Najnovije PISA testiranje: Za učenike iz Srbije sve lošiji rezultati

PISA istraživanje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja broji 38 članica, ali su u istraživanju učestvovale i ostale partnerske zemlje poput Srbije.

U skoro pa svim oblastima i testovima učenici iz Srbije su ostvarili lošije rezultate nego što je to prosek država članica OECD-a. Istovremeno, rezultati učenika u Srbiji su lošiji nego 2022. godine kada je urađeno prethodno testiranje.

Prosek učenika u Srbiji koji mogu da samostalno primene znanje iz prirodnih nauka u različitih situacijama i sa problemima sa kojima se prvi susreću je svega 1 odsto, dok je prosek ostalih država 7 odsto.

Više od polovine učenika u Srbiji, odnosno 52 odsto, nalazi se na srednjem ili višem nivou čitalačke pismenosti, dok je prosek OECD-a 69 odsto. Ovi učenici mogu da prepoznaju glavnu poruku teksta, pronađu informacije na osnovu jasno navedenih, iako ponekad složenih kriterijuma, kao i da razmišljaju o svrsi i formi teksta kada im se to izričito zatraži.

Veštačka inteligencija je veoma popularna među učenicima u Srbiji jer polovina njih je reklo da barem jedno nedeljno koristi AI četbotove pri učenju (52 odsto), za početko istraživanje nove teme (39 odsto), za sažimanje tekstova koji su oni morali samostalno da pročitaju (35 odsto), ali se četbotovi koriste i za pisanje pismenih zadataka (36 odsto).

Samo 12 odsto učenika navelo je da nikada ili gotovo nikada ne koristi AI četbotove.

U Srbiji je 47 odsto učenika dostiglo najmanje nivo 2 znanja i veština iz matematike, dok je prosek zemalja OECD-a znatno viši i iznosi 65 odsto. To znači da manje od polovine učenika u Srbiji može samostalno da prepozna kako se jednostavna svakodnevna situacija može predstaviti matematički i da primeni osnovna matematička znanja bez dodatnih uputstava. Na primer, učenici na ovom nivou mogu da uporede ukupnu udaljenost dve različite rute ili da preračunaju cenu iz jedne valute u drugu.

Još je manji broj učenika koji dostižu najviše nivoe matematičkog znanja. Svega dva odsto učenika u Srbiji ostvarilo je nivo 5 ili 6 na PISA testu iz matematike, dok je prosek OECD-a osam odsto. Učenici na tim nivoima mogu da rešavaju složene matematičke probleme, modeluju zahtevne situacije i biraju najefikasnije strategije za njihovo rešavanje. Najveći udeo učenika sa ovako visokim rezultatima zabeležen je u azijskim obrazovnim sistemima, među kojima se izdvajaju Kina, Singapur, Tajvan i Koreja.

Iako ohrabruje podatak da učenici zapravo u velikom broju imaju želju za učenjem i smatraju da im se to može „isplatiti“, iznad proseka OECD-a jedan deo smatra da je škola „gubljenje vremena“.

Oko polovina učenika iz Srbije zapravo planira svoje učenje, postavlja ciljeve i preispituje sebe tokom učenja, a više od dve trećine učenika smatra da se inteligencija može razviti kroz rad, trud i povratne informacije, odnosno učenje.

Čak 63 odsto učenika je izrazilo radoznalost i želju za učenjem. Doduše, pre par godina broj zainteresovanih je bio veći. A skoro jedna trećina, 28 odsto učenika, smatra da je škola gubljenje vremena (prosek OECD-a je 24 odsto).

U Srbiji je oko 7.000 učenika između 15 i 16 godina radilo testove, u 178 škola, a predstavljaju oko 55.300 petnaestogodišnjih učenika.

OECD pak naglašava da je važno uzeti u obzirom društveni i politički kontekst koji je prethodio testiranju.

„Ove promene zabeležene su u kontekstu široko rasprostranjenih štrajkova učenika i nastavnika tokom godine koja je prethodila testiranju PISA 2025“, naglasili su izveštaju.