Godišnja edicija BIZNIS TOP 2025/26 objavljuje rang-liste 150 najvećih srpskih preduzeća po dobiti i prihodima za 2025. godinu, uz regionalni pregled po okruzima na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR). Publikacija obuhvata i makroekonomske analize globalnog i domaćeg tržišta, kao i analizu poslovanja 15 vodećih sektora u BDP-u Srbije.
Trendovi
12. BRODSKI KONTEJNERI POSTALI SKUPLJI OD ROBE KOJU PREVOZE: Transportni kanibalizam
Okeani su postali previše skupi za obične smrtnike. U teoriji slobodnog tržišta, logistika je servis koji služi trgovini. U praksi, pomorski prevoz tereta se izgleda namerio da „pojede“ svog domaćina. Brodski čelični sef postao je vredniji od većine robe koja se u njemu nalazi. Kartelizacija okeana seli ogromne svote novca iz proizvodnog i prerađivačkog sektora u džepove vlasnika transportnih flota i postaje jedan od važnih faktora koji određuju ko će na svetskom tržištu preživeti, a ko bankrotirati.
14. KONCENTRACIJA STRANIH INVESTICIJA: Puno para za malo projekata
Globalizacija, kakvu smo poznavali, preminula je nakon duže i teške bolesti. Ožalošćeni su porodica, prijatelji i siromašne države čije ekonomije do sada nisu uspjele da osjete blagodeti direktnih stranih investicija. Investira se i dalje, ali broj sektora u koje se ulaže sve je manji i uglavnom je unutar već bogatih razvijenih zemalja.
18. Privredni kolaps pograničnih regiona na istoku EU: Ratne pepeljuge
Strategija EU za spasavanje regiona koji se graniče sa ratnim zonama i zbog sukoba Rusije i Ukrajine postaju ekonomski mrtvi, naišla je na žestoke kritike stanovnika na tim teritorijama jer se podrška oslanja na preraspodelu već postojećih sredstava za regionalni razvoj. Oni koji su istureni kao bedem u „odbrani evropskih vrednosti“, poručuju Briselu da tapšanje po ramenu više ne prolazi i zahtevaju da se dugoročno izdvoji dodatni novac kako bi se ravnopravno podelio ogroman finansijski teret rata „pred vratima“.
20. Sektorski rizici u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Srbija, najveći paradoks u regionu
Privredni rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi usporava, a najopasniji rizici prete tekstilnoj industriji, transportu, građevinarstvu i metalurgiji. Međutim, najveći paradoks u ovom regionu predstavlja Srbija, koja se po projektovanom privrednom rastu za 2026. nalazi u samom vrhu, ali je ujedno i najrizičnija destinacija za ulaganja, ocenjuje međunarodna kompanija za procenu rizika Coface u svom najnovijem istraživanju „CEE Sectorial Heatmap“.
24. Strani konsultanti o stanju srpske privrede i mogućnostima za ulaganja: Nema više i jare i pare
Srpska ekonomija je prividno stabilna, ali ispod površine je školski primer privrede „sa dva lica“ u kojoj izrazito dominiraju strane firme nad domaćim preduzećima, naročito nemački i kineski kapital. Najveći problem u operativnom poslovanju je sve veći nedostatak potrebne radne snage, što je uzrokovalo „rat platama“. Borba za kvalifikovane radnike u najvažnijim industrijskim čvorištima postala je pogubna po isplativost poslovanja u Srbiji, tvrde analitičari stranih konsultantskih kuća.
26. Iskorišćenost spoljnotrgovinskih preferencijala u izvozu Srbije: Roba kaska za povlasticama
Srpski izvoznici neujednačeno koriste trgovinske povlastice zasnovane na sporazumima o slobodnoj trgovini, zavisno od države u koju izvoze ali i od industrije u kojoj posluju. Pored bujanja protekcionizma, veliki problem je to što međudržavne ugovore na visokom nivou ne prate uputstva u praksi, pa pravila na tržištima poput Kine, Japana ili UAE, za domaće firme predstavljaju „crnu kutiju“. Iskustva srpskih izvoznika pokazuju i da digitalizacija carinskih procedura u nekim slučajevima komplikuje i usporava trgovinu, umesto da je olakša.
