Da li ovoliki rast odslikava realno stanje američke privrede?

Tokom poslednjih osam godina, Dau Džons industrijski prosek (DJIA) je duplirao svoju vrednost, odnosno od januara 2018. do februara 2026. godine porastao je sa 25.000 na 50.000 poena. Ovako veliki rast DJIA daje povoda za brojne kritike, koje upućuju na zaključak da vrednost ovog indikatora možda stvara nerealnu sliku o stvarnom stanju američke privrede. 

Dau Džons industrijski prosek (DJIA) je najpoznatiji indikator promena cena akcija na američkim tržištima, pri čemu zauzima značajno mesto u svakodnevnim izveštajima sa Njujorške berze (NYSE) i NASDAQ-a. Ovaj prosek se izračunava tako što se sabiraju cene akcija 30 odabranih industrijskih kompanija i dele određenim brojem koji je definisan kao delilac.

Dakle, DJIA je cenovno ponderisani pokazatelj promena cena akcija, što znači da je ponder definisan visinom tržišne cene konkretne akcije, a ne ukupnom tržišnom kapitalizacijom kompanije. Drugim rečima, ukoliko je cena neke akcije viša, ona ostvaruje veći relativni uticaj na veličinu proseka, bez obzira na obim prodatih akcija i veličinu tržišne vrednosti kompanije.

DJIA se izračunava od 1896. godine. U početku je obuhvatao samo 12 akcija industrijskih kompanija, ali je kasnije lista proširena na 20 (1916.), a zatim i na 30 akcija (1928.). Od tada je bilo dosta promena u strukturi liste, ali je ukupan broj kompanija na listi ostao nepromenjen. DJIA se svrstava u najstarije pokazatelje promena cena akcija pa se na osnovu njega, primera radi, može sagledati dubina krize u američkoj privredi nastale krajem dvadesetih godina 20. veka. S tim u vezi, u periodu od nastanka krize 1929. do sredine 1932. godine ovaj pokazatelj je izgubio 89% vrednosti, odnosno pao je sa 386 na svega 41 poen.

Do 1928. godine DJIA je predstavljao prostu aritmetičku sredinu, ali je od tada uvedeno prilagođavanje delioca, što prema nekim analitičarima uzrokuje nerealno uvećanje njegove vrednosti. Prilagođavanje delioca je uvedeno radi prevazilaženja problema koji se javljaju prilikom izračunavanja DJIA, a koji  uglavnom nastaju kao posledica deobe akcija i zamene kompanija na listi.

Međutim, prvi prilagođeni delilac iz 1928. godine iznosio je 16,67, dok se njegova trenutna vrednost kreće oko 0,15 i računski posmatrano predstavlja svojevrsni multiplikator cena akcija. Jednostavnije rečeno, povećanje cene akcije sa liste za 1 dolar, povećava vrednost DJIA za više od 6 poena.

Više od polovine akcija sa liste se nije menjalo u poslednjih 20 godina. Najznačajnija promena na listi desila se juna 2018. godine kada je sa liste isključena akcija kompanije General Electric-a, jedine kompanije koja se do tada zadržala još od originalne liste iz 1896. godine. Trenutno, Procter & Gamble je novi rekorder u tom smislu, jer se akcija ove kompanije koristi za izračunavanje DJIA od 1932. godine.

Nakon propasti Bretonvudskog sporazuma i sprovedene devalvacije dolara, DJIA je 1972. godine prvi put premašio 1.000 poena. Međutim, sve do osamdesetih godina ovaj pokazatelj nije beležio neka značajnija povećanja. Januara 1987. godine DJIA je dostigao vrednost iznad 2.000 poena od kada je usledio njegov dugogodišnji rastući trend, uz značajnije korekcije kretanja tokom krize tehnoloških kompanija na NASDAQ-u 2000. godine i globalne finansijske krize 2008. godine.

Preuzeto sa: https://finance.yahoo.com/

Na putu do 50.000 poena DJIA je dostizao brojne rekorde, ali će radi bolje preglednosti hronološki biti prikazane samo najznačajnije vrednosti.

Tokom poslednjih osam godina, DJIA je duplirao svoju vrednost, odnosno od januara 2018. do februara 2026. godine porastao je sa 25.000 na 50.000 poena. Pre toga, u periodu maj 2013. – novembar 2020. godine takođe je duplirao svoju vrednost, pri čemu je porastao sa 15.000 na 30.000 poena. Značajno je primetiti da je tokom 2024. godine DJIA dostigao dva rekordna nivoa. Nakon što je u maju 2024. godine dostigao vrednost od 40.000, već u decembru iste godine premašio je vrednost od 45.000 poena.

Veliki rast tokom ove godine usledio je kao posledica snižavanja referentne kamatne stope FED-a, prvi put od 2020. godine, što potvrđuje tvrdnju da ulaganje u akcije može biti efikasno sredstvo zaštite od inflacije. Međutim, najznačajniji doprinos ostvarivanju rekordnih nivoa DJIA tokom poslednjih godina dale su akcije tehnoloških kompanija čije je poslovanje povezano sa veštačkom inteligencijom.

Veliki rast DJIA tokom poslednjih decenija daje povoda za brojne kritike ovog važnog indikatora. Prvo, bitno je primetiti da se na listi za izračunavanje DJIA ne nalaze samo kompanije iz industrijskog sektora. Na primer, za kompaniju Apple se ne može reći da pripada usko industriji, već tehnološkom sektoru i informacionim tehnologijama. Akcije ove kompanije su u periodu mart – avgust 2020. godine, za vreme pandemije COVID 19, porasle za više od 100% što nije u skladu sa realnim poslovanjem kompanija iz industrijskog sektora u tom periodu.

Drugo, kompanije sa liste ne predstavljaju tipične predstavnike industrijskog sektora, već su to najbolje i najveće kompanije (blue chip akcije). Osim toga, DJIA obuhvata nedovoljan broj kompanija, jer 30 kompanija danas možda nije dovoljan uzorak da bi se izvodili pouzdani zaključci za ceo industrijski sektor. Takođe, kao što je već napomenuto, ovaj pokazatelj je tokom vremena ostvario značajan rast zbog snižavanja delioca, pri čemu većina akcija nije ni približno imala toliki rast.

Na osnovu navedenih kritika može se izvesti zaključak da vrednost ovog indikatora možda stvara nerealnu sliku o stvarnom stanju američke privrede. Međutim, bez obzira na navedene nedostatke, DJIA i dalje predstavlja najpopularniji pokazatelj promena cena akcija na američkim berzama, pri čemu je tokom vremena i sam postao predmet trgovine.

Autor: Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu