Тekst je deo serijala zasnovanog na istraživanju sprovedenom među 302 visokoobrazovana ispitanika u Srbiji o načinima korišćenja i stepenu poverenja u velike jezičke modele (Large Language Models – LLM) poput ChatGPT-a, Grok-a i Claude-a.
Cilj istraživanja odnosio se na ispitivanje učestalosti korišćenja velikih jezičkih modela u svakodnevnom životu i pri donošenju važnih odluka, iskustava korisnika sa netačnim odgovorima, navika provere informacija, kao i poređenje poverenja u AI sa poverenjem u stručnjake, porodicu i tradicionalne izvore informacija.
Dobijeni rezultati pružaju uvid u to kako visokoobrazovani korisnici u Srbiji koriste ove alate i koji činioci utiču na njihovo poverenje i oslanjanje na sisteme veštačke inteligencije.
Verujem – ne verujem!
Koliko smo zaista oprezni kada koristimo velike jezičke modele? Da li njihove odgovore prihvatamo “zdravo za gotovo” ili ih proveravamo kao i svaki drugi izvor informacija? Iako se često govori o nekritičkom oslanjanju na veštačku inteligenciju, rezultati istraživanja pokazuju složeniju sliku: korisnici istovremeno pokazuju visok nivo svesti o riziku, ali i određene obrasce ponašanja u kojima oprez popušta.
Velika većina ispitanika ne prihvata odgovore LLM-a bez dodatne provere. Velika većina anketiranih navodi da informacije proverava iz drugih izvora (85,1%), dok je tek svaki dvadeseti ispitanik izjavio da to ne čini.
Kada je reč o važnim temama (zdravlju, pravu, finansijama ili obrazovanju), oprez je i dalje izražen. Tri četvrtine ispitanika ističe da informacije dobijene od LLM-a proverava kod stručnjaka ili iz pouzdanih izvora, dok se samo retki sa tim ne slažu.
Na prvi pogled, dobijeni podaci ukazuju na visok nivo svesti o ograničenjima veštačke inteligencije. Ispitanici su svesni da LLM može pogrešiti i da je dodatna verifikacija nužna, naročito kada su u pitanju dobijne informacije na osnovu kojih korisnik donosi odluke koje mogu imati ozbiljne posledice.
Ovakav rezultat deluje ohrabrujuće. Uprkos popularnosti ovih alata, korisnici ih ne doživljavaju kao zamenu za proverene izvore znanja, već kao početnu tačku u procesu informisanja.
Gubimo li trku sa vremenom?
Iako većina ispitanika naglašava da informacije proverava, situacija se menja kada se odluke donose pod pritiskom. Više od trećine navodi da prihvata odgovore LLM-a bez dodatne provere kada žuri, dok isti broj ispitanika odluči da ipak proveri informacije koje je dobio, bez obzira na nedostatak vremena.
Brzina savremenog života i stalni pritisak svakodnevice bitno menjaju odnos prema informacijama. Kada je potrebno doneti odluku u vrlo kratkom roku, detaljna provera često postaje luksuz koji veliki broj ljudi jednostavno ne može da sebi priušti.
Među ispitanicima su uočene značajne razlike u odgovorima u zavisnosti od starosne grupe kojoj pripadaju. Najveći udeo onih koji priznaju da u takvim situacijama preskaču proveru zabeležen je u grupi od 35 do 54 godine (49,7%), zatim među mlađima od 18 do 34 godine (32%), dok je među starijima od 55 godina taj procenat minimalan (4,6%).
Navedena razlika proističe iz činjenice da stariji ljudi imaju više životnog iskustva. Mnogi su svedoci brojnih slučajeva u kojima je brzopleto prihvatanje informacija dovelo do ozbiljnih grešaka. Osim toga, oni često osećaju da raspolažu ograničenim vremenom za ispravljanje eventualnih propusta, pa insistiraju da informacije budu proverene i pouzdane već pri prvom koraku.