30. Tržište radne snage u Srbiji posle četvrt veka tranzicije: Čestitamo, dobili ste posao (do petka)
Pre četvrt veka, na početku tranzicije, Srbija se skoro ugušila u masovnoj nezaposlenosti zbog propasti društvenih fabrika. Sada je stopa nezaposlenosti na „istorijskom minimumu“, ali oni koji se vode kao zaposleni zarobljeni su u nesigurnim poslovima i hronično umorni od života pod večitim otkaznim rokom.
32. Gubitak „tihog znanja“ u domaćoj industriji: Nestanak u nepovrat
U srpskoj javnosti se već decenijama raspravlja o „odlivu mozgova“. U isto vreme, unutar domaćih fabrika, nečujno nestaje jedno specifično znanje koje se ne predaje na fakultetima, ne nalazi se u fabričkim procedurama i uputstvima, ne može ga zameniti veštačka inteligencija, niti ga je moguće stvoriti novcem. To je znanje stečeno ljudskim iskustvom.
34. Novi Zakon o zaštiti potrošača i prekršajna odgovornost: Rigoroznije kazne i duži rokovi zastarelosti
Novi Zakon o zaštiti potrošača propisuje oštriju kaznenu politiku kroz uvećane novčane kazne, produženje roka zastarelosti gonjenja na tri godine i uvođenje zaštitnih mera poput zabrane rada. Sudovi visinu kazne odmeravaju i na osnovu dobiti koju je trgovac ostvario kršenjem zakona i broja oštećenih kupaca, čime prekršajni postupak postaje efikasniji mehanizam za suzbijanje nepoštene poslovne prakse.
38. Zeleni porezi u Srbiji: Rok se približava
Zeleni porezi nisu tema za sutra, oni su obaveza koja je već danas tu. Deluju apstraktno, zvuče kao nešto „što još uvek nije za nas“, ali rokovi za pripremu i podnošenje poreskih prijava se ubrzano približavaju, obaveze postaju sve jasnije, a trošak je realan i izvestan.
40. ESG nakon usklađenosti: Nova osnova konkurentnosti banaka u Srbiji?
Uporedna studija koju je kompanija PwC sprovela među bankama iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije pokazuje da prava primena održivosti tek predstoji, iako najveći broj banaka ima ESG strategiju. Dok udeo ugljenično intenzivnih sektora u portfolijima dostiže 39%, a većina banaka uključuje ove faktore u procenu kapitala, neujednačeni podaci ostaju najveća prepreka. Pošto nijedna banka u regionu nema automatizovan sistem upravljanja ESG podacima, sektor je na prekretnici između teorijske usklađenosti i stvarnog upravljanja finansijskim rizicima.
Sektorske analize privrede
44. Poljoprivreda – tabele
45. Poljoprivreda između dežurne razvojne šanse i realnosti: Statistika u suficitu, poljoprivrednici u deficitu
Ekonomski bilans poljoprivrede Srbije ukazuje na svojevrsni tržišni apsurd. Površine se povećavaju ali proizvođača je sve manje i štale se prazne, hrana je jeftina u otkupu a skupa za građane. Mada su izdvajanja za poljoprivredu dostigla maksimalan udeo u republičkom budžetu prethodne godine, većina proizvođača je na ivici likvidnosti.
48. Energetika i rudarstvo – tabele
49. Energetika i rudarstvo u raskoraku: Milijarde ispod zemlje, minusi sa mreže
Poslovanje domaće teške industrije obeležila su potpuno suprotna kretanja u energetici i rudarstvu. Dok se proizvodnja struje i prerada nafte suočavaju sa uvoznim troškovima, sušom i spoljnim pritiscima, vađenje i izvoz ruda metala beleže odličnu zaradu.
52. Građevinarstvo i građevinski materijali – tabele
53. Godišnji dosije građevinarstva i građevinskog materijala: Expo gura, ugljenik potiskuje
Građevinarstvo je nakon „klimave“ 2025. i prilično usporenog početka 2026. godine, u drugom kvartalu ostvarilo veliki skok, pre svega zahvaljujući izgradnji zgrada, od kojih se najveći broj zida u Beogradu. Dok Expo forsira građevinske aktivnosti, proizvođači građevinskih materijala su u sve nezavidnijem položaju zbog prevelikih troškova energije u proizvodnji i ogromnih izdataka koje je doneo „porez na ugljenik“ za izvoznike u EU. Primetno je da se zbog toga povećava ponuda građevinskog materijala na domaćem i na tržištu Zapadnog Balkana.
