Tromesečni i šestomesečni euribor od početka godine porasli su za oko 30 odsto, a dalji trend u velikoj meri zavisi od kretanja cena energenata, pre svega nafte.
Od početka godine tromesečni euribor porastao je sa 2,029 na 2,647 odsto, dok je šestomesečni povećan sa 2,105 na 2,97 odsto. Istovremeno, cene nafte su značajno porasle, što se odrazilo na očekivanja u vezi sa inflacijom i kamatnim stopama. Za građane koji otplaćuju stambene kredite vezane za euribor, ovakva kretanja mogu značiti i veće mesečne rate, ali konkretan efekat zavisi od ugovorene kamatne stope, marže banke, preostalog duga i perioda u kojem se kamata usklađuje, piše Kamatica.
Šta će biti sa euriborom u narednom periodu?
Da li će euribor nastaviti da raste u velikoj meri zavisi i od cena nafte, ali je upravo taj deo prognoze trenutno posebno neizvestan. Dušan Uzelac, urednik portrala Kamatica, ukazuje da su cene energenata sve više povezane sa geopolitičkim događajima, ali i informacijama koje se pojavljuju na društvenim mrežama i potezima koji nisu uvek lako predvidivi široj javnosti.
„Svaka moguća projekcija je prilično teška zato što smo ušli u neko moderno doba kada se objavama na Iksu podižu i spuštaju cene energenata, kao i aranžmani koji su daleko od očiju javnosti, a koji menjaju te cene i to je ono što dominantno utiče na cenu novca“, navodi on.
Prema njegovim rečima, za građane koji imaju stambeni kredit vezan za euribor važno je razumeti i da postoji granica do koje rast kamatnih stopa može da ide.
„Ono što je tu bitno za običnog čoveka da razume, za nekoga ko ima stambeni kredit vezan za euribor, jeste da nikome nije u interesu da taj euribor ode u neizdržive iznose. To je fina granica između visoke cene zaduživanja i kolapsa celog sistema, a to nikome ne donosi ništa dobro“, ističe Uzelac.
Izvor: Kamatica
Foto: Markus Winkler, Unsplash