Novi brojevi

Živimo u vremenu koje predstavlja prekretnicu u odnosu između ljudi i mašina, a da li će veštačka inteligencija biti dobar sluga ili loš gospodar ne zavisi samo do onih koji je stvaraju, već i od nas koji je koristimo. Šta je svrha veštačke inteligencije, kakva su dosadašnja iskustva u primeni ovih alata u domaćoj kreativnoj industriji i gde su etičke granice kada upotreba može preći u zloupotrebu? Kako se preduzeća u Srbiji štite od bezbednosnih rizika, zašto preko dve petine firmi i dalje nema definisane procedure ili se oslanja na nepisana pravila po proceduri „uzmi telefon pa pitaj“? Da li smo u revolucionarno doba inovacija dovoljno svesni kakvu revoluciju bi donela upotreba ćirilice i zašto ne koristimo dovoljno njenu kreativnu moć da se na tržištu izdvojimo od drugih?

Odgovore na ova i druga važna pitanja o tome koliko način na koji sada koristimo tehnologije određuje našu budućnost dali su stručnjaci iz različitih oblasti na najnovijoj konferenciji „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2024, koju svake godine, povodom obeležavanja početka registracije .rs domena, organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. PORTUGAL – POLA VEKA OD „REVOLUCIJE KARANFILA“: Umor od lošeg života
Dok u Portugalu teku pripreme za obilježavanje 50 godina od „karanfil revolucije“, kojom je okončana višedecenijska diktatura, na vanrednim izborima neočekivano je trijumfovala ekstremna desnica, sa više od milion osvojenih glasova.

8. MIRIŠLJAVI POTOP IRANSKIH FINANSIJA: Bura u šolji čaja
Javne finansije u Iranu desetkovala je korupcionaška afera, koja nije povezana ni sa velikim infrastrukturnim projektima, ni sa nuklearnim programom, već sa – čajem. Debsh Tea, najveća nacionalna kompanija za proizvodnju čaja, koja kontroliše i 80% uvoza ovog napitka u Iran, optužena je za proneveru 3,4 milijarde dolara subvencija. To je najveća prevara u istoriji Islamske Republike Iran, čiji iznos premašuje 3% državnog budžeta, preko 80% ukupnog budžeta Ministarstva obrazovanja i više od 90% budžeta Ministarstva zdravlja.

10. RASPRAVA PRED KRAJ SKIJAŠKE SEZONE U ŠVAJCARSKOJ: Zašto Balkanaca ima manje nego snega?
U Švajcarskoj, gde u alpskim skijaškim centrima zbog velike visine sezona traje i do početka maja, sada se povela rasprava o tome zašto među domaćim gostima ima manje od 2% onih koji vode poreklo sa Balkana. Budući da iseljenici iz tog dela Evrope čine znatan deo stalno nastanjenog stanovništva u ovoj planinskoj zemlji, za švajcarske ugostitelje manjak Balkanaca je propuštena, a značajna poslovna prilika. Za vlasti je to neiskorišćena šansa za bolju integraciju migranata u društvo u kome je skijanje važan deo kulturnog identiteta.

Biznis

14. UKLANJANJE STARIH OBJEKATA U SRBIJI: Država zaboravila da reguliše rušenje
Kod nas se samo podrazumeva da pojedini objekti moraju da se ruše. U Zakonu o planiranju i izgradnji nema tog odeljka, ne postoje licence za izvođače radova niti školska sprema, čak ni predmet u obrazovnom sistemu koji bi obučavao stručnjake, pa se izvođači snalaze kako znaju i umeju. Pri tom, rušenje starih objekata u Srbiji košta više hiljada evra. Jedan od razloga je to što se građevinski otpad ne selektuje i ne koristi pri novoj gradnji već odlazi na deponije, uglavnom divlje. U Evropskoj uniji izvođači radova često ne naplaćuju rušenje, ali zaradu imaju od reciklaže materijala koje preuzimaju.