56. Prehrambeni proizvodi – tabele
57. Domaća sirovina postaje najveći rizik za srpsku prehrambenu industriju: Prednost se pretvara u usko grlo
Iako prerada hrane i dalje generiše stabilan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, strukturni problemi u poljoprivredi prete da prerađivače povuku za sobom kroz urušavanje domaće sirovinske baze.
62. Proizvodnja pića – tabele
63. Skroman oporavak u proizvodnji pića: Između zdravice i otrežnjenja
Industrija pića u Srbiji beleži skroman oporavak, uz smanjenje broja preduzeća i blagi rast broja preduzetnika. Najbolje se kotiraju voda i sokovi, proizvodnja piva usporava ali zato predvodi u poskupljenjima, dok vinarima ponestaje domaćeg grožđa i čeka ih promena propisa koja bi mogla značajno da utiče na njihovo poslovanje.
66. Trgovina na veliko i malo – tabele
67. Pretumbacije u sektoru trgovine: Trgovci menjaju vlasnike i tuže državu, a građani stežu kaiš
Dok domaći trgovinski sektor prolazi kroz krupne promene – od pada dobiti i međunarodnih tužbi zbog ograničenja marži koje je naložila država, do velikih vlasničkih preuzimanja – položaj standardnog radnika u trgovini ostaje isti, a nije se usrećio ni prosečni kupac. Zvanična statistika pokazuje da zarade u maloprodaji i dalje zaostaju gotovo za trećinu u odnosu na republički prosek, dok se rast prometa u prodavnicama zasniva prvenstveno na kupovini neophodnih životnih namirnica.
72. Farmacija – tabele
73. Farmaceutski sektor između rasta vrednosti i pada proizvodnje: Lekovi skuplji, rafovi prazniji
Uprkos prošlogodišnjem rastu farmaceutskog tržišta na 2,07 milijardi evra, u prvoj polovini tekuće godine proizvodnja lekova u Srbiji pala je skoro za petinu. Kriza u Apoteci Beograd dodatno slabi maloprodajno tržište lekova na recept, koje je samo tokom 2025. opalo za 2,8 miliona evra. Iako je država letos smanjenjem participacije pokušala da olakša kupovinu građanima, lekovi su u septembru u proseku bili za 7,8% skuplji nego u istom periodu prošle godine.
78. Metalska i elektro industrija – tabele
79. Domaća metalska i elektroindustrija pod pritiskom: Dekarbonizacija i zarobljeni kapital na teretu domaćih metalaca
Zbog usporavanja tražnje u EU i prelivanja ekoloških troškova na domaće dobavljače, srpska metaloprerada ostala je sa 20 odsto više robe u skladištima, što je za samo dve godine dovelo do gašenja 260 preduzeća.
82. Motorna vozila – tabele
83. Polarizacija u srpskoj autoindustriji: Rekordi u Kragujevcu, a kriza u lancu dobavljača
Pokretanje serijske proizvodnje električnog i hibridnog modela Fiat Grande Panda u Kragujevcu stvorilo je utisak da je domaća autoindustrija jača nego ikada. Izvoz je zabeležio istorijski skok i izbacio sektor u sam vrh spoljne trgovine. Međutim, iza ovog rekordnog rezultata odvija se dramatična borba.
88. Guma i plastika – tabele
89. Izvoz gume i plastike ne posustaje: Dva lica rasta u istom sektoru
Nakon prošlogodišnjeg rekordnog plasmana na strana tržišta od 2,8 milijardi evra, sektor gume i plastike je tokom prvih sedam meseci 2026. godine bio među pet oblasti prerađivačke industrije sa najvećom vrednošću izvoza. Međutim, dok u proizvodnji gume ubedljivo preovlađuju velike strane kompanije, industrija plastike pretežno se oslanja na domaća mala i srednja preduzeća, pa se i njihova otpornost na aktuelne geopolitičke potrese značajno razlikuje.
