Interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada

Više od 760.000 petnaestogodišnjaka iz desetina zemalja učestvovalo je u testiranju, a prosečni rezultati iz matematike, čitanja i prirodnih nauka među visoko razvijenim ekonomijama najlošiji su od početka sprovođenja PISA testova.

Najbolje rezultate ostvarili su Kina, Singapur, Tajvan, Japan i Južna Koreja, dok su se dobro pokazali i Estonija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Novi Zeland, javlja AP.

U poređenju sa 2022. godinom, gotovo sve zemlje zabeležile su pad porodične podrške obrazovanju dece, naročito dečaka. To se ogleda u tome koliko često roditelji razgovaraju sa decom o školi i pokazuju interesovanje za njihovo učenje.

„Roditelji sebe sve više doživljavaju kao klijente škole, a ne kao nekoga ko pokazuje lično interesovanje“, izjavio je Andreas Šlajher iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Učenici koje članovi porodice najmanje jednom nedeljno pitaju šta su radili u školi ostvarili su oko 35 poena više na testu iz prirodnih nauka, što odgovara znanju stečenom tokom više od godinu i po dana školovanja. Razlika je ostala prisutna i nakon uzimanja u obzir socioekonomskih okolnosti.

Još jedan važan problem predstavlja prekomerna upotreba digitalnih uređaja. Više od četvrtine učenika u bogatijim zemljama navelo je da im školski drugovi odvlače pažnju digitalnim uređajima na većini ili svim časovima prirodnih nauka.

U zemljama sa strožim pravilima o korišćenju mobilnih telefona takvih problema bilo je manje. Istraživanje je pokazalo i da su bolji rezultati povezani sa korišćenjem tehnologije u školi dva do tri sata dnevno, dok su pri dužoj upotrebi rezultati opadali.

Azijske zemlje posebno se izdvajaju. Manje od 10 odsto učenika u Japanu, Južnoj Koreji i kontinentalnoj Kini prijavilo je ometanje pažnje digitalnim uređajima. U kineskim provincijama obuhvaćenim testiranjem gotovo svi učenici dostigli su najmanje osnovni nivo znanja iz matematike i čitanja, dok je u SAD taj nivo dostiglo 65 odsto učenika iz matematike i 74 odsto iz čitanja.

Američki rezultati iz matematike bili su na nivou proseka OECD-a, ali su rezultati iz matematike i čitanja pali na najniži nivo od početka PISA testiranja. Istraživači su ipak upozorili da američke podatke treba tumačiti oprezno zbog nedovoljno reprezentativnog uzorka škola i učenika.

Istraživanje je pokazalo i da je češća upotreba veštačke inteligencije uglavnom povezana sa slabijim rezultatima na testovima. Učenici koji nikada ne koriste četbotove postigli su bolje rezultate od onih koji ih koriste, dok gotovo polovina učenika u razvijenim zemljama koristi veštačku inteligenciju za učenje najmanje jednom nedeljno.

Šlajher je izdvojio Kinu, Japan, Singapur i Estoniju kao primere zemalja koje uspešno koriste veštačku inteligenciju u obrazovanju bez preteranog oslanjanja na nju.

Kao primer naveo je kinesku osnovnu školu u kojoj deca tradicionalno vežbaju kaligrafiju mastilom i četkicama, dok nastavnici njihove radove skeniraju i koriste veštačku inteligenciju za analizu i poboljšanje rukopisa.

„Da ste fotografisali tu učionicu, izgledala bi kao da je iz pedesetih godina prošlog veka. Ali iza svega je stajala veštačka inteligencija“, zaključio je Šlajher.