Zašto je Grenland strateški važan: Bacite mapu, uzmite globus

Za razumevanje strateškog značaja Grenlanda i spora koji je nastao između Evrope i SAD nije potrebna mapa. Potreban je globus.

Nauka je priskočila u pomoć da objasni kako treba posmatrati mesto velikog danskog ostrva u svetu. Poznati astrofizičar i neko ko radi na popularizaciji nauke, Nil Degras Tajson, u svojoj emisiji, poslužio se kancelarijskim globusom.

„Tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez bio je naš zakleti neprijatelj. Mi, Sjedinjene Američke Države, bili smo zabrinuti ko bi mogao da izvede prvi nuklearni udar. Jedna bomba može da uništi ceo grad i ubije milione. Kako bi se to moglo desiti? Na Merkatorovoj mapi ne razmišljate o Severnom polu, jer on nije deo onoga što gledate. Samo vidite sve zemlje poređane s leva na desno i kažete: Pa, ako bi Rusija bombardovala SAD, lansirali bi raketu horizontalno preko okeana da pogode SAD. Tako bi to uradili. Ne. Sve se ovo dešava na sferi“, objašnjava Tajson.

Prema njegovim rečima, kada Merkatorovu projekciju pretvorimo u sferu možemo da shvatimo da najkraća udaljenost između Rusije i SAD nije po liniji geografske širine. Najkraća distanca je preko Severnog pola. Da je SSSR želeo da napadne SAD, napad bi išao tim pravcem.

„Kako se branimo od toga? SAD je napravila sporazum sa Danskom da postavi vojnu bazu na Grenlandu sa specijalnom funkcijom praćenja svega što bi moglo da dođe preko pola i napadne Evropu ili Severnu Ameriku. To je bila osnovna svrha te stanice. U bazi Tuli nalaze se radarski sistemi koji štite zapadni deo Zemljine hemisfere od bilo kakvog napada, posebno raketnog, koji bi došao sa druge strane planete“, dodaje naučnik.

Tajson objašnjava i da na Merkatorovoj projekciji Grenland izgleda ogromno. To je zato što je blizu pola pa su, kako kaže, linije meridijana „raspršene“. Na toj mapi Severni pol praktično ne postoji. Severni pol je čitava gornja ivica mape. Zato Grenland izgleda kao da je veći od Afrike.

Drugi značaj polova je i špijunaža i borba protiv iste.

„Još jedna zanimljivost u geopolitici Grenlanda su sateliti u niskoj orbiti Zemlje. Ako orbita prati ekvator, sateliti će videti samo ono što se nalazi duž ekvatorijalnog pojasa. Za špijunske satelite, ekvator nije dobar, pa se lansiraju da kruže od pola do pola“, navodi Tajson.

Kako objašnjava, ako satelit orbitira u pravcu od pola do pola, Zemlja se okreće ispod njega i svaki put kada satelit pravi krug, vidi novi deo Zemlje. Na ovaj način može da mapira 100% površine planete. Zato se sateliti za praćenje lansiraju blizu polova.

Tajson zaključuje da je zbog svog položaja Grenland zaista imao veoma stvarnu i značajnu stratešku vrednost za bezbednost Evrope, Severne Amerike i NATO-a, u odnosu na stvarnu ili percipiranu pretnju Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

„Grenland je uglavnom led uprkos svom imenu. Ako bi se ledenjaci Antarktika i Grenlanda otopili, voda bi se vratila u okean. To bi podiglo nivo mora i potopilo mnoge zemlje u Južnom Pacifiku. Takođe i Floridu, čija je prosečna nadmorska visina najniža od svih 50 saveznih država. Nivo vode bi dosegao levi lakat Kipa slobode, potapajući sve priobalne gradove sveta“, objašnjava Degras Tajson.

Kako temperatura Zemlje nastavlja da raste, periodi kada arktički led nije potpuno zaleđen biće sve duži. To otvara brodske puteve koji mogu povezati sve luke, zemlje i regione koji imaju pristup Severnom polu. To uključuje Kanadu, Ameriku preko Aljaske, Grenland, nordijske zemlje, Island i Rusiju. Otvaranje ovih puteva omogućava trgovinu i to je posledica topljenja Zemlje.

Topljenje bi moglo da ima još jednu lošu posledicu. Tajson podseća da se 1968. na Grenlandu srušio bombarder B-52. Nosio je nuklearne bojeve glave i druge bombe. Došlo je do požara u kabini koji nisu mogli da ugase. Svi, osim jednog člana posade, uspeli su da se katapultiraju dok je ovaj poginuo. Avion se srušio i došlo je do eksplozije koja je raspršila radioaktivni materijal. Ako Grenland počne da se topi, taj materijal može dospeti u vodene tokove, naveo je Tajson.