Nizak vodostaj velikih reka u Srbiji mogao bi da izazove ozbiljne probleme u više sektora – od slabije proizvodnje električne energije do otežanog rečnog transporta kojim stižu važne sirovine i gorivo.
Republički hidrometeorološki zavod juče je saopštio da su vodostaji Dunava, Save i Velike Morave u domenu niskih, a Tise u domenu srednje niskih vrednosti za ovo doba godine. Prognoze nisu ohrabrujuće. Dejan Vladiković iz RHMZ-a rekao je za Radio Slobodnu Evropu da se do septembra ne očekuje poboljšanje. Šta više, nivo reka bi mogao dodatno da opadne.
Problem za transport i snabdevanje gorivom
Prve posledice već oseća rečni transport. Prema pisanju Rojtersa, vodostaj je na pojedinim deonicama u Srbiji toliko nizak da barže plove sa svega 30 do 40 odsto uobičajenog tereta, dok su neke marine gotovo ostale na suvom.
Kada je nivo vode nizak, brodovi ne prestaju da plove, ali moraju da smanje količinu tereta. Umesto 2.000 tona, pojedine barže sada prevoze svega 700 do 1.000 tona. To znači da je za isti obim posla potrebno dva ili tri puta više plovidbi, što povećava cenu transporta.
Plovidbu dodatno otežavaju peščani sprudovi koji su se pojavili na više mesta, uključujući Novi Sad, kao i olupine brodova iz Drugog svetskog rata koje su zbog niskog vodostaja ponovo izronile.
Najveći problem pak predstavlja Dunav, jedan od najvažnijih evropskih unutrašnjih plovnih koridora. Njime se prevoze nafta, derivati, žitarice, ugalj, rude, đubrivo i građevinski materijal.
Posebno je pogođen transport goriva. Srbija je tokom jula Dunavom uspela da primi svega 25 odsto planiranih količina, dok je ostatak morao da bude preusmeren na drumski i železnički transport, što dodatno povećava troškove.
Manje vode, manje struje
Nizak vodostaj već utiče i na proizvodnju električne energije. Hidroelektrana Đerdap 1, najveći proizvođač struje iz vode u Srbiji, trenutno proizvodi oko 5.000 megavat-sati dnevno, odnosno približno trećinu uobičajene proizvodnje za ovo doba godine. Prema navodima EPS-a, maj i jun bili su najslabiji meseci od kada je elektrana puštena u rad 1970. godine.
Sve ovo znači da će EPS morati više da se oslanja na termoelektrane ili uvoz struje ukoliko potrošnja poraste. To povećava troškove sistema, posebno tokom perioda najveće potrošnje.
Ali problem nije samo električna energija. Zbog nastavka suše postoji rizik i za vodosnabdevanje. Prema procenama pojedinih meteorologa, već u avgustu pojedini delovi Srbije mogli bi da se suoče sa restrikcijama vode.
Rizik i za termoelektrane i nuklearku
Nizak vodostaj postao je tema i regionalnih razgovora. Posle telefonskog sastanka ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović i bugarske ministarke energetike Ive Petrove, dobili smo upozorenje na moguće probleme u radu energetskih postrojenja.
„Najniži dotoci u poslednje 23 godine predstavljaju ozbiljan izazov za rad energetskih kapaciteta u regionu“, navela je Đedović Handanović na Instagramu. U Bugarskoj bi, prema njenim rečima, nizak vodostaj mogao da ugrozi sistem za hlađenje nuklearne elektrane Kozloduj. Ukoliko nivo vode padne ispod biološkog minimuma, što je najavljeno, jedinice 4 i 5 morale bi privremeno da budu isključene.
Sličan rizik postoji i u Srbiji, jer manji dotok vode utiče na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, ali i na sisteme za hlađenje termoelektrana u Kostolcu.
Suša ne poznaje granice
Problemi sa vodom nisu ograničeni samo na Srbiju. Mađarska je zbog ozbiljne nestašice vode izazvane sušom proglasila vanredno stanje.
Tamošnji ministar zadužen za zaštitu životne sredine Laslo Gajdoš izjavio je da je indeks suše u 66 od ukupno 84 vodoprivredna okruga premašio zakonom definisane pragove, zbog čega su uvedene vanredne mere.
Reke ne poznaju državne granice, pa će posledice dugotrajne suše zavisiti ne samo od vremenskih prilika već i od toga koliko su zemlje regiona pripremljene za ovakve situacije.
Srbija je za sada održala nekoliko sastanaka na visokom nivou, a naredni dani pokazaće koliko je energetski i vodni sistem spreman za nastavak sušnog perioda.
Foto: Baloncici, Depositphotos