Enigmatiku nazivaju desetom umetnošću, kojom su se bavile i ličnosti od velikog značaja za srpsku istoriju, a ima i primera da su autori ukrštenih reči zbog svoje „slovne akrobatike“ završavali u zatvoru, kao „subverzivni elementi“. Domaće enigmate su ljudi različitih profesija, povezani strašću prema zagonetkama koja traje ceo život. Većini je to hobi, jer od ovog posla je teško živeti u Srbiji. Iako enigmatika održava um mladim i među ovdašnjim autorima ima i onih koji su uveliko prevalili devetu deceniju, naslednika među novim generacijama gotovo da nema.
Jedna greška u ukrštenici je dovoljna da njen autor ponekad završi i iza rešetaka. Zapravo, samo jedan pojam koji se Centralnom komitetu Komunističke partije Jugoslavije u nekadašnjoj FNRJ nije svideo doveo je istaknutog enigmatu pod budno oko vlasti i potom u zatvor. Bila je 1953. godina, a povod za enigmatski sadržaj smrt visokog partijskog rukovodioca Borisa Kidriča. Problem je bio u tome što se u ukrštenici odmah ispod njegovog imena nalazila reč „avanturista“.
Naizgled ništa čudno, nema veze jedno s drugim, slučajnost, ali zaduženi za bezbednost države nisu mislili tako. Enigmata je zaglavio u zatvoru jer su državni dušebrižnici to tretirali kao subverzivnu delatnost, omalovažavanje vlasti, podrivanje poretka.
„Kada je naš kolega izašao iz zatvora, nikada više nije stavljao aktuelne političare u radove, a nije dozvoljavao to ni u listu ’Enigma’, čiji je bio urednik“, prepričava decenijama kasnije ovu „intrigantnu anegdotu“ za B&F Dragan Lojanica, penzionisani programer i projektant informacionih sistema.
Svaka ukrštenica kao gol u mreži
Kolege za Lojanicu kažu da je doajen srpske enigmatike, a on za sebe skromno tvrdi da je samo do dana današnjeg beznadežno neizlečen od zagonetaštva, kako po srpski naziva enigmatiku. Još kao osnovac počeo je da rešava ukrštenice, a onda je pomislio da bi mogao i da ih sastavlja. Prvu je uspeo da objavi 1. maja 1959. u listu „Enigma“. Počeci su bili teški.
„Enigmatika je za one koji sastavljaju zagonetke pre svega hobi, a zabava za one koji ih rešavaju. Kada sastavim dobru zagonetku, osećam zadovoljstvo kao, recimo, kad fudbaler postigne gol, kad pecaroš ulovi ribu. Takav osećaj zadovoljstva imam i danas, skoro isto kao i u početničkim danima“, ističe Lojanica.
Izrada ukrštenica i ostalih zagonetki poput anagrama, rebusa i ispunjaljki je posao koji izuzetno opušta. Glavna oprema su ranije bili papir, olovka, gumica za brisanje i rečnici. Danas se mnogo lagodnije radi na kompjuteru. Papir, olovka i gumica su otišli u prošlost, a i rečnici su uglavnom digitalizovani i sada mirno skupljaju prašinu na policama, jer sve može da se nađe na Guglu.
Novac skoro da ne treba ni pominjati, dobijaju se simbolični honorari ili se ne plaća ništa. Ranije je bilo nešto bolje, međutim, danas je celokupna štampa u krizi. Ipak, kriza nije svuda ista. „Imam informaciju da za ukrštenicu koja se u ’Njujork Tajmsu’ utvrdi za najbolju u nekom periodu, a konkurs je stalno otvoren, njen autor dobije 500 dolara! Ali to je Amerika i to je ’Njujork Tajms’”, komentariše Lojanica.
U Srbiji ima više od 200 aktivnih enigmata, od kojih je polovina u članstvu Enigmatskog saveza Srbije, udruženja koje postoji 40 godina. Čine ga četiri enigmatska kluba registrovana u Agenciji za privredne registre (APR) i šest enigmatskih sekcija iz Beograda, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, Loznice, Niša, Požarevca i Pećinaca. Savez se finansira iz članarine i donacija.
Većina enigmata bavi se ovim poslom kao hobijem, ali ima i profesionalaca. Različitih su zanimanja, od novinara i pravnika, do inženjera. Više od 400 enigmata i istorija ove delatnosti predstavljeni su u Leksikonu srpskih enigmata. Autori su Miroslav Lazarević i Jovan Vuković, a izdavač Enigmatski savez Srbije. Ova publikacija dobila je i nagradu Udruženja novinara Srbije.
