Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija predstavila je danas preporuke za unapređenje javnih politika od interesa za mlade u riziku.
Ovaj dokument donosi konkretne predloge kako da mladi koji odrastaju bez stabilne porodične podrške ili žive u otežanim životnim okolnostima ne ostanu prepušteni sami sebi. Cilj preporuka je da mladi u riziku dobiju fer šansu da izgrade siguran i dostojanstven samostalan život uz krov nad glavom, dostupno obrazovanje i realnu priliku za posao.
Prema ovim preporukama za održiv i dostojanstven život mladih u riziku neophodan je sistem stambene podrške i finansijska pomoć, koja će biti dostupna svim mladima koji izlaze iz alternativne brige, i neće zavisiti od toga u kojoj opštini pokušavamo da započnemo samostalan život. U oblasti obrazovanja potrebno je izraditi minimalne standarde finansijske i nefinansijske podrške učenicima i studentima iz osetljivih grupa, jačanje kapaciteta nastavnog osoblja za inkluziju i mere koje sprečavaju rano napuštanje školovanja. Kada je reč o zapošljavanju, potrebni su individualni planovi zapošljavanja, razvijanje socijalnog preduzetništva i omogućavanje kombinovanja više vidova podrške. Neophodno je i veće učešće mladih u donošenju odluka kroz reaktiviranje saveta za mlade i obavezne konsultacije, kako se naše potrebe ne bi pretvorile u statistiku, već u konkretna rešenja.
Preporuke su izrađene u okviru regionalnog projekta „Jaki mladi – Nove perspektive“, koji u Srbiji sprovodi SOS Dečija sela Srbija u saradnji sa partnerima, a finansiraju ga Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i SOS Dečija sela širom sveta. Kroz projekat su pruženi razni vidovi podrške za 750 mladih, uključujući i njihovo zapošljavanje.
„One su nastavak naših napora da, pored direktne podrške koju pružamo mladima i koja ih osnažuje za samostalan život i pronalaženje zaposlenja, utičemo i na javne politike koje se odnose na mlade u riziku. Na taj način želimo da dodatno doprinesemo njihovom osnaživanju, ali i kreiranju institucionalnog okruženja koje prepoznaje njihove potrebe i pruža im podršku“, istakla je Vesna Mraković, nacionalna direktorka humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija, koja je već 20 godina posvećena pružanju podrške deci, mladima i porodicama u krizi.
Mladi ističu važnost inkluzivnog obrazovanja
Ove preporuke namenjene su Ministarstvu turizma i omladine, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu privrede, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Privrednoj komori Srbije, kao i lokalnim samoupravama, uključujući i Grad Beograd.
„Ministarstvo turizma i omladine će u narednom periodu nastaviti da kroz svoje aktivnosti pruža podršku mladima u riziku, i posebno mladima koji izlaze iz sistema alternativne brige, koji su prepoznati kao jedna od ciljnih grupa u Strategiji za mlade 2023-2030, te se nadamo da ćemo na ovaj način, kao krovno ministarstvo koje se brine o mladima, pa i o mladima u riziku, biti primer i drugim institucijama koje se bave pitanjima od njihovog interesa. Ministarstvo se zalaže da se sva dokumenta i propisi donose uz uključivanje mladih i da niko od mladih ne bude izostavljen“, rekla je Snežana Klašnja, savetnica za omladinsku politiku u Ministarstvu turizma i omladine. Ona je tokom događaja istakla važnost uključivanja interesa mladih u riziku u proces donošenja odluka, ali i u strateška dokumenta.
Partneri na projektu „Uradimo zajedno” Kragujevac, Somborski edukativni centar, Edukativni centar Kruševac, TOC – Asocijacija za razvoj održivih zajednica Zaječar i FORCA Požega, predstavili su javne politike u čijem definisanju su učestvovali, a koje su usvojene tokom poslednjih 18 meseci u njihovim lokalnim zajednicama. Politike su usmerene na unapređenje položaja mladih u riziku i primeri su dobre prakse. Naglašena je i važnost saradnje lokalnih samouprava, republičkih institucija koje pružaju podršku mladima u riziku i lokalnih udruženja građana koja se bave osnaživanjem mladih u riziku.
Mladi u riziku su predstavili svoje stavove i potrebu da budu prepoznati, kao i da se unaprede javne politike koje se bave njihovim pravima i mogućnostima za stanovanje, zapošljivost i učešće u procesu donošenja odluka. Posebno su se osvrnuli na set preporuka vezanih za unapređenje javnih politika u oblasti obrazovanja, ističući važnost inkluzivnog obrazovanja. To uključuje učešće u radu studentskih parlamenata ne samo studenata sa invaliditetom i studenata upisanih po afirmativnim merama, već i studenata koji napuštaju sistem alternativne brige, odnosno potrebu za kreiranjem okruženja koje bi obezbedilo učešće predstavnika svih manjinskih grupa u radu učeničkih parlamenata.
Foto: Ua_bob_dmyt_ua, Pixabay