16. KOLIKO DOMAĆI IZVOZNICI MOGU DA SE OSLONE NA KOOPERANATE U SRBIJI: Retko i nestabilno
Kada se pomene lanac dobavljača u Srbiji, po pravilu se odmah pomisli na domaće firme koje uspešno izvoze za strane partnere. Ali šta je sa dobavljačima i podizvođačima domaćih izvoznika? Većina uspešnih proizvođača koji plasiraju robu na strana tržišta kaže kako su primorani da se oslanjaju samo na sebe, jer male firme koje bi mogli da angažuju kao dobavljače ili podizvođače nemaju potrebne kapacitete i znanje, a država ne nudi odgovarajuće programe da se takva situacija poboljša.

18. OPREMANJE DEČIJIH IGRALIŠTA: Kad je deci dobro, svi su na dobitku
Domaći proizvođači opreme za dečija igrališta kažu da je u Srbiji značajno poboljšan kvalitet rekvizita i bezbednost ovih prostora namenjenih najmlađim stanovnicima, ali da bi više pažnje moralo da se posveti održavanju. Dečija igrališta se najviše grade na zahtev opština i gradova, a među ostalim naručiocima su tržni centri, hoteli, restorani ili privatni investitori koji grade stambene komplekse. Sprave koštaju od tridesetak hiljada dinara za najjednostavnija igrališta, do više stotina hiljada za multifunkcionalne komplekse, a najskuplja podloga je od reciklirane gume.

Finansije

22. KOLIKO JE ISPLATIVO SKLADIŠTENJE ROBE: Silose nema ko da kupi
U oglasima nema puno ponuda za kupovinu ili iznajmljivanje silosa, a i za one malobrojne nema prevelikog interesovanja. Nešto je dinamičnije kod firmi koje se bave izgradnjom silosa. Njima se javljaju uglavnom skladištari koji proširuju kapacitete, ali su i oni oprezni jer nesigurno tržište koči ukrupnjavanje u tom sektoru, dok za mala i srednja domaćinstva silos nije isplativ.

24. OSIGURANJE ŽIVOTINJA I KUĆNIH LJUBIMACA U SRBIJI: Ljubimci na čekanju
Za razliku od zapadne Evrope, gde je osigurano preko 70% kućnih ljubimaca, pokušaj jedne osiguravajuće kuće da tu uslugu pre nekoliko godina ponudi kod nas je propao. U međuvremenu se značajno povećao broj kućnih ljubimaca u Srbiji i potrošnja na njihovu ishranu i lečenje, pa sada druga osiguravajuća kuća planira da ponudi takav paket osiguranja. S druge strane, osiguranje ostalih životinja, uglavnom za uzgoj, raste u poslednjih pet godina. Neke osiguravajuće kuće nude polise osiguranja i za egzotične životinje u zoološkim vrtovima ili van njih.

26. FINANSIJSKE INSTITUCIJE I DIGITALNA IMOVINA: Obveznica u vidu tokena umesto kredita
Ako bi kompanije izdale obveznicu u vidu tokena na blokčejnu, a ne na tradicionalan način preko Centralnog registra HoV, i firme i finansijske institucije bi bile na dobitku. Kompanije time zaobilaze uzimanje kredita od banaka u doba recesije i visokih kamatnih stopa i dobijaju pristup novim investitorima direktno bez posrednika. S druge strane, finansijske institucije mogu da učestvuju kao pokrovitelji i agenti u emisiji tokenizovanih obveznica, a dobijaju i pristup novoj finansijskoj aktivi koja ranije nije postojala, navodi jedan od primera o novim mogućnostima oživljavanja domaćeg tržišta kapitala Bogdan Vujović, pravni savetnik, specijalista za digitalnu imovinu.

Temat: Kakvo društvo grade inovacije – Čovek odgovara za ono što stvara

29. UTICAJ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE NA KREATIVNA ZANIMANJA: Ljudi i mašine u istoj kancelariji
Iskustvo stručnjaka koji rade u kreativnim zanimanjima pokazuje da veštačka inteligencija može mnogo da pomogne u „pešačkim“ i poslovima koji se ponavljaju, ali ne i da zameni ljudski um kada treba stvoriti nešto jedinstveno. Primena veštačke inteligencije je jako korisna u oblastima kojima i sami vladamo, jer tada smo sposobni i da kontrolišemo dobijene rezultate. Ali ako je upotrebljavamo za stvari koje ni sami ne poznajemo, to otvara vrata za rizike i etičke stranputice.

