Rast troškova energije podigao je proizvođačke cene u SAD za 1,3 odsto u septembru, dok su na godišnjem nivou porasle 6,3 odsto. Ovi podaci dodatno komplikuju odluke američkih Federalnih rezervi o kamatnim stopama.
Proizvođačke cene u SAD rasle su u septembru najbržim tempom od marta 2022. godine, podstaknute pre svega naglim poskupljenjem energenata, pokazali su podaci američkog Biroa za statistiku rada (BLS).
Indeks proizvođačkih cena (PPI) porastao je za 1,3 odsto u odnosu na avgust, dok je na godišnjem nivou zabeležio rast od 6,3 odsto. Poskupljenje je bilo veće od očekivanja analitičara, a posebno je izraženo kod fizičkih proizvoda, čije su cene porasle 2,6 odsto, najviše otkako se ovaj podatak prati a prati se od decembra 2009. godine.
Glavni pokretač bio je rast cena energije od 10,8 odsto. Više od 80 odsto ukupnog mesečnog povećanja cena robe pripisuje se upravo energentima, dok su cene robe bez hrane i energije porasle znatno skromnije, za 0,3 odsto. Cena benzina skočila je 20,3 odsto, a poskupljenje su zabeležili i dizel, avionsko gorivo, sirova nafta i električna energija za domaćinstva.
Pritisci, međutim, nisu ograničeni samo na energente. Cene usluga porasle su 0,8 odsto u septembru, a troškovi transporta i skladištenja povećani su 3,4 odsto. Takva kretanja mogu se preneti na druge delove privrede, od poljoprivrede i proizvodnje hrane do distribucije robe.
Pored toga, rast cena stočne hrane, uključujući kukuruz, seno i uljarice, mogao bi da doprinese poskupljenju mesa naredne godine, ocenio je Bil Adams, glavni američki ekonomista banke Fifth Third Commercial Bank.
Inflacija ponovo komplikuje odluke Feda
Podaci o proizvođačkim cenama objavljeni su dan nakon što je saopšteno da su potrošačke cene u SAD u septembru porasle 3,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je mesečni rast iznosio 0,6 odsto. Time su dva ključna pokazatelja ukazala na to da inflacija ostaje iznad cilja Federalnih rezervi od dva odsto.
Viši troškovi goriva odrazili su se i na maloprodaju. Ukupna maloprodaja u SAD porasla je u septembru 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, na 745 milijardi dolara, prema podacima američkog Biroa za popis stanovništva. Ovaj pokazatelj nije prilagođen promenama cena, pa rast delom može da odražava skuplju robu i gorivo, a ne samo veću količinu kupovine.
Uprkos ponovnom jačanju inflatornih pritisaka, zvaničnici Federalnih rezervi nisu nagovestili hitnu potrebu za novim povećanjem kamatnih stopa. Potpredsednica Feda za nadzor Mišel Boumen izjavila je da centralna banka ima vremena da prati razvoj ekonomskih i finansijskih uslova pre nego što odluči o daljim potezima.
Predstavnici Feda sada se suočavaju sa složenim zadatkom: da suzbiju inflaciju, a da istovremeno ne uspore privrednu aktivnost više nego što je potrebno. Nagli rast cena energenata dodatno otežava taj balans, jer povećava troškove poslovanja i života, a da pritom ne mora da bude praćen jednako snažnim rastom proizvodnje ili potrošnje.
Foto: Shutter_M, Depositphotos