„Mi pravimo proizvode koji se nalaze na trpezi potrošača svakog dana. Naš posao je izuzetno ozbiljan i zato se tako i ponašamo u pogledu kvaliteta – veoma ozbiljno i odgovorno“, ističe Zvezdan Gavrilović, generalni direktor i suvlasnik preduzeća „Milk House“, koje je od male niške mlekare izraslo u jednu od najvećih u Srbiji.
Niš ima „Kuću mleka“ koja je na svom početku prerađivala 500 litara mleka dnevno, a tokom 19 godina poslovanja izrasla je u najveću mlekaru na jugu Srbije i jednu od najvećih u našoj zemlji. Preduzeće „Milk House“ sada preradi više od 100.000 litara mleka dnevno i isporučuje oko 300.000 jedinica proizvoda, a svakog dana njene artikle proba više od 300.000 ljudi.
Sve je počelo 2007. godine, kada je Zvezdan Gavrilović, sadašnji generalni direktor i suvlasnik ove niške firme, predložio dvojici prijatelja da zajedno zakupe malu mlekaru na čijoj nekadašnjoj lokaciji i danas posluje „Milk House“. Gavrilović je procenio da bi to mogao biti dobar posao jer je u to vreme već imao 17 godina iskustva u mlekarskom sektoru, koje je stekao u mlekari u Svrljigu i Niškoj mlekari.
„Nas trojica smo želeli da pokrenemo mlekaru koja radi takozvani dnevni program – jogurte, kiselo mleko, pavlaku, mleko. Počeli smo sa proizvodnjom jogurta u čašama i bocama, a naši prvi kupci bile su pekare. Vremenom smo širili proizvodni program i prilagođavali se tržištu. Generalno smo ostali dosledni da budemo mlekara koji proizvodi mali broj artikala, ali da ti artikli budu vrhunskog kvaliteta, kakvo je i mleko koje otkupljujemo“, ističe Gavrilović za B&F.
Svaki dan na ispitu
Mlekara „Milk House“ najpre je otkupljivala mleko od proizvođača iz niškog kraja, ali sa povećanjem proizvodnih kapaciteta širili je i mrežu dobavljača, koja sada obuhvata skoro celu Srbiju. Konkurencija na tržištu jeste vrlo ozbiljna, ocenjuje Gavrilović, ali mlekara kojom rukovodi izborila se za svoje mesto i iz godine u godinu osvaja nove kupce.
„Mi smo našim proizvodima snabdevali ranije jednu trećinu Srbije, a sada smo već došli do toga da smo prisutni u pola Srbije. Širimo se sa juga i istoka ka Beogradu i Zapadnoj Srbiji. Prisutni smo već neko vreme i u Makedoniji i Crnoj Gori. Prepoznatljivi smo i dalje po jogurtu, kiselom mleku i pavlaci, a odnedavno proizvodimo i grčki tip jogurta i sitan sir namenjen dnevnoj potrošnji. To su trenutno naši glavni artikli. Sarađujemo i sa drugim mlekarama, koje pod našim brendom proizvode određene, takođe veoma kvalitetne proizvode“, navodi Gavrilović.
Niško preduzeće je tokom nepune dve decenije poslovanja kompletno zaokružilo „hladni lanac“ koji je neophodan za kvalitetnu proizvodnju. Naš sagovornik ističe da su obezbedili najkvalitetniju sirovinu, najsavremeniju opremu u mlekari, imaju sopstvenu laboratoriju za ispitivanje sirovine, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Preduzeće raspolaže odgovarajućim magacinima, sopstvenim vozilima sa rashladnim uređajima, a proizvodnja ispunjava najstrože higijensko-sanitarne uslove.
„Mi pravimo proizvode koji se nalaze na trpezi potrošača svakog dana. On će kupiti takav proizvod ako je dobar, cenovno pristupačan i dostupan na tržištu. Svakog dana smo na novom ispitu i moramo strogo da vodimo računa o kvalitetu proizvoda, jer ako dođe do greške samo jednom ili dvaput, trajno gubimo kupca. Učestvujemo i na brojnim tenderima za snabdevanje mlečnim proizvodima dečijih ustanova, bolnica, vojske, policije, domova starih, domova učenika… To nosi dodatnu odgovornost. Posao kojim se bavimo je izuzetno ozbiljan i tako se i ponašamo – veoma ozbiljno i odgovorno“, naglašava Gavrilović.
