Jedan data centar snage 100 megavata podigao bi godišnju potrošnju električne energije u Srbiji za oko dva odsto, a takvi objekti u Evropi na priključak na električnu mrežu čekaju od pet do petnaest godina. Nova analiza, koju je objavila energetsko-tehnološka grupa Warmico, pokazuje da se oba pitanja rešavaju istim potezom, tako što se data centar gradi zajedno sa postrojenjem na biogas. Postrojenje ga napaja neprekidno, a toplota koju oslobađaju serveri vraća se u bioreaktore i greje ih.
Pomenuti izveštaj je deo redovnog analitičkog programa koji Warmico posvećuje energetici, informacionim tehnologijama i privredi, nastalim kako bi se unapredila i modernizovala efikasnost energetskog sistema Srbije i regiona.
U analizi ekspanzije digitalne infrastrukture u uslovima energetske dekarbonizacije takav spoj se naziva ekosistemom proizvodnje i potrošnje. Zagrevanje bioreaktora, u kojima se odvija proces anaerobne digestije, jedan je od trajnih pogonskih troškova svakog biogasnog postrojenja, a data centar tu toplotu ionako oslobađa i mora da je odvodi. Umesto da se gubi kao otpad, ona pokriva deo troškova proizvodnje biogasa.
Za razliku od sunca i vetra, postrojenje na biogas proizvodi struju neprekidno, nezavisno od vremenskih uslova i doba dana. Data centar povezan neposredno sa njim osiguran je i od ispada u opštoj mreži, a energija iz nekoliko postrojenja može da se objedini za potrebe jednog objekta. Postrojenje istovremeno može da proizvodi i struju i toplotu i hlađenje, pa data centru pokriva i potrebe za hlađenjem servera. Zajednička izgradnja skraćuje i vreme potrebno da objekat počne sa radom, jer se ne čeka priključak odgovarajuće snage.
„Kada se proizvodnja gradi pored potrošnje, nestaje najveći trošak i najveći rizik u ovom poslu, a to je čekanje. U ključnim evropskim čvorištima na priključak na električnu mrežu čeka se od pet do petnaest godina. Postrojenje i data centar koji se grade zajedno formiraju zatvoreni ekosistem, čime se ništa ne čeka”, kaže Mit Gusev, predsednik Upravnog odbora grupe Warmico.
Srbija za takav model energetsko-digitalnog ekosistema ima osnovu. Prema analizi, u maju 2026. u zemlji je radilo 45 postrojenja koja biogas koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, ukupne snage oko 44 megavata, dok je još 55 bilo u izgradnji. Više od 80 odsto objekata u pogonu nalazi se u Vojvodini, u blizini velikih farmi i izvora biomase, čime se smanjuju troškovi dopreme sirovine. Udeo biomase i biogasa u proizvodnji električne energije u Srbiji porastao je sa 0,86 odsto u 2024. na 0,96 odsto u 2025. godini, a za proizvodnju biogasa koristi se svega deset odsto poljoprivrednog potencijala zemlje.
Potražnja koju treba napajati raste brzo. Godišnja potrošnja električne energije evropskih data centara, prema analitičkom centru Ember, porašće sa oko 96 teravat-časova u 2024. na 168 teravat-časova do 2030. godine. Istovremeno je pristup mreži postao glavno usko grlo u razvoju digitalne infrastrukture. Četrdeset odsto distributivnih mreža u Evropskoj uniji starije je od četiri decenije, a u tradicionalnim čvorištima, kakva su Frankfurt, London, Amsterdam, Pariz i Dablin, slobodni kapaciteti gotovo su iscrpljeni, pa su pojedini operateri uveli moratorijum na nova priključenja. Prema istraživanju navedenom u analizi, 67 odsto evropskih operatera data centara pristup električnoj energiji navodi kao svoj glavni izazov, a 38 odsto smatra da autonomna proizvodnja treba da bude prioritet u rešavanju tog problema.
Sličan pritisak postoji i u Srbiji, gde se kapacitet data centara sa današnjih oko 27 megavata planira povećati na do jedan gigavat do 2035. godine.
„Za Srbiju je ovde reč o pretvaranju poljoprivrednog viška u digitalni resurs. Sirovina postoji, postrojenja postoje, a potencijal je iskorišćen jednom desetinom. Ono što nedostaje nije tehnologija, nego model u kome neko odgovara za ceo lanac, od sirovine do servera, koji mi nazivamo ekosistemom”, kaže Gusev.
Takav pristup prati i evropsku praksu. Devedeset odsto energije koju troše evropski data centri već se proizvodi iz obnovljivih izvora, a zahtevi se dodatno pooštravaju. Španija i Irska uvode obavezu da data centri sto odsto svoje potrošnje obezbede iz novoizgrađenih obnovljivih izvora, dok se godišnji ugovori o kupovini zelene energije zamenjuju zahtevom da čista energija bude proizvedena u istom satu i u istoj mreži u kojoj se i troši. Potražnja data centara u skandinavskim zemljama, gde postoji višak jeftine zelene energije i mogućnost iskorišćenja viška toplote za grejanje, prema prognozama će do 2035. porasti četiri do pet puta.
Foto: AI