Trezori zemalja evrozone pripremaju rekordne emisije obveznica za 2027. godinu

Ministarstva finansija u evrozoni pripremaju rekordnu prodaju obveznica za 2027. godinu, u trenutku kada MMF upozorava da su troškovi zaduživanja dostigli najviši nivo u poslednje dve decenije, prenosi Jurnonjuz (Euronews).

Četrnaest godina nakon vrhunca dužničke krize iz 2012. godine, tradicionalna finansijska mapa Evrope u potpunosti se promenila: nekada sigurno severno jezgro suočava se sa sve skupljim zaduživanjem, dok se nekadašnja krizna južna periferija nametnula kao primer fiskalne discipline.

Trezori zemalja evrozone pripremaju rekordne emisije obveznica za 2027. godinu, ali su ovog puta uloge zamenjene, tako da prema podacima sever kontinenta plaća cenu nesigurnosti.

Podaci sa tržišta državnih obveznica pokazuju dramatičan preokret. Belgija, sedište institucija Evropske unije, sada se na deset godina zadužuje po stopi od 4,29 odsto. Grčka, zemlja koja je tokom krize tri puta spasavana međunarodnim paketima pomoći, plaća gotovo identičnu kamatnu stopu od 4,35 odsto.

Francuska, nekada stub finansijskog jezgra, na tržištu plaća više kamate nego Italija. Portugal se zadužuje povoljnije od Španije, dok Irska plaća gotovo jednaku stopu kao i Holandija.

Glavni razlog za ovaj preokret leži u fiskalnim rezultatima. Grčka je u 2025. godini ostvarila budžetski suficit od 1,7 odsto BDP-a i smanjila javni dug za više od devet procentnih poena u jednoj godini, zahvaljujući strožoj fiskalnoj politici, boljoj naplati poreza kroz digitalizaciju i obnovi bankarskog sektora. Nasuprot tome, budžetski deficit Belgije prošle godine narastao je na 5,2 odsto BDP-a, a dug je u prvom kvartalu 2026. godine premašio 109 odsto BDP-a.

Posebnu zabrinutost investitora izaziva situacija u Francuskoj, gde državna potrošnja iznosi 57,2 odsto BDP-a, što predstavlja najveći udeo unutar grupe G20. Francuski javni dug popeo se na 3,6 biliona evra (119 odsto BDP-a).
Francuski trezor je najavio da će sledeće godine morati da pozajmi rekordnih 340 milijardi evra u srednjoročnim i dugoročnim obveznicama. Budući da se dugovi iz perioda pandemije i energetske krize sada refinansiraju po znatno nepovoljnijim uslovima, godišnji ceh za kamate u Francuskoj skočiće sa 62,6 milijardi evra u 2026. na 72,9 milijardi evra u 2027. godini. To iznosi približno petinu ukupnih državnih prihoda prikupljenih prošle godine.

Prinos na francuske desetogodišnje obveznice nakratko je početkom oktobra dotakao pet procenata, čime je raspon u odnosu na nemačke obveznice dostigao najveću razliku još od 2012. godine.

Uprkos naglom rastu prinosa, analitičari švajcarske banke Lombard Odier ocenjuju da tržišta za sada „uračunavaju neizvesnost, a ne uslove za novu krizu državnog duga“. Oni ukazuju da otplate kamata u Francuskoj i dalje ostaju održive na nivou nešto iznad dva odsto BDP-a, što je upola manje nego u Italiji, kao i da Francuska ne zavisi od priliva stranog kapitala u meri u kojoj su 2012. godine zavisile periferne zemlje.

Ipak, iz MMF-a upozoravaju da je u sve većem broju zemalja kamata na novi dug sada viša od stope privrednog rasta, što znači da dug raste sam od sebe ukoliko vlade ne obezbede primarni budžetski suficit. Dok je 2012. glavno pitanje bilo da li prezaduženi jug može da plati svoje račune, pred 2027. godinu pitanje glasi ko zapravo danas čini evropsku periferiju, piše Jurnonjuz.