Sjedinjene Države žele da ponovo pošalju ljude na Mesec do 2028. godine, dve godine pre Kine. Međutim, motivi su donekle drugačiji od onih koji su doveli ljude na njegovu površinu pre 50 godina, piše Njujork Tajms.
Na polovima Meseca postoji voda, zaleđena u večitim senkama unutar kratera. Molekuli vode mogu se razložiti na vodonik i kiseonik. Ako države tamo izgrade baze na Mesecu, kiseonik bi mogao da obezbedi vazduh za disanje, dok bi se vodonik i kiseonik mogli koristiti kao raketno gorivo. Astronauti bi takođe mogli da dobijaju vodu za piće iz leda na Mesecu. NASA je identifikovala potencijalna mesta za sletanje u ovom području, a Kina želi da izgradi baze oko južnog pola Meseca.
NASA uvrstila u plan stalno prisustvo na Mesecu
Nakon godina govora o mesečevim bazama u neodređenoj budućnosti, NASA je nedavno promenila pristup i uvrstila stalno prisustvo SAD na Mesecu u svoj plan za narednu deceniju.
Planovi za bazu na Mesecu odvijali bi se u fazama: od redovnih poseta, preko izgradnje trajne infrastrukture, sistema za napajanje i komunikaciju, vozila za prevoz astronauta i tereta po površini, pa sve do mogućih nuklearnih elektrana.
Helijum-3 može biti idealno gorivo za fuzione elektrane
Za naučnike, voda i druge hemikalije u zasenčenim oblastima mogle bi da pruže zapis o udarima kometa i asteroida. Uzorci izbušeni sa dna kratera mogli bi da pruže istoriju Sunčevog sistema koja seže 4,5 milijardi godina unazad, slično kao što ledena jezgra izvađena iz Grenlanda i Antarktika govore o klimi Zemlje tokom poslednjih nekoliko hiljada godina.
Helijum-3 mogao bi da se iskopa iz mesečevog tla.
Helijum-3, lakša verzija helijuma sa samo jednim neutronom u jezgru umesto dva, izuzetno je redak na Zemlji.
Njegova cena iznosi oko 9 miliona dolara po funti (1 lb = 454 g), a najveći izvor je raspadnuti tricijum, teški oblik vodonika koji se nalazi u zalihama nuklearnog oružja.
Mesec bi mogao da obezbedi mnogo više. Sunce izbacuje helijum-3 kao deo solarnog vetra koji se širi kroz Sunčev sistem. Neki od tih atoma udaraju u Mesec i ugrađuju se u njegovo tlo.
Minerali bogati titanijumom lakše zadržavaju helijum-3. Stene na bližoj strani Meseca sadrže više ovih minerala i smatra se da su ta mesta najpogodnija za eksploataciju helijuma-3.
Iako su koncentracije male, ipak su veće nego na Zemlji, čije magnetno polje skreće solarni vetar oko planete.
U budućnosti, kroz nekoliko decenija, helijum-3 bi mogao biti idealno gorivo za fuzione elektrane. Neposrednija primena mogla bi biti u ultra-hladnim rashladnim sistemima potrebnim za kvantne računare.
Animirani 3D model Meseca pokazuje veće koncentracije helijuma-3 na njegovoj bližoj strani.
Radio-talasi bi mogli da pruže tragove o veoma ranom svemiru
Teleskop na Mesecu mogao bi da se postavi u krater na njegovoj daljoj strani. Tokom proteklog veka, Zemlja je postala bučno mesto za astronome koji žele da osluškuju radio-talase koji ispunjavaju svemir. Ti talasi dolaze iz užarenih oblaka vodonika, aurora udaljenih planeta i brzo rotirajućih neutronskih zvezda. Međutim, ti signali često bivaju nadjačani stalnim signalima modernog društva poput radija i televizije, mobilnih telefona i industrijske električne opreme.
Zemljina jonosfera takođe blokira radio-talase velike talasne dužine, sprečavajući ih da stignu do radio-teleskopa na Zemlji.Ti radio-talasi bi mogli da pruže tragove o veoma ranom svemiru. Ali na daljoj strani Meseca, sav taj radio-šum sa Zemlje je utišan, jer ne može da prođe kroz oko 2.000 milja stene. Tamo bi se ti dugi radio-talasi mogli posmatrati.
Izgradnja radio-teleskopa u krateru na Mesecu iskoristila bi njegov prirodni konkavni oblik. Lokacija blizu ekvatora, u sredini daleke strane, mogla bi biti idealno mesto za osmatranje.
Roveri bi rasporedili mrežastu antenu unutar kratera, dok bi prijemnik bio suspendovan u centru te mreže.
Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay,Mohamed_hassan