Ekonomska stabilnost i javna potrošnja u Irskoj zavise od poslovnih odluka samo nekoliko američkih multinacionalnih kompanija, upozorava Irsko fiskalno savetodavno veće u svom najnovijem izveštaju. Irska se pretvorila u zarobljenika sopstvenog uspeha u privlačenju stranih direktnih investicija, jer je od njih sada toliko zavisna, da američki kapital može postati i vlasnik njene sudbine.
Ekonomisti širom sveta decenijama su slavili Irsku kao primer privrednog čuda. Gomile doktorskih disertacija bile su posvećene „irskom receptu“, koji je ovu siromašnu poljoprivrednu zemlju na periferiji Evrope, odakle su ljudi masovno bežali „trbuhom za kruhom“, pretvorio u jednu od najbogatijih članica Evropske unije.
Građani Srbije takođe su se naslušali priča o tome zašto bismo trebali da se ugledamo na Irsku. Srpski političari su mahali „keltskim tigrom“ u mnogim prilikama kada su pokušavali da besomučno favorizovanje stranih ulaganja na štetu domaćih firmi opravdaju tvrdnjom kako je to jedini način da preskočimo decenije zaostajanja.
Iako već godinama postoji i druga statistika koja upozorava da irsko ekonomsko čudo patološki zavisi od stranih ulaganja, pre svega tehnoloških i farmaceutskih kompanija iz SAD, ova tema je postala goruća tek sa ponovnim dolaskom Donalda Trampa na čelo Bele kuće i njegovom politikom „Amerika na prvom mestu“. Pored komentara u medijima, na stolu se našao i izveštaj Irskog fiskalnog savetodavnog veća (IFAC) za ovu godinu, u kome se upozorava da preveliki deo poreskih prihoda, zaposlenosti i izvoza direktno zavisi od nekolicine američkih multinacionalki.
Statistička fatamorgana
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će BDP po glavi stanovnika u Irskoj ove godine premašiti 140.000 dolara. Mereno ovako izraženim životnim standardom građana, ispada da je Irska velesila u odnosu na Nemce i finansijski mogul u poređenju sa Japancima.
Međutim, ovaj i druge ključne makroekonomske indikatore ekonomski stručnjaci širom sveta već godinama nazivaju „irskom fatamorganom“. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman je za veštački rast irskog BDP-a skovao i poseban termin – „ekonomija vilenjaka“.
Ovaj izraz je nastao kada je Irska zabeležila neverovatan privredni rast od čak 26,3% u 2015. godini, a što je bila direktna posledica odluke američke kompanije Apple da svoju intelektualnu svojinu i patente pravno prenese na irsku podružnicu radi izbegavanja poreza. Taj novac je samo „proleteo“ kroz računovodstvene knjige u Irskoj, ne ostavljajući nikakav stvaran trag u novčanicima njenih građana.
Kako bi dobilo realnu sliku o stanju domaće privrede, irsko Ministarstvo finansija od 2017. koristi drugi parametar – modifikovani bruto nacionalni dohodak (GNI). Kada se primeni ovaj indikator, ispostavlja se da je ekonomija Irske realno i do 40% slabija od onoga što pokazuje zvanični BDP i postaje mnogo vidljivije koliki udeo u nacionalnom privrednom čudu ima virtuelni strani kapital.
Država na leđima tri firme
Budžetsko obilje u Irskoj izraslo je iz poreza na dobit preduzeća. Država je decenijama držala ovaj porez na niskih 12,5%, čime je privukla stotine američkih tehnoloških i farmaceutskih giganata, poput kompanija Google, Meta, Apple, Microsoft, Pfizer i Eli Lilly, koji su Dablin pretvorili u svoje evropsko sedište. Rezultat je bio nezapamćen priliv novca u državnu kasu.
Međutim, unutar tog bogatstva vreba finansijski vampir koji se hrani ogromnom koncentracijom rizika. Prema izveštaju Irskog fiskalnog savetodavnog veća, strane kompanije trenutno plaćaju čak 87% ukupnog poreza na dobit u Irskoj, dok samo tri multinacionalke obezbeđuju skoro polovinu ukupnog državnog prihoda od korporativnog poreza. Reč je o tri američke kompanije: dve tehnološke, Apple i Microsoft, i jednoj farmaceutskoj – Eli Lilly. Ove podatke je navela i detaljno analizirala i irska nacionalna televizija (RTE).
