Da bi startapovi u Srbiji prestali da se oslanjaju na grantove i entuzijazam osnivača i mogli samostalno da posluju na međunarodnom tržištu, potrebni su znanje, sistemska podrška i vizija. Saradnja između zrelih autsorsing kompanija i startapova mogla bi da postane ključna poluga razvoja ako se stvori sistem koji podstiče saradnju a ne konkurenciju za isti izvor kapitala.
Prema izveštaju Startup Genome za 2025. godinu, Srbija poslednjih godina gradi najdinamičniji startap ekosistem u Beogradu i Novom Sadu, vredan 911 miliona dolara. To predstavlja rast od šest procenata u odnosu na prethodni period, što upućuje da zemlja više nije na marginama globalnih inovacija.
Međutim, iako podaci Agencije za privredne registre (APR) pokazuju da je osnovano više od 500 startapova u poslednje tri godine, samo mali procenat prelazi prag održivog poslovanja. IT sektor beleži istorijski izvoz od preko 4,1 milijarde evra u 2024. godini sa projekcijom rasta na 4,5 milijardi evra u 2025. godini. Ipak, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), startapovi još nisu u potpunosti iskoristili ovu šansu. Dok autsorsing giganti poput kompanija Endava, HTEC ili Vega IT obezbeđuju stabilan devizni priliv, mladi timovi tek traže svoje mesto na svetskom tržištu.
Ključno pitanje je kako pretvoriti inovaciju u sistemski a ne pojedinačni uspeh, i koliko nas košta taj jaz između potencijala i realizacije?
Izvori kapitala i cena inovacija
Finansijska podrška za startapove i inovacije u Srbiji oslanja se pre svega na javne programe i međunarodne fondove. Fond za inovacionu delatnost (FID) je u poslednjem ciklusu dodelio više od 11,3 miliona evra za 55 projekata, sa prosečnim grantom od 205.000 evra po timu, fokusirajući se na AI, biotehnologiju i zelene tehnologije. Novi program Serbia Ventures AI, pokrenut 2024/2025, usmeren je na stvaranje prvog domaćeg fonda rizičnog kapitala koji će ulagati isključivo u srpske startapove, sa ciljem da se dostigne 50 miliona evra u prvoj fazi.
Pored toga, država omogućava poreske olakšice za istraživanje i razvoj – do 80% smanjenja poreza na dobit za istraživanje i razvoj (Research and Development – R&D), troškove, kao i oslobađanja od poreza na zarade za osnivače inovativnih preduzeća u ranim fazama rasta, do tri godine. Evropski fondovi poput Horizon Europe dodatno doprinose, sa više od 15 miliona evra odobrenih srpskim timovima u 2024. godini, dok se taj iznos u prvih devet meseci 2025. kretao između 12 i 14 miliona evra.
Ipak, pristup kapitalu ostaje najveća prepreka za održivost. Prema podacima Startup Scanner 2024, manje od 20% startapova u Srbiji generiše redovne prihode u prve tri godine, a samo pet do sedam procenata uspeva da obezbedi investicije u seriji A ili kasnijim fazama. Razlog leži u ograničenom broju domaćih fondova rizičnog kapitala. Trenutno ih je aktivno manje od 10, sa ukupnim portfoliom ispod 200 miliona evra, i zavisni su od pojedinačnih ugovora sa stranim investitorima iz SAD, Nemačke ili Izraela.
Dok zemlje poput Slovenije (sa preko 500 miliona evra u VC fondovima) i Hrvatske već imaju stabilne strukture, srpski timovi i dalje najčešće računaju na državne grantove, akceleratore poput Startita ili partnerske programe sa korporacijama. Ova zavisnost stvara rizik, jer kada grant istekne, mnogi projekti se gase, ostavljajući iza sebe samo prototipe i neiskorišćen potencijal. Razvoj inovacija ne podrazumeva samo tehnološke troškove, već i troškove upravljanja, pravnih i marketinških aktivnosti, kao i vreme neophodno za potvrdu proizvoda na tržištu.
U uslovima ograničenog domaćeg tržišta od 6,6 miliona stanovnika, startapovi često troše resurse na tehničko usavršavanje umesto na komercijalizaciju i globalno pozicioniranje. Prosečan trošak razvoja SaaS proizvoda kreće se od 500.000 do dva miliona evra u prve dve godine, prema procenama Startit centra, uključujući plate tima od 5–10 članova (po 2.000 evra neto mesečno), troškove servera, pravne usluge i marketing.