31. ZAŠTO POSTOJI TOLIKI STRAH OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Ljudi se plaše onoga što ne razumeju
Da bismo stekli objektivan odnos prema veštačkoj inteligenciji, njenim prednostima i rizicima, potrebno je da razumemo kako ona funkcioniše, da pravila o njenoj upotrebi donosimo kroz društveni dijalog i da u primeni ovih alata nikada ne zaboravimo da tehnologija treba da služi ljudima a ne obrnuto, ističu za B&F Slobodan Marković i Marijana Borković, moderatori panela „Početak velike promene“.

32. PREKRETNICA IZMEĐU UTOPIJE I DISTOPIJE: Biće nekako, a kako, zavisi i od nas
Sudbina našeg vremena je upravo u tome da ono predstavlja prelomnu tačku između utopije i distopije. Ko odlučuje o tome šta će od toga biti? Oni gore, ili mi koji smo birali na izborima te što sede gore? „Mozak“ koji nije ljudski, ili mi, ljudi koji stvaramo i koristimo taj veštački mozak?

34. KAKO SE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA ŠTITE OD BEZBEDNOSNIH RIZIKA: Nema krova bez temelja
Mada najnovije istraživanje RNIDS-a pokazuje da su mala i srednja preduzeća u Srbiji znatno unapredila neke vidove zaštite svojih informacionih sistema, preko dve petine njih i dalje gradi „krov bez temelja“, jer nemaju bilo kakva definisana pravila i procedure, ili se oslanjaju na nepisana pravila.

36. МОЖЕ ЛИ СЕ ИЗВОЗИТИ НА ЋИРИЛИЦИ: Прави избор за храбре
То што имамо тако велики проблем да у свету пласирамо нашу робу на ћирилици, вероватно значи да можемо да урадимо неку велику ствар баш са ћирилицом, која је ретка и другачија. Неко, ко је довољно храбар, то ће и учинити, поручују домаћим предузећима стручњаци којима је креативност професија.

39. Ћирилички фонтови на поклон

Intervju

40. NIKOLA KOVAČEVIĆ, MAJSTOR ZA FRANCUSKA JELA IZ 19. VEKA: Kako se kalio Bistromat
Zgrada u Zemunu, sagrađena daleke 1909. godine, „ugostila“ je u svom salonskom stanu jedan neobičan restoran pod imenom Bistromat. Ovde gosti sede oko cele kuhinje, mogu da razgovaraju sa kuvarom i da gledaju kako im sprema francuska jela iz 19. veka. Vlasnik ovog objekta i glavni kuvar je Nikola Kovačević, koji se prethodno kalio u najelitnijim beogradskim hotelima i na prekookeanskim brodovima. U međuvremenu je, kako bi zaradio dovoljno novca da otvori svoj restoran, kalio i čelik, u najbukvalnijem smislu – radeći kao potkivač konja.

Skener

44. SMEŠTAJ STRANIH RADNIKA: Jedni u „džambo“ kontejneru, drugi u razvaljenoj zgradi
Najveći broj radnika iz Srbije koji rade u inostranstvu ne spava po hotelima i hostelima jer je takav smeštaj preskup i nepraktičan za poslodavce, pa su tako i oni koji dolaze kod nas pretežno smešteni u kolektivnim „džambo“ kontejnerima ili paviljonima. Najgore prolaze radnici iz azijskih zemalja, pogotovo ako rade na crno, koje inspekcije pronalaze i po razvaljenim zgradama. Obrazovana i imućnija manjina među migrantima nerado kupuje stanove u Srbiji, već smeštaj uglavnom iznajmljuje.