Nasuprot tome, mlađim korisnicima je prioritet da brzo reše problem, dok je apsolutna tačnost sekundarna. Veruju da eventualne netačnosti mogu naknadno ispraviti, budući da pred sobom vide dovoljno vremena i prilika za korekciju.
Može li nas zavarati forma bez suštine?
Gotovo polovina ispitanika navodi da je sklonija da prihvati odgovor LLM-a bez dodatne provere kada je on jasan i dobro strukturiran. Sa tim se ne slaže nešto više od četvrtine ispitanika.
Dobijeni podatak jasno pokazuje koliko način na koji je informacija predstavljena snažno utiče na to kako je doživljavamo. Jasno formulisan, pregledan i gramatički besprekoran tekst i dalje kod većine ljudi, budi osećaj pouzdanosti. Ako je sadržaj izložen logično strukturirano i bez jezičkih ili stilskih mana, automatski se pretpostavlja da iza njega stoji ozbiljno znanje i stručnost.
Razlike među starosnim grupama su i ovde izrazite. Najveći udeo pozitivnih odgovora zabeležen je među starijima od 55 godina (70,7%), zatim u grupi od 35 do 54 godine (43,4%), dok je među najmlađima (od 18 do 34 godine) taj procenat najniži (29,4%).
Zanimljivo, stariji više veruju jasnim odgovorima i strukturiranom testu bez provere, možda zbog manjeg iskustva sa tehnologijom i alatima veštačke inteligencije. Starije generacije su odrasle u vremenu gde je dobro i gramatički i stilski tačno napisan tekst (knjiga ili novinski članak) često bio znak pouzdanosti i kvaliteta. To kod starijih lako aktivira stari obrazac „ako je dobro i jasno napisano, verovatno ga je pisala obrazovana osoba koja zna o čemu piše“.
Mlađe generacije su opreznije. Odrastanje uz internet, reklame i manipulativne sadržaje učinilo ih je svesnijim da forma ne garantuje tačnost. Zato se kod njih ređe javlja spremnost da se odgovor prihvati samo zato što je jasno formulisan.
Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?
Najupadljiviji obrazac vidi se upravo kod pitanja o tome da li korisnici proveravaju odgovore kada se oni poklapaju sa njihovim već formiranim stavovima. Većina ispitanika priznaje da ređe proverava odgovore LLM-a ako potvrđuju njihova uverenja, dok se tek svaki deseti ne slaže sa ovom tvrdnjom.
Ovi rezultati otvaraju ključno pitanje: da li granicu kritičkog pristupa informacijama određuju samo nivo znanja i digitalna pismenost, ili su tu presudni i duboki psihološki mehanizmi? Kada odgovor velikog jezičkog modela potvrdi ono što osoba već misli ili veruje, potreba za proverom se naglo smanjuje.
U psihologiji je ovaj obrazac poznat kao confirmation bias, sklonost da se traže, tumače i pamte informacije koje potvrđuju postojeća uverenja, dok se druge informacije, koje se možda kose sa onim što već znamo, zanemaruju ili doživljavaju kao manje važne. LLM u tom procesu može delovati kao pojačivač: kada daje odgovor koji se poklapa sa očekivanjima korisnika, on učvršćuje osećaj da je taj stav ispravan i time smanjuje potrebu za dodatnom proverom. Jednostavno je manje naporno zadržati postojeće uverenje nego priznati mogućnost da ono nije tačno.
Jedan od važnih faktora je i težnja ka izbegavanju kognitivne dissonance, odnosno unutrašnjeg konflikta. Detaljna provera tačnosti informacije može dovesti do pojave sumnje u sopstvena ranija uverenja i sumnje u sopstveni stav, a tu kognitivnu i emocionalnu nelagodu većina ljudi instinktivno izbegava.
Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer
Foto: Pixabay