92. Turizam i ugostiteljstvo – tabele
93. Ugostiteljstvo i turizam u eri skupog života: Troši se i dalje, ali uz veći oprez
Iako građani Srbije i dalje nemaju mnogo prostora u kućnim budžetima za dodatnu potrošnju, oni nisu odustali od putovanja, restorana, pa ni od sve skuplje pljeskavice u lepinji. Zato promet u ugostiteljstvu raste dvocifrenim stopama, dok turizam beleži više gostiju i noćenja, ali i kraće odmore i promenu načina putovanja ovdašnjih građana.
96. Informacione tehnologije – tabele
97. Ko dobija najviše od rasta IKT industrije: Digitalna elita i analogna privreda
Iako statistika potvrđuje stalni uspon domaćeg IKT sektora, zvanični podaci o izvozu od 4,55 milijardi evra i neto zaradama od preko 300.000 dinara otvaraju pitanje dugoročne održivosti ovakvog razvoja. Oslanjanje na uslužno programiranje stvorilo je izdvojen poslovni sistem koji, i pored suficita od 3,53 milijarde evra, malo utiče na tehnološki napredak domaćih preduzeća.
102. Telekomunikacije – tabele
103. Nastavlja se koncentracija na tržištu telekomunikacija: Teren raščišćen, igrača sve manje
Nakon prošlogodišnjeg preuzimanja poslovanja United grupe, nastavljena je koncentracija domaćeg telekomunikacionog tržišta. Time je posredno otvoren put za modernizaciju i razvoj 5G mreže, dok ključni problem ostaje preveliki nivo duga koji je od ranije izašao iz okvira mogućnosti nacionalnog operatera.
106. Banke – tabele
107. Bankarski sektor u prvih šest meseci 2026: Dobit i dalje u zaletu
Visoki profiti bankarskog sektora odavno više nisu glavna vest u novinama. Petu godinu u nizu domaći zajmodavci knjiže rekordnu dobit, a eskalacija krize na Bliskom istoku dovela je do novog talasa rasta kamata. Ipak, krajnji rezultat domaćeg bankarskog sektora u prvih šest meseci tekuće godine zabeležio je pad, usled viših troškova zarada i lošijeg rezultata iz ostalog poslovanja.
112. Osiguranje – tabele
113. Tržište osiguranja u 2026: Rast uprkos nestabilnim okolnostima
Iako se aktuelni geopolitički rizici prenose i na globalno tržište osiguranja, u prvih šest meseci tekuće godine osiguravači u Srbiji su uvećali prihod od premije. Posebno je važan podatak da je udeo osiguranja života u ukupnoj premiji konačno porastao posle više godina smanjivanja. Ove godine očekuje se i usvajanje novih zakona u sektoru osiguranja, ali tek po izboru nove vlade.
Preprodaja na nebesima
118. Trgovina polovnim crkvenim zvonima: Zvonjava iz „druge ruke“
Teološke razlike ne sprečavaju hrišćanske crkve da međusobno trguju, uključujući i polovna zvona. Iako „penzionisano“ crkveno zvono može biti i do tri puta jeftinije od tek izlivenog, na putu do njegovog novog odredišta nagomila se mnogo skrivenih troškova i problema koji neretko obesmisle početnu uštedu. Zato se na ovom, vrlo specifičnom tržištu pojavljuje sve više licenciranih agencija koje nude svoje usluge po principu „ključ u ruke“.
Vremeplov
122. Tužbe stranih kompanija protiv jugoslovenske „piratske“ industrije: Rat formulama
Sudovi u Kraljevini Jugoslaviji bili su zagušeni tužbama koje su pokretale strane kompanije protiv domaćih privrednika zbog krađe tehnologija i formula za proizvodnju. Ovi sporovi su se razvlačili u nedogled, sve dok strani investitori i kreditori ne bi zapretili da će potpuno obustaviti ekonomsku saradnju sa Jugoslavijom ako ne stane na put krađi patenata.
Liste najvećih preduzeća u Srbiji
126. Po dobiti
130. Po poslovnom prihodu
134. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)
Rang liste su napravljene na osnovu podataka dobijenih od APR-a