To znači da finansiranje irskog zdravstva, školstva, infrastrukture i socijalne pomoći uveliko zavisi od odluka svega tri upravna odbora u Sjedinjenim Američkim Državama. Ako samo jedna od ovih kompanija odluči da iz bilo kog razloga napusti Irsku, to će drastično osakatiti njenu državnu kasu.
Zlatni kavez
Strane direktne investicije duboko su „pustile pipke“ i na irskom tržištu rada. Američke korporacije danas direktno zapošljavaju preko 300.000 ljudi, što čini više od 12% ukupne radne snage u zemlji. Kada se tome dodaju lokalni podizvođači, advokatske kancelarije, konsultantske kuće, agencije za nekretnine i ugostitelji koji žive od opsluživanja stranih korporacija, proizilazi da više od trećine ukupne zaposlenosti u Irskoj zavisi od kapitala iz drugih država.
Pošto ove kompanije isplaćuju plate koje su daleko iznad proseka domaće privrede, one generišu lavovski deo državnih prihoda od poreza na dohodak građana i poreza na dodatu vrednost (PDV). Skoro jedan od svakih pet evra (18%) prikupljenih kroz poreze na zarade i PDV dolazi direktno iz tehnološkog, farmaceutskog i sektora finansijskih usluga, koji su praktično u rukama stranih kompanija.
Tako se Irska našla u zlatnom kavezu, jer domaće firme ne mogu da pariraju američkim gigantima, dok ih istovremeno pritiska ogroman rast troškova za struju, zakup prostora i lokalne takse, što im dodatno umanjuje profitabilnost i konkurentnost.
Ekonomija na dva koloseka vidljiva je i kroz izvoz. Samo nekoliko desetina najvećih stranih kompanija, prvenstveno američkih, generiše više od polovine ukupne vrednosti svega što Irska proda inostranstvu. Dok američke multinacionalke plasiraju visoku tehnologiju i lekove na tržištima EU, SAD i Azije, domaće firme uglavnom izvoze poljoprivredne i prehrambene proizvode, i to pretežno u Veliku Britaniju.
Geopolitičke makaze
U situaciji kada se geopolitika pretvorila u makaze za seču slobodne trgovine u korist ekonomskog protekcionizma, Irska je postala zarobljenik sopstvenog uspeha u privlačenju stranih direktnih investicija. Država trenutno toliko zavisi od američkog kapitala, da on može postati i vlasnik njene sudbine.
Suočena sa činjenicom da američki tehnološki i farmaceutski giganti generišu rekordan, ali potencijalno nestabilan poreski priliv, vlada u Dablinu aktivirala je odbrambenu strategiju. Prva linija odbrane zasniva se na preusmeravanje viškova u budžetu u novoformirani Fond za budućnost Irske, te Fond za infrastrukturu, klimu i prirodu. Ovi državni fondovi bogatstva trebalo bi da posluže kao fiskalni štit koji bi bar donekle ublažio posledice u slučaju da dođe do egzodusa američkih firmi.
Pored toga, Irska u poslednje vreme pokušava da koncentraciju američkog kapitala razredi ulaganjima iz ostatka sveta. Državna agencija za privlačenje investicija (IDA Ireland) otvara sve veći broj kancelarija u Japanu, Južnoj Koreji, Singapuru i širom Evrope, kako bi privukla tamošnje kompanije koje se bave visokim tehnologijama.
Irska je izgubila privlačnost poreskog raja za multinacionalke, jer je pod pritiskom Brisela morala da uvede stopu poreza na dobit od 15% za korporacije koje na svetskom tržištu ostvaruju godišnji promet veći od 750 miliona evra. Zato je postavila cilj da preuzme ulogu koju je Britanija izgubila nakon Bregzita, odnosno da postane finansijsko čvorište za kompanije iz celog sveta koje žele da pristupe jedinstvenom evropskom tržištu.
Kutija za razvoj znanja
Irska je pojačala i svoje napore da domaće firme, pre svega mala i srednja preduzeća, učini konkurentnijim na tržištu, posebno u oblasti visokih tehnologija. Država pruža podršku preko agencije Enterprise Ireland, koja trenutno važi za jednog od najvećih investitora rizičnog kapitala u Evropi.
Podrška obuhvata niz programa, uključujući i poresku olakšicu pod nazivom „kutija za razvoj znanja“. Ona omogućava da firme koje ostvare zaradu od intelektualne svojine, poput patentiranog softvera ili izuma razvijenog isključivo u Irskoj, plaćaju povlašćenu stopu poreza na dobit od samo 6,25% na taj deo prihoda.
Zorica Žarković
Biznis i finansije 250, oktobar 2026.
Foto: Alexkich, Depositphotos