Prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, ukoliko se negativni trend nastavi, broj stanovnika Srbije, koji iznosi nešto manje od 6,6 miliona 2024. godine, mogao bi da padne na 5,2 miliona do 2052. godine, što znači skoro milion i po manje nego u 2020-im godinama.
„Srbija se suočava sa značajnim demografskim izazovima. To nije nov problem, uključujući nisku stopu nataliteta“, rekao je za Eurnews Srbija pravnik i demograf Miodrag Pantović.
On dodaje da su preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu pokazali da je prošle godine u Srbiji rođeno nešto više od 58.000 dece, a umrlo oko 94.000-95.000 osoba.
„To je najmanji broj rođenih od kada postoji organizovana statistika u Srbiji, ali se značajno smanjio i broj umrlih“, naveo je on.
Pantović je istakao i da je niska stopa fertiliteta dugoročan problem i da od kraja 50-ih godina nemamo prost nivo reprodukcije potreban za obnovu stanovništva.
„Po demografiji je potreban broj dece od 2,1 po ženi, a poslednji put smo taj nivo imali krajem 50-ih godina. Srbija verovatno ima najduži kontinuitet niske stope fertiliteta u svetu“, naveo je on.
Kada je reč o regionalnim razlikama, Pantović ističe da su Beograd i Novi Sad izuzetak.
„Stanovništvo u ta dva grada je mlađe, pa ima veći potencijal za rađanje. Novi Sad beleži pozitivnu stopu prirodnog priraštaja već nekoliko godina i to je jedini veliki grad na području bivše Jugoslavije u kome se danas rađa više dece nego početkom 90-ih“, rekao je sagovornik Euronews Srbija.
U poređenju sa zemljama u regionu, Srbija beleži relativno dobar rezultat zahvaljujući državnim i lokalnim merama podrške porodicama.
„Ukupna stopa fertiliteta je sa 1,37–1,38 2007. godine porasla na 1,62 danas, što Srbiju svrstava među prvih pet država Evrope po ovom parametru“, rekao je on.
Ipak, negativni demografski trendovi i dalje utiču na strukturu stanovništva.
„Srbija spada među deset najstarijih država sveta po udelu stanovništva starijeg od 65 godina. Više od svake četvrte žene u zemlji starija je od 65 godina, a baza za rađanje se svake godine smanjuje“, objašnjava Pantović.
Na pitanje šta država može da učini da poboljša situaciju, Pantović ističe kombinaciju mera.
„Potrebne su kompletne mere, ne samo finansijske. U kabinetu ministarke Tatjane Macure pokrećemo nacionalnu kampanju o fertilitetu ‘Za srce više’, kroz koju se mladima, srednjoškolcima i studentima, kao i učenicima viših razreda osnovnih škola, povećava svest o reproduktivnom zdravlju.“
Migracije mladih takođe utiču na broj radno sposobnog stanovništva. Pantović naglašava da se situacija, prema podacima Eurostata, delimično stabilizuje.
„Broj mladih koji odlaze iz Srbije poslednjih godina opada u odnosu na period pre 10 godina. Najviše odlaze u Sloveniju, zbog studiranja, i u Austriju, radi posla i spajanja porodica“, naveo je on.
Pantović zaključuje da su demografski problemi Srbije kompleksni i da zahtevaju dugoročne, strateške mere koje kombinuju finansijsku podršku porodicama, edukaciju i unapređenje uslova za život mladih.
Izvor: Euronews
Foto: Jonathan Borba, Unsplash