Ako javni dug Italije nastavi da raste ovim tempom javiće se potreba za redefinisanjem izreke “dužan kao Grčka”.
Naime, prema podacima Rojtersa, italijanski dug bi sa 137,1% BDP-a u 2025. ove godine mogao porasti na 138,6%, bar sudeći prema budžetskom planu tamošnjeg Ministarstva finansija.
S druge strane, grčki dug bi ove godine trebalo da se smanji na oko 137% njenog bruto domaćeg proizvoda. Podsećanja radi, on je u 2025. iznosio 145% BDP-a.
Kako je Grčka smanjila dug?
Počnimo prvo od pitanja kako je ova zemlja uopšte došla u stanje prezaduženosti. Tome je jednim delom doprinela i finansijska kriza iz 2008. kada je Grčka postala prva razvijena zemlja kojoj su bili potrebni ogromni međunarodni paketi pomoći kako bi izbegla bankrot.
Između 2010. i 2015. godine ona je dobila tri paketa finansijske pomoći u ukupnom iznosu od oko 280 milijardi evra od EU, Evropske centralne banke i MMF-a. Zauzvrat, morala je godinama da primenjuje bolne mere štednje, uključujući smanjenja penzija, plata i javnih usluga, što je izazvalo dugotrajnu recesiju i visoku nezaposlenost.
Pandemija korona virusa dovela je do privremenog naglog rasta duga, jer se država zaduživala kako bi podržala ekonomiju tokom zatvaranja. Međutim, od 2020. godine Grčka beleži jedan od najbržih padova odnosa duga i BDP-a u Evropi. Tome su doprineli snažan ekonomski rast i činjenica da je zemlja konstantno nadmašivala prosek evrozone po rastu BDP-a. To joj je omogućilo nekoliko povećanja kreditnog rejtinga i pojeftinjenje zaduživanja.
Za to vreme ova zemlja je napravila i strategiju za smanjenje zaduženosti u sklopu koje je počela ubrzano da otplaćuje kredite iz programa pomoći. U toku ove godine trebalo bi prevremeno da otplati sedam milijardi evra.
Šta se desilo sa Italijom?
Ekonomska situacija u toj zemlji je trenutno veoma daleko od idealne. Italija je, prema preliminarnim podacima, prošle godine zabeležila budžetski deficit od 3,1% bruto domaćeg proizvoda, a očekuje se da će on ove godine biti 2,8% BDP-a, premda su nadležni nedavno objavili da bi mogao biti i nešto veći.
Italijanske vlasti kao jedan od razloga za lošu ekonomsku situaciju navode sukob u Iranu i poskupljenje energenata ali činjenica je da tamošnja ekonomija već godinama stagnira.
Italijanska privreda duži vremenski period nije visoko produktivna, a u poslednje vreme na nju negativno utiče i pad domaće potrošnje. U situaciji kada država troši velike iznose na otplaćivanje kamata ona nije u situaciji da ulaže u razvoj i istraživanja, što dodatno koči razvoj ekonomije, pa Italija sve teže hvata korak sa konkurentnijim zemljama.
Ilustracija: ChatGPT