Kako navodi Startup Genome, oko 90% startapova propadne zbog lošeg tržišnog pristupa, nedostatka kupaca ili budžeta, a u Srbiji taj procenat je još veći zbog odsustva lokalnih „jednoroga“ (startapova vrednih preko milijardu dolara). Bez skaliranja, ne mogu da se ostvare potencijalni godišnji prihodi od 100.000–150.000 evra po zaposlenom.
Kada entuzijazam nije dovoljan: ljudski faktor i sistemske barijere
Tehnološke inovacije u Srbiji najčešće potiču iz inženjerskih timova sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ali tim timovima nedostaju poslovne kompetencije u upravljanju, prodaji i finansijama, zbog čega se inovacije uglavnom zaustavljaju na nivou prototipa. Startup Scanner navodi tri glavna izazova za domaće startapove: pristup finansiranju (62% timova), pronalaženje kupaca (48% timova) i zapošljavanje kadrova za upravljanje i marketing (35% timova).
AI sektor, koji trenutno čini 41% novih startapova u Srbiji, prema izveštaju Startup Scanner 2025, istovremeno pokazuje potencijal i rizike. Programi poput „AI Startapi u fokusu“, koje sprovodi Fond za inovacionu delatnost pod okriljem Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, podstiču primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, poljoprivredi i finansijama, sa dodeljenim grantovima od oko dva do tri miliona evra u prvih šest meseci 2025. Ipak, iako su globalne investicije u AI porasle za 52%, na 192,7 milijardi dolara u prvih devet meseci 2025. godine (PitchBook), u regionu je zabeležen pad od 76% u ranim fazama finansiranja (seed) u poređenju sa prethodnom godinom, što pokazuje koliko je tržište osetljivo na ekonomske cikluse.
Sa druge strane, domaći IKT sektor nastavlja da raste (15–18% godišnje), stvarajući povoljno okruženje za transfer znanja i otvaranje spin-of kompanija iz postojećih tehnoloških firmi kao što su Nordeus (prodat za 325 miliona evra), Seven Bridges ili Tenderly. Ta saradnja između zrelih autsorsing kompanija i startapova mogla bi da postane ključna poluga razvoja, ako se stvori sistem koji podstiče saradnju a ne konkurenciju za isti izvor kapitala. Trenutno, velike firme zapošljavaju 70.000 do 80.000 IT stručnjaka, ali retko investiraju u interne startapove ili akceleratore, ostavljajući mlade timove da se bore sami.
Od ideje do održivosti: ekonomski potencijal, rizici i put ka skaliranju
Da bi domaći startapovi opstali, potreban je organizovaniji pristup finansijskom, tržišnom i regulatornom razvoju. Inicijativa „Digitalna Srbija“ za period 2025–2027. postavlja ambiciozan cilj od preko 1.000 aktivnih startap timova do 2030. godine, uz jačanje saradnje između univerziteta, industrije i investitora. Taj cilj nije nedostižan, Srbija već ima preko 75.000 IT stručnjaka, ali da bi stvorila sopstvene brendove, mora da izgradi infrastrukturu za skaliranje: domaće Venture Capitalist fondove od 500 miliona evra pa naviše, mentorske mreže, centre za zaštitu intelektualne svojine i akceleratore sa izlazom na tržišta EU i SAD.
Stabilnost podrazumeva da startap može da generiše prihod bez stalnog oslanjanja na podsticaje. Ako samo 10% od 1.000 aktivnih startapova dostigne jedan milion evra prihoda godišnje, to bi dodalo 100 miliona evra direktnog prihoda, odnosno 500 do 700 miliona evra BDP-u.
Rizici su visoki – 90% startapova propadne zbog visokih regulatornih troškova, tržišne konkurencije i tehničkih grešaka. Bez reformi kao što su besplatne patentne klinike, smanjenje taksi za mala i srednja preduzeća i bolja integracija sa EU fondovima, mnogi domaći timovi ostaće u ranoj fazi razvoja, bez šanse za izlazak na međunarodno tržište.
Da bi startapovi prestali da se oslanjaju na grantove i entuzijazam osnivača i mogli samostalno da posluju na međunarodnom tržištu, potrebni su znanje, sistemska podrška i vizija. Bez toga, Srbija gubi milijarde evra godišnje i ostaje zavisna od autsorsinga i uslužnih delatnosti.
Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: chepko, Depositphotos