Trošak za kamate koje Srbija plaća za svoja zaduživanja dostigao je 5% BDP-a što bi uskoro moglo da premaši iznos od dve milijarde evra na godišnjem nivou, rečeno je na promociji monografije „Finansijski poremećaji u eri postpandemijskih geopolitičkih rizika: Srbija i svet“ autora profesora dr Đorđa Đukića.
Osim autora, inače redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na promociji ovog dela govorio je i njegov recenzent prof. dr Božo Drašković.
Kako fiksni kurs koči razvoj privrede
Prema pisanju Nove ekonomije, centralni deo diskusije bio je posvećen situaciji u kojoj se nalazi Srbija, pri čemu su oba govornika bila veoma kritična prema trenutnom modelu.
Najveća kritika upućena je održavanju fiksnog kursa dinara prema evru već duže od decenije. Đukić tvrdi da ovakva politika podstiče uvoz, uništava domaći realni sektor (poput poljoprivrede) i destimuliše izvoz.
„Njime se domaća ekonomija čini daleko više zavisnom od svetskog tržišta nego što bi to moralo da bude“, rekao je Drašković.
Đukić je dodao da fiksni kurs doprinosi različitim zloupotrebama i formiranju privilegovanih grupa koje profitiraju na račun običnog naroda. Prema njegovom mišljenju fiksni kurs se održava kroz zaduživanje, priliv stranih direktnih investicija i doznake, što se smatra neodrživim na dugi rok.
Pogoršavanje uslova za zaduživanje
Stručnjaci su upozorili i na „drastično pogoršanje“ uslova za zaduživanje za zemlje poput Srbije. Dok je stopa rasta BDP-a niska (oko dva odsto), kamate na dugove dostižu pet odsto, što vodi ka tome da će odlivi po osnovu kamata uskoro premašiti dve milijarde evra godišnje.
„Ako je 3,5 odsto rast bruto domaćeg proizvoda, a pet odsto plaćaš kamatu, pa ne treba mnogo biti inteligentan da shvatiš da će odlivi po osnovu kamata vrlo brzo prevazići dve milijarde evra. Ko će to da plaća? Mi poreski obveznici, naše generacije, naši unuci“, rekao je Đukić.
Kritikovana je i prodaja Komercijalne banke, čime je Srbija izgubila mogućnost da preko domaće institucije usmerava razvojnu politiku. Istaknuto je da je preko 85 odsto bankarskog sektora u rukama stranaca, koji koriste domaći ambijent za sopstvene interese. Kako je naglasio Drašković za to nisu krivi stranci, oni samo koriste ambijent koji smo mi napravili za njih na uštrb naših ekonomskih interesa.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: konradbak, Depositphotos