njihovo korišćenje skratiti vreme putovanja kolima od aerodroma do jedne od tri predviđene lokacije sa 45 minuta na 10 minuta vožnje.

A koliko će to zadovoljstvo koštati, za sada nije poznato. Dok jedni navode da će leteći taksiji predstavljati svojevrsni VIP čarter let kroz grad, pojedini mediji pišu da će vožnja „letećim taksijem“ od tačke A do tačke B u Dubaiju koštati ekvivalentno Uberu na istoj destinaciji.

Ova pretpostavka se zasniva na činjenici da je Joby i Uber od 2019. godine zajedno rade na razvoju urbane vazdušne mobilnosti, a 2021. godine Joby je kupio Uberov sektor za razvoj ovog vida saobraćaja.

Izložba EXPO, koja je 2025. godine održana u japanskom gradu Osaka, bila je prilika da Joby izvede demonstracione letove i prikaže sposobnosti svojih letelica.

Njihov konkurent Archer pokazaće se u Beogradu na izložbi EXPO 2027, a već naredne godine 2028. biće zvanični pružalac usluga vadušnog taksija na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

Da bi sve ovo postalo realnost, neophodno je da eVTOL dobiju neophodne sertifikate i dozvole, prvo u zemljama porekla i od najrelevantnijih vazduhoplovnih tela (FAA i EASA), a potom i kod nas.

Stvari trenutno stoje tako da je Joby, za koji se odlučio Dubai, bliže kompletnoj sertifikaciji u SAD u odnosu na Archer.

Naime, sve ove letelice pre komercijalne upotrebe moraju da dobiju tri vrste sertifikata: za sam proizvod, za proces proizvodnje i za operativnu upotrebu.

Trenutno u procesu sertifikacije same letelice prednjači Joby. Međutim, ono po čemu se Archer izdvaja je što je uporedo sa sertifikacijom proizvoda razvijao njenu operativnost, pa je u tom polju već dobio tri od četiri sertifikata koje zahteva američko regulatorno telo Federal Aviation Administration (FAA).

Archer je tako već dobio dozvolu za komercijalnu upotrebu, odnosno vršenje vazdušne taksi usluge. Dobio je i sertifikat za servisiranje, odnosno održavanje letelica, kao i sertifikat za samostalnu obuku pilota.

Stručnjaci navode da je u pitanju strateška odluka da kompanija izgradi operativni ekosistem dok proces provere i sertifikacije same letelice i dalje traje, što u praksi znači da će Arćerov „leteći taksi“ biti spreman da poleti čim FAA odobri sam proizvod.

Malo je verovatno da će se sve to dogoditi do izložbe EXPO 2027. godine, zbog čega se pretpostavlja da će „Midnight“ u Beogradu imati samo demonstracione letove i to u okviru samog kompleksa EXPO.

Ministar finansija Siniša Mali je na sednici Vlade održanoj 25. januara 2026. godine najavio da u Surčinu na mestu EXPO 2027 treba da se izgradi i hangar za ove letelice.

Međutim, čak i letenje u tako uskim okvirima znači ulazak letelice u vazdušni prostor i postajanje delom vazdušnog saobraćaja. To znači da eVTOL moraju da postanu deo domaće regulative.

Direktorat za civilno vazduhoplovstvo je posle potpisivanja Sporazuma u Davosu saopštio da vazduhoplovi sa mogućnošću vertikalnog poletanja i sletanja (VTOL) predstavljaju novu tehnološku kategoriju, koja zahteva odgovarajuće regulatorno uređenje i dodao da, „imajući u vidu inovativni karakter ovih vazduhoplova i specifičnosti njihove buduće operativne primene, kontinuirano i intenzivno radi na pripremi odgovarajućeg nacionalnog regulatornog okvira“.

Da bi se pripremio za dolazak „letećih taksija“, Direktorat je još pre godinu dana, u januaru 2025. godine, ažurirao Pravilnik o uslovima za obavljanje vazdušnog saobraćaja.

Pravilnik je uveo pojam „inovativne vazdušne mobilnosti“ (IAM), a u ažuriranoj verziji uvodi se i sistem sertifikacije operatora koji će obavljati IAM aktivnosti. Operator mora da poseduje sertifikat vazduhoplovnog operatora (AOC) koji izdaje Direktorat.

Pravilnik uvodi i pojam „vertiporta“ koji se definiše kao „kopnena ili vodena površina ili struktura koja se koristi ili se namerava koristiti za sletanje, poletanje i kretanje VCA“.

Kada je reč o posadi i osoblju, minimalni sastav posade mora da odgovara sastavu navedenom u operativnom priručniku.

Pilot mora da ima odgovarajuće dozvole i ovlašćenja koje izdaje Direktorat, a propisana je obavezna obuka i provera letačke i tehničke posade, kao i zahtevi za radno vreme, odmor i slobodne dane članova posade.

Direktorat je propisao da se letovi mogu obavljati samo danju i po pravilima vizuelnog letenja (VFR).

Propisani su strogi zahtevi za performanse pri poletanju, sletanju i na ruti, kao i ograničenja mase i položaja težišta letelice.