Ministarstvo privrede je najavilo da će se prodajom preostalih akcija iz Akcionarskog fonda intenzivnije uključiti u proces trgovanja na Beogradskoj berzi, čime će doprineti njenom razvoju, ali veoma su male šanse da će do toga zaista i doći. Sumnju da će država vratiti izgubljeno poverenje investitora produbljuje i način upravljanja fondom koji je podložan političkim uticajima i mogućim manipulacijama, pre svega zato što ostavlja prostor za netransparentno trgovanje akcijama van berze.
Akcionarski fond je osnovan 2010. godine kao akcionarsko društvo, u skladu sa tadašnjom odlukom o dodeli besplatnih akcija građanima. U ovaj fond su bile smeštene sve akcije državnih preduzeća koje nisu bile prodate. Vlasnici ovog fonda su svi građani Srbije, koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za dobijanje besplatnih akcija.
Pre toga, u skladu sa Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine, akcije koje pripadaju državi bile su smeštene u Akcijski fond koji ih je prodavao na berzi, metodom minimalne cene ili ponudama za preuzimanje. Pored toga, Akcijski fond je upravljao preduzećima u kojima je imao kontrolni paket akcija.
Akcionarski fond ima 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti od 550 dinara, a pošto 4.822.175 miliona građana ima pravo na ove akcije utvrđeno je da svakom od njih pripada po sedam akcija. Građani poseduju 98,65% akcija ovog fonda, dok preostalih 1,35% pripada državi (tabela 1) .
Država je prilikom osnivanja Akcionarskog fonda unela novčani kapital u vrednosti od 5.200.020 dinara (50.000 evra). Nenovčani kapital se odnosi na imovinu u akcijama i udelima privrednih društava. U momentu osnivanja fonda, imovinu su činile akcije u 1.507 javnih akcionarskih društava, akcije u 24 nejavna akcionarska društva i udeli u 223 društva sa ograničenom odgovornošću. Od ovih društava, 150 se nalazilo u stečajnom ili likvidacionom postupku.
Važno je napomenuti da za razliku od akcija NIS-a i Aerodroma, građani ne mogu da trguju akcijama Akcionarskog fonda jer se on ne nalazi na berzi, niti je poznata tržišna cena njegovih akcija. Pored toga, akcionari fonda zaradu ne ostvaruju na osnovu uspešnosti poslovanja društva, što je uobičajeno za akcionarska društva, već prodajom imovine kojom fond raspolaže.
Građanima isplaćena sredstva samo jednom
Prošle godine, Ministarstvo privrede je najavilo da će se prodajom preostalih akcija iz Akcionarskog fonda intenzivnije uključiti u proces trgovanja na Beogradskoj berzi. Ministarstvo je ušlo u realizaciju ovih aktivnosti počev od marta 2025. godine, kada je raspisalo poziv za prodaju udela u 14 preduzeća u kojima je država imala učešće od 0,86% do 25,1%.
Pre toga, objavljen je poziv za prodaju preduzeća „Prehrana“ iz Sombora. Kasnije, sredinom 2025. godine, Ministarstvo privrede je najavilo prodaju akcija „Interservisa“, i to 14,42% akcija koje su u vlasništvu Akcionarskog fonda (8.814 akcija) i 4,26% akcija koje su u vlasništvu Republičkog fonda PIO (2.606 akcija).
Planirano je da se akcije i udeli kojima ovaj fond raspolaže prodaju u što kraćem roku, a novčana sredstva raspodele građanima. Time će i sam fond prestati da postoji. Međutim, podsetimo da su građanima do sada po tom osnovu isplaćena sredstva samo jednom, početkom 2010. godine, kada su iz Privatizacionog registra dobili po 1.700 dinara. Problem je i u tome što je veoma teško precizno odrediti vrednost portfolija kojim raspolaže Akcionarski fond.
Podaci u magli
Pouzdane podatke o imovini Akcionarskog fonda je veoma teško pronaći, pa samim tim i precizno utvrditi njenu vrednost. Prema podacima s kraja 2024. godine, ovaj fond je imao akcije i udele u 403 privredna društva, od kojih je 152 bilo u postupku stečaja ili likvidacije. Pored vlasništva u privrednim društvima, fond raspolaže i novčanim sredstvima u iznosu od oko 25 milijardi dinara (213 miliona evra). Dakle, Akcionarski fond prodaje akcije i udele, pri čemu novac ostaje u fondu kao njegova imovina (tabela 2).