46. DA LI ĆE FAKULTETSKE DIPLOME „DEVALVIRATI“ U BUDUĆNOSTI: Malo sutra
Globalna kampanja da je visoko obrazovanje „prevaziđeno“, te da se može dobiti posao i u visokorangiranim, dobro plaćenim poslovima i bez fakultetske diplome, zahvatila je i Srbiju. Ipak, istraživanja u svetu pokazuju da se kompanije i dalje radije opredeljuju za visokoobrazovane kandidate. To potvrđuju i domaći poslodavci, koji ističu da je omalovažavanje obrazovanja destruktivno po napredak društva.

Nove tehnologije

50. SOFTVER SRPSKOG STARTAPA OMOGUĆAVA KOMUNIKACIJU SA GLUVIM OSOBAMA: Avatar za opšte dobro
Đorđe Dimitrijević je zajedno sa četvoricom kolega razvio softver SignAvatar, koji unosi veliku promenu u živote gluvih ljudi jer prevodi govor u znakovni jezik. Trenutno ga koriste Železnice Srbije na stanici Prokop, a u planu je njegova primena u Severnoj Makedoniji i na američkom tržištu.

Nauka

52. ZAŠTO NAUKA NE MOŽE DA REŠI DRUŠTVENE SUKOBE: Mit o „nesvrstanim“ podacima
Suprotno popularnoj slici naučnika kao monaha koji se zavetovao da će isključivo služiti istini, nauka je od samih svojih početaka bila oblikovana aktuelnom politikom i kulturnim vrednostima u nekom društvu. Da nauka nema moć da zaobiđe razlike u uverenjima, jasno smo uvideli tokom pandemije korona virusa, kada je politička polarizacija među samim naučnicima i te kako bila odgovorna što je bolest izmakla pravovremenoj kontroli. Pokušaji naučne „racionalizacije“ politike, zasnovani na stavu da je nauka pročišćena od ideologije i da naše političke protivnike samo treba informisati o „tačnim“ naučnim dokazima – opasni su za demokratiju, tvrdi američki naučnik Tejlor Dotson.

Koktel

54. NAJSKUPLJI ZAČIN NA SVETU UZGAJA SE I U SRBIJI: Umesto vinograda kod Negotina raste šafran
Cvet šafrana poznat je kao najskuplji začin na svetu – jedan kilogram osušenog tučka ove biljke košta najmanje 2.000 dolara, što i ne čudi jer je za kilogram potrebno ubrati između 150.000 i 200.000 cvetova. Uzgajanjem „začina nad začinima“ već sedam godina bave se Neda i Saša Nikolić, prosvetni radnici iz Negotina. Nikolići su prvi u Srbiji, 2017. godine, počeli da se bave uzgajanjem šafrana. Sada ga u ataru sela Tamnič imaju na 40 ari i jedini u Srbiji prodaju suv začin.

56. DA LI SU BICIKLI PRISTUPAČNI PROSEČNOM POTROŠAČU U SRBIJI: Malo smo prikočili
Bolji bicikli u Srbiji trenutno koštaju od 80.000 do 100.000 dinara, profesionalni dostižu cenu i do nekoliko hiljada evra, ali većina kupaca u Srbiji bira najjeftiniji model za oko 20.000 dinara. Tokom pandemije, povećala se i prosečna potrošnja za najpopularnije dvotočkaše, ali se pad standarda odrazio i na ovu industriju, kažu proizvođači bicikala, kojima najviše smeta neregulisana prodaja polovnjaka sumnjivog porekla i kvaliteta.

Komunikacije

60. BESMISLENI SASTANCI GUŠE KORPORACIJE: Prekovremena razglabanja
Gomilanje beskorisnih priča u korporacijama o tome šta bi trebalo da se obavi umesto da se radi izmiče kontroli i predstavlja glavnu pretnju vekovnom mitu o kapitalističkoj delotvornosti i produktivnosti. Istraživanja pokazuju da se samo na pripremu redovnog nedeljnog sastanka sa izvršnim direktorom u jednoj multinacionalki, potroši 300.000 radnih sati godišnje.