Podrška primarnim proizvođačima
Pored investiranja u sopstveni razvoj tokom svih proteklih godina, vlasnici mlekare „Milk House“ su ulagali i u primarnu proizvodnju mleka i širili broj dobavljača, svesni da je to preduslov i za opstanak njihove firme. Iako se proteklih godina smanjio ukupan broj proizvođača koji se bave stočarskom proizvodnjom i prodajom mleka, neki od njih su uspeli da sa početnih pet do 15 grla, dođu do njih stotinak, ukazuje naš sagovornik.
„Imamo proizvođače na jugu Srbije koji proizvode 1.000 i 1.500 litara mleka dnevno, što je bilo nezamislivo pre petnaestak godina, kada su nam prodavali najviše do 200 litara. Mi smo svima njima pomogli stručnim savetima, delimično smo finansirali njihov razvoj i obezbedili im potpunu sigurnost u otkupu. Svih proteklih godina plaćali smo mleko na vreme, isplata nije zakasnila ni jedan jedini dan. Pored toga, plaćali smo i plaćamo mleko po tržišnim i cenama koje su više od tržišnih. Zahvaljujući takvom pristupu, imamo dobavljače koji su krenuli od nule u stočarskoj proizvodnji, uvidevši da im garantujemo kontinuitet u otkupu“, ističe Gavrilović.
Preduzeće „Milk House“ trenutno zapošljava 242 radnika i kako kaže generalni direktor firme, nemaju problem sa odlaskom ljudi jer se zaista bore da im zaposleni budu zadovoljni. To potvrđuje i činjenica da za razliku od većine drugih preduzeća u Srbiji, ovu nišku mlekaru ne muči ni nedostatak vozača, u firmi je stalno zaposleno oko 80 njih.
„Veliki broj faktora utiče na to da li će zaposleni biti zadovoljni, nije u pitanju samo plata. Mnogo novca ulažemo u dodatno obrazovanje i usavršavanje zaposlenih. Našu mlekaru su pokrenuli iskusni kadrovi, a onda smo u narednih petnaestak godina pronalazili stručne mlade ljude, tehnologe, ekonomiste, logističare i druge potrebne profile, dodatno smo ih obučavali i oni sada zauzimaju rukovodeća mesta u preduzeću“, priča Gavrilović.
Pravo vreme za novu generaciju
Pre dve godine u mlekari je počeo da radi njegov stariji sin Dušan, a potom i mlađi sin Nikola, obojica ekonomisti. Dušan, koji je prethodno osam godina radio u „Koka-koli“, sada je izvršni direktor preduzeća, a Nikola je supervizor u sektoru prodaje. Sinovi suvlasnika Srđana Dojčinovića, Aleksa i Marko, takođe su se priključili timu – Aleksa na poziciji supervizora logistike, a Marko u sirovinskoj službi. „Niko od njih nije napredovao u firmi zato što je moj ili Srđanov sin, već isključivo na osnovu rezultata koje su postigli“, podvlači generalni direktor preduzeća „Milk House“.
Gavrilović naglašava da on i Dojčinović imaju takav odnos prema svojim sinovima i zato što su svesni da prenos poslovanja na drugu generaciju predstavlja jednu od najkritičnijh faza u životu preduzeća.
„Veliki je procenat neuspešnih generacijskih tranzicija u firmama širom Evrope i sveta, ali ja se nadam da ćemo mi za nekoliko godina zaključiti da smo taj proces izveli uspešno. Smatram da dve generacije ne mogu istovremeno da upravljaju jednom firmom, ali da je neophodno prepoznati pravi trenutak kada rukovođenje treba prepustiti mlađima. Starije generacije nisu sklone da se tako lako odreknu kontrole nad poslovanjem, ali mislim da sam se ja sa tim izborio. Siguran sam da će mlade generacije još bolje voditi firmu nego što smo je mi vodili. Već pokazuju da imaju odlične ideje i da veoma dobro sagledavaju situaciju na tržištu“, ocenjuje Gavrilović.
On ističe da je starija generacija u mlekari „Milk House“ sve postigla poštenim radom i poštenim odnosom prema zaposlenima i poljoprivrednicima. Nisu imali problem da im neko ode u drugu mlekaru zato što neko plaća brže ili bolje i ima drugačiji odnos. „Postigli smo visok nivo partnerskih odnosa sa proizvođačima i moja je velika želja da i nove generacije nastave da tako rade“, poručuje Zvezdan Gavrilović.
Biljana Ljubisavljević
Biznis i finansije 245, maj 2026.