Od Vuka Karadžića do Bore Đorđevića
Interesantno je da su se u Leksikonu našle i poznate ličnosti koje su se bavile zagonetkama, Vuk Karadžić, Dimitrije Davidović, Đorđe Natošević, a od savremenika se pominju Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić, Bora Đorđević…
Vladimir Šarić, predsednik Saveza od 2021. godine, kaže za B&F da enigmatiku nazivaju desetom umetnošću i mada je najčešće hobi zaljubljenika, pod svojim okriljem ima i profesionalce koji od ovog posla žive. Reč je, uglavnom, o urednicima enigmatskih rubrika i časopisa i sastavljača u tim izdanjima. Takvih je u Srbiji, međutim, malo.
„’Politikina’ ’Enigmatika’ i ’Razbibriga’ iz Beograda, izdanja ’Skordiska’ iz Beograda, časopisi novosadskih izdavača, ’Mala enigma’ u okviru ’Večernjih novosti’… U okviru tih redakcija pojedinci primaju plate a neki honorare, čije tačne iznose ne znam. Uglavnom rade za male honorare ili besplatno”, navodi Šarić.
On sa svojih 75 godina održava „mentalnu kondiciju“ praveći ukrštenice za „Sremske novine“ i „Pećinačke novine“, a povremeno učestvuje na sastavljačkim konkursima. Njegov mesečni honorar u „Sremskim novinama“ je više nego skroman i iznosi do 1.500 dinara, dok za drugi list supruga i on rade bez naknade.
Enigmatikom se bavi od školskih dana, a prvenac je objavio u enigmatskom časopisu „Čvor“ iz Bjelovara 1969. godine. „Enigmatika i šah su mi bili hobi ceo život, s tim što sam u šahovskoj organizaciji proveo radni vek. Od 1981. godine sam radio u Šahovskom savezu Jugoslavije, kasnije u Šahovskom savezu Srbije i Crne Gore, a u penziju sam otišao iz Šahovskog saveza Srbije 2011. godine. Sada sam 15 godina penzioner, u braku sam 45 godina sa Gordanom koja je penzionisana nastavnica ruskog jezika, inače pesnikinja, enigmatkinja i pomalo slikarka”, priča Šarić.
Ludvig na potezu
Nijedan od naših sagovornika nije upoznat sa činjenicom da je u poslednje vreme enigmatika poslužila kao inspiracija za nekoliko vrlo gledanih TV formata. Najpopularnija je svakako igrana serija „Ludvig“, u produkciji britanskog javnog servisa „BBC“. Ona prikazuje genijalnog sredovečnog enigmatu Ludviga, društveno potpuno neprilagođenog, koji se iznenada nađe u situaciji da u potrazi za nestalim bratom blizancem postane inspektor policije. Enigmata se u toj ulozi odlično snalazi, rešava slučajeve i otkriva ubice zahvaljujući svom logičkom zaključivanju.
Upitan da li je logika jača strana enigmata, Šarić odgovara da oni nisu superiorni logičari, već istraživači i ljudi koji su uporni u rešavanju zagonetki. „Postoje logičari koji rešavaju takozvane logičke zagonetke, zatim postoje oni koji rešavaju i sastavljaju sudoku i postoje kvizaši koji imaju svoju organizaciju. Većina njih nisu članovi Enigmatskog saveza Srbije“, napominje njegov predsednik.
Primetno je da je Savez na plećima iskusnih, ali već vremešnih članova. Šarić kao doajene izdvaja desetoro enigmata starijih od 80 godina. Najstariji su Radovan Urošević iz Smederevske Palanke sa 96 godina i Persida Radak iz Vršca, koja ima 94 godine.
Neizvesna budućnost
Dragan Lojanica ukazuje da se Enigmatski savez Srbije bori sa dva problema. Prvi je što nema podmlatka, jer se mladi ljudi ne zanimaju za enigmatiku. Drugi problem je što većinu zagonetki može da sačini i kompjuter, pa već postoje programi koji prave ukrštenice, anagrame, magične kvadrate i druge enigmatske formate.
„Prvi problem teško može da se reši, jer mladi se interesuju za neke drugačije stvari. Sa drugim može da se bori, jer ni kompjuter ne može sam bez enigmate, koji osmišljava algoritme za kreiranje zagonetki. Osim toga, teško je očekivati da računar može da sastavi, recimo, lepu stihovanu zagonetku“, napominje Lojanica.
Kompjuter još ne može, ali veštačka inteligencija će uskoro verovatno moći i to.
Jelena Stjepanović
Biznis i finansije 244, april 2026.
Foto: FREEMAN83, Depositphotos