Reprint

62. NEMAČKE KOMPANIJE POSTALE GLAVNE METE ZA PREUZIMANJA: „Skakavci“ pred vratima
Više od 60 odsto najvećih nemačkih kompanija koje su obuhvaćene DAX indeksom na Frankfurtskoj berzi je sada u vlasništvu anglosaksonskih investicionih fondova. Predviđa se da bi još 27 nemačkih kompanija koje se kotiraju na berzi mogle da postanu meta hedž fondova u sledećih 18 meseci. Ohrabreni padom nemačke privrede, takozvani aktivni investitori, poznati i kao „skakavci“, ustremili su se na kompanije u Nemačkoj, procenivši da su u ovom trenutku „bogom dane“ mete koje vredi očerupati, piše Thomas Trares, ekonomista i privredni novinar iz Berlina.

Vremeplov

64. SPORTSKI ŽIVOT U OKUPIRANOM BEOGRADU: Utakmica za puko preživljavanje
Tokom bombardovanja Beograda 1941. godine uništena su gotovo sva sportska igrališta, a klubovi su pod okupacijom zapali u takvu nemaštinu da nisu imali čak ni rezervnu loptu. Pojedini sportisti su završili u nemačkom zarobljeništvu, mnogi su loptu zamenili puškom u borbi protiv okupatora, a oni koji su ostali u Beogradu većinom su napuštali sport jer od njega više nije moglo da se živi. Na beogradskim ulicama fudbal su sa velikom radošću igrala još samo deca, na žalost džangrizavih penzionera.

Na svakih deset ljudi koji odu iz Srbije, osam se vrati, a razlozi za odlazak i povratak su slični, preovlađuju ekonomski, a potom porodični motivi. Ljudi odlaze zbog poslovnih prilika, ali se zbog toga i vraćaju jer su u inostranstvu stekli iskustvo kojim mogu da popune prostor na našem tržištu, navode u Fondaciji za razvoj ekonomske nauke, koja zajedno sa Centrom za evropske politike realizuje projekat „Cirkularne migracije pre depopulizacije“.
O tome zbog čega neko odluči da ode i šta ga navede da se vrati, kakav je život „tamo i ovde“, šta bismo mogli da naučimo od drugih a šta oni od nas, razgovarali smo sa preduzetnicima koji su napustili dobro plaćene poslove u inostranstvu i u Srbiji pokrenuli sopstvena preduzeća. Njihove životne i poslovne priče su veoma različite, ali ih povezuju znanje, upornost i uverenje da sreća više zavisi od ljudi, nego od novca.

Periskop

6. ŠVERC PIJESKA PROFITABILNIJI OD KOKAINA: Ko drugome pijesak kopa
Nakon trgovine krivotvorenom robom poput odjeće i obuće, te šverca droge, krijumčarenje pijeska je po obimu trgovine na globalnom nivou na trećem mjestu, ispred trgovine ljudima i šverca lakim naoružanjem.

8. NESVAKIDAŠNJA PREVARA U POLJSKOJ ŽELEZNICI: Pokvari sopstvene vozove da miniraš suparnike
Misterija vezana za vozove u Poljskoj koji umesto da putuju, stanu u mestu iz nepoznatih razloga i neće da se pokrenu, posle dužeg perioda nagađanja ušla je u oštru krivinu koja se pretvorila u skandal i izbacila nacionalnu železnicu iz šina. Ispostavilo se da je vodeći poljski proizvođač šinskih vozila Newag programirao svoje vagone tako da se kvare kod konkurencije koja mu je oduzela poslove vezane za popravku i održavanje vozova, što je tržište koje u Poljskoj vredi 200 miliona evra godišnje.

10. EKONOMIJA DUGOVEČNOSTI: Posedela privreda
Broj onih sa 50 i više godina izjednačio se sa brojem dece u svetu, a do polovine ovog veka stariji će činiti trećinu svetske populacije, što znači da će čovečanstvo do tada „osedeti“ više nego u prethodnih sedam decenija! Suprotno uvreženom mišljenju da u „penzionisanju sveta“ predvode najbogatije države, demografske promene su najizraženije u siromašnim i srednje razvijenim zemljama, koje stare brže nego što raste njihova privreda. Umesto da svet ostaje na mladima, populacija 50+ iz svog novčanika već sada finansira polovinu globalne potrošnje i doprinosi privrednom rastu u svetu tri puta više nego 100 najprofitabilnijih kompanija.

Biznis

14. PRIVREDNICI U JUGOISTOČNOJ EVROPI O EKONOMSKIM KRETANJIMA: Krhki optimizam
U poređenju sa prethodnom, ove godine dvostruko više generalnih direktora u svetu očekuje da će se ekonomske okolnosti poboljšati, a takva predviđanja iznosi 40% poslovnih lidera u jugoistočnoj Evropi. Istovremeno, polovina vodećih ljudi u preduzećima koja posluju u našem regionu ne veruje da će njihovo poslovanje biti održivo za deset godina, ukoliko se ono uspešno ne prilagodi sve zahtevnijoj regulativi, ubrzanoj primeni veštačke inteligencije i klimatskim promenama, pokazuje najnovije istraživanje kompanije PwC.

16. ZAŠTO SRBIJA PROIZVODI UPOLA MANJE SEMENA OD SVOJIH KAPACITETA: Kako seješ, tako žanješ
Iako Srbija ima odličan potencijal za daleko veću proizvodnju sertifikovanog semena, po njegovoj upotrebi smo na začelju Evrope jer ratari, pritisnuti drugim rastućim troškovima, češće koriste ono „sa tavana“. Država bi mogla da pomogne subvencijama, ali one nisu predviđene za proizvođače deklarisanog semena.

18. ZORICA SELAKOVIĆ, „DESSERT ČAČAK“: Kada život „začini“ slatkiše
„Prošle godine sam krenula na odmor i kada sam na beogradskom aerodromu ugledala svoje kolače pomislila sam – to je to, ne moram više da se dokazujem. Ali evo me sada, sa svojih 66 godina, opet sa rukama u brašnu“, kaže Zorica Selaković, koja je proizvodnju torti i kolača počela u vreme kada za to nije postojala ni šifra delatnosti. Ova veteranka srpskog poslastičarstva dobila je brojna priznanja za razvoj preduzetništva, a isti posao je iz ličnih razloga počinjala dva puta. Kada joj je bilo najteže, zahvaljujući odanim saradnicama i mušterijama obezbedila je najvredniji kapital – veru u ljude.

Finansije

22. ZAŠTO INVESTITORI NISU OŽIVELI STARE INDUSTRIJSKE ZONE: Dobra ideja, ali ne radi
Stare industrijske zone, sa propalim fabrikama i pogonima zaraslim u korov, lokalne samouprave već godinama nude za braunfild investicije. Očekivalo se da će interesovanje za infrastrukturu koja je uglavnom dostupna biti veće i da će ti prostori oživeti. Ali, troškovi renoviranja i prilagođavanja starih objekata previsoki su za domaće firme, dok su strani investitori tražili i dobili mesta u novoizgrađenim zonama.

24. KOLIKO DOMAĆI PRIVREDNICI KORISTE PODSTICAJE ZA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ: Zalud povlastice
Za razliku od poreskog kredita od pre deset godina koji je obuhvatao celu privredu ali ga je država ukinula, poreske podsticaje za istraživanja i razvoj ne samo da koristi jako mali broj domaćih privrednika, nego su retke i firme koje znaju da takve olakšice postoje.

26. NEPOŠTENO VREDNOVANJE IMOVINE: Sezona lova na manjinske akcionare
U zemlji u kojoj se svaki građanin makar jednom požalio na kvalitet njenih institucija, nije bilo realno očekivati da će manjinski interesi u kompanijama uživati privilegije koje postoje na razvijenim tržištima. S druge stane, ni najcrnje slutnje nisu mogle nagovestiti scenario koji je usledio – manjinske akcionare štitila je tek dobra volja dominantnih akcionara, dok su ih češće tlačili većinski vlasnici bilo da su ovdašnji kapitalisti, korporacije iz belog sveta ili njihova vlastita država.

Temat: Povratak u Srbiju – Svuda pođi, kući dođi

31. CIRKULARNI MIGRANTI: Neuhvatljivi mozgovi
Srbiju godišnje napusti između 40.000 i 60.000 ljudi, ali na deset koji odu, osam se vrati. Statistika najteže prati novu vrstu migranata, one koji se u potrazi za poslom kreću između matične i drugih država. Ipak, rasprostranjenu tezu o „odlivu mozgova“ pobija činjenica da je obrazovna struktura naše emigracije približno ista kao kod stanovništva u zemlji.

34. SANDRA AVRAMOVSKI, COLD PRESSOK: Preduzetništvo nosi mnogo šešira
U Americi naučite da je sve moguće, u Srbiji je moguć ispunjeniji život, u Americi živite u balonu, Srbija vas bolje pripremi za realnost. Ovako u najkraćem poredi dve zemlje od presudnog značaja za njen život Sandra Avramovski, koja je napustila dobro plaćeni američki san i u Srbiji pokrenula proizvodnju prirodnih, hladno ceđenih sokova, rešena da u svom poslu spoji najbolje iz dva potpuno različita sveta.

36. STEFAN ĐORĐEVIĆ, ASM INTERNO: Dobra plata i sreća nisu isto
„Prvih godinu dana sve nam je bilo zanimljivo, kupili smo kuću i automobil, bili smo zadovoljni platama, ali je ubrzo počela da nam nedostaje naša zemlja, naša kuća u Nišu, rodbina, prijatelji“, kaže Stefan Đorđević, koji se sa porodicom vratio iz Norveške. Sada u Lazarevom Selu kraj Niša imaju firmu sa 12 zaposlenih i već solidno iskustvo u proizvodnji i prodaji nameštaja. Nisu se pokajali, ali bi iz Norveške rado „uvezli“ nešto od tamošnjeg svakodnevnog života, prvenstveno poslovanje bez papirologije i moto „bez stresa“.

38. DEJAN VITOROVIĆ, RASADNIK VITOROVIĆ: Znanje je najveće imanje
Dejan Vitorović je pokrenuo proizvodnju začinskog i lekovitog bilja u rasadniku u rodnoj Mačvi tako što je prethodno „skoknuo“ do Afrike. Njegov prvi posao, koji je dobio preko konkursa, odveo ga je u Ekvatorijalnu Gvineju, gde je kao pejzažni arhitekta projektovao i izvodio radove na predsedničkim palatama. „Vratio sam se jer mi nije bio cilj da tamo gradim karijeru, nego da steknem iskustvo i da od toga što zaradim pokrenem nešto svoje u Srbiji“, kaže Vitorović, koji danas ima oko 100.000 sadnica začinskog i aromatičnog bilja. U vreme dok ne gaji biljke – i dalje uči.

40. VUK VUJOVIĆ, V3 ROBOTICS: Otišao sam, vratio se sa robotom
Posle osam godina života u Švajcarskoj, Vuk Vujović se vratio u Srbiju i osnovao startap koji razvija robota za uklanjanje korova sa njiva. Iako je njegov povratak podstaknut željom da se oduži društvu iz kojeg je potekao, imao je i ekonomski motiv – razvoj ovakve tehnologije je u Srbiji jeftiniji, carine za nabavku komponenata iz Kine su niže, a zahvaljujući planiranju koje je usavršio u Švajcarskoj, osmislio je i strategiju za lakši izvoz u EU. Trenutno razmatra mogućnost da u Pragu osnuje firmu u kojoj bi sklapao robota. „Tako bismo, za promenu, mi u Evropu izvozili znanje, a oni za nas radili proizvodnju”, šali se ovaj mladi preduzetnik. Ali, u svakoj šali ima bar malo istine.

Intervju

42. ILJA MUSULIN, JAPANOLOG: Vodič za prihvatanje različitosti
Na istoku Azije nalazi se zemlja koja je istovremeno i tradicionalna i moderna. Zemlja u kojoj su žene obrazovane ali u malom broju rade. Zemlja poznata po borilačkim veštinama, čiji se stanovnici toliko trude da izbegnu sukobe da imaju čak i agencije za izvinjavanje. Sve ove i mnoge druge detalje iz života u Japanu našoj publici redovno prenosi japanolog Ilja Musulin u svojim knjigama i novinskim tekstovima, a u razgovoru za B&F, između ostalog ističe: „Mi bismo od Japanca mogli da naučimo kako se poštuje javno dobro, a oni od nas kako se ljudima prilazi spontano i da nije sve u pravilima“.