Na osnovu dostupnih podataka, može se zaključiti da se nominalna vrednost kapitala fonda tokom vremena povećava. Prema bilansu stanja iz 2024. godine, ukupna imovina Akcionarskog fonda vredela je 34,2 milijarde dinara (290 miliona evra), od čega čak 33,6 milijarde čine kratkoročni plasmani koji uključuju i vrednost svih akcija kojima ovaj fond raspolaže. Tokom 2023. godine, fond je uknjižio neto dobitak u iznosu od 1,4 milijarde dinara, uglavnom po osnovu kratkoročno oročenih slobodnih finansijskih sredstava. U 2024. godini dobitak je bio 1,6 milijardi dinara.
Podaci o poslovanju za 2025. godinu nisu dostupni, ali je poznato da je tokom prethodne godine bilo značajnih promena. U februaru 2026. godine, fond je raspolagao akcijama u 157 javnih akcionarskih društava i 43 nejavna akcionarska društva i udelima u 88 društava sa ograničenom odgovornošću. U stečajnom postupku i likvidaciji trenutno se nalazi 169 društava.
Prodaja akcija van berze
S obzirom da se više od 100 ovih preduzeća nalazi na Beogradskoj berzi, za budući razvoj ove tržišne institucije od velike važnosti je to kako će se realizovati proces vlasničke transformacije tih kompanija. Iako je Ministarstvo privrede svoje aktivnosti vezane za Akcionarski fond predstavilo kao deo državne strategije čiji je cilj oživljavanje domaćeg tržišta kapitala, veoma su male šanse da će do toga zaista i doći.
Prvo, malo je verovatno da će država najavljenim aktivnostima uspeti da povrati odavno izgubljeno poverenje investitora, na kome se zasniva tržište kapitala. Drugo, trenutni način upravljanja fondom je podložan političkim uticajima i mogućim manipulacijama, pre svega zato što ostavlja prostor za netransparentno trgovanje akcijama van berze.
Podsetimo da je Akcijski fond, prethodnik Akcionarskog fonda, imao upravni i nadzorni odbor, direktora i stručne službe, što ne znači automatski da je upravljanje tim fondom bilo kvalitetno i efikasno. Međutim, za razliku od Akcijskog fonda, Akcionarski fond ima samo Savet od pet članova, pri čemu je njegov zakonski zastupnik predsednik Saveta.
Ovim fondom zvanično upravlja Ministarstvo privrede koje donosi odluku o prodaji akcija na berzi, dok odluku o prodaji imovine fonda u postupku ponude za preuzimanje i metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem donosi Savet. Dakle, Zakonom o besplatnim akcijama je definisano da se akcije fonda mogu prodavati i van tržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem.
Međutim, u praksi je zastupljeno i sklapanje određenih ugovora o prodaji akcija, van berze i svih berzanskih pravila, čime se dodatno urušava već odavno ugroženo poverenje investitora. Pritom, ne treba zaboraviti ni to da se prema Zakonu o tržištu kapitala, zloupotreba insajderskih informacija već odavno tretira kao krivično delo.
Neophodna profesionalizacija upravljanja
S obzirom na sve navedeno, način upravljanja fondom može biti od presudne važnosti za sudbinu samih preduzeća i za razvoj tržišta kapitala u Srbiji. Imajući u vidu da država sa samo 1,35% vlasništva u Akcionarskom fondu samostalno odlučuje o sudbini svih preduzeća koja se u njemu nalaze, kao i mnoge primere iz prakse o neefikasnom državnom rukovođenju resursima, bilo bi dobro da se upravljanje ovim fondom poveri profesionalnom menadžmentu.
Neophodno je kvalitetnije upravljanje imovinom fonda, uključujući intenzivnu komunikaciju sa preduzećima i potencijalnim investitorima. Tim aktivnostima bi se svakako unapredilo korporativno upravljanje u nekim akcionarskim društvima, a većinski akcionari primorali da povećaju vidljivost svog poslovanja.
Tačan datum do kada će biti realizovana prodaja svih akcija i udela kojima Akcionarski fond raspolaže nije određen, ali se pretpostavlja da će biti usklađen sa važećim Zakonom o privatizaciji koji je 31. decembar 2027. godine odredio kao krajnji rok za promenu vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine.
Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu
Biznis i finansije 243, mart 2026.
Foto: SergeyNivens, Depositphotos