Skener

46. ZAPOŠLJAVANJE STRANACA U VOJVOĐANSKIM FIRMAMA: Posla više nego radnika
Istraživanja pokazuju da sve donedavno dve trećine privrednika u Srbiji nije bilo spremno da „uvozi“ radnike, a za takvu mogućnost su najmanje bila zainteresovana preduzeća u Vojvodini. Suočeni sa paradoksom da uprkos krizi lakše nalaze nove poslove nego radnike, privrednici su promenili stav, pa je prošle godine samo u pet vodećih vojvođanskih gradova izdato više od 8.000 dozvola za rad strancima. Najviše rade u građevini, ali sada stranih radnika i sa drugih kontinenata ima i u ugostiteljstvu, proizvodnji flaširanih voda, mleka, trikotaže…

48. SPASAVANJE SRBIJE OD PREDUZETNIŠTVA: Promašena pravila, u crno me zavila
Imam utisak da naši državni organi ništa drugo ne rade, nego smišljaju kako da uguše male proizvođače gomilanjem novih obaveza, za koje često ne postoje valjani razlozi, ali zato postoje ogromne kazne. Državne birokrate, čvrsto uverene da su svi privrednici lopovi, na najboljem su putu da spasu Srbiju od preduzetništva.

Nove tehnologije

ALEKSANDAR BESAROVIĆ, CONSTELLATION: Digitalna prečica do novih klijenata
Domaći startap Constellation napravio je softver „Flock Social“ koji prema zadatim parametrima pronalazi korisničke naloge na Instagramu i stupa sa njima u kontakt, radi otvaranja novog prodajnog kanala preko ove društvene mreže. Zahvaljujući svojoj tehnologiji, beogradsko preduzeće je postalo dominantno na svetskom tržištu u odnosu na konkurenciju. Glavni korisnici njihove platforme su vlasnici malih firmi i preduzetnici, koji na ovaj način mogu direktno i bez oglašavanja da dođu do novih kupaca.

Nauka

54. NACIONALNI CENTAR ZA FERTILITET I ONKOFERTILITET: I posle borbe sa kancerom moguće je postati roditelj
U našem okruženju jedino Srbija ima bolničku ustanovu specijalizovanu za lečenje trudnica koje imaju kancer. U Centru za onkofertilitet na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra pomoć mogu potražiti i žene i muškarci kojima je dijagnostifikovano ovo oboljenje, a koji tek planiraju da se ostvare kao roditelji. Zato pored građana Srbije, dolaze i pacijenti iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije ukoliko imaju upute za lečenje u toj ustanovi. U njoj pored lečenja, dobijaju i reči ohrabrenja.

Koktel

56. LOKALPATRIOTIZAM I PRODUŽENA MLADOST: Tu gde si – tu je sigurica
Zvuči nelogično, ali mnogi mladi Beograđani bi lakše doneli odluku da se presele na drugi kontinent, nego u drugi deo sopstvenog grada. Jedan od ključnih razloga zašto neki mlađi stanovnici prestonice koji imaju posao i po sopstvenim rečima dobra primanja za srpske uslove i dalje žive s roditeljima je uverenje da van njihovog kraja prestaje civilizacija. Pojedinci smatraju da je njihovim vršnjacima iz malih mesta u Srbiji lakše da se osamostale, jer ako žele da studiraju nemaju izbora osim da odu od kuće. A kad jednom odeš, mnogo je teže vratiti se.

58. KNJIGOVODSTVO ŠVEDSKOG STOLA: Pera Ždera protiv ugostitelja
Kako može biti isplativ švedski sto koji baš zato što omogućava da se za malo novca pojede što više, neodoljivo privlači proždrljivce? Protiv takvih, ugostitelji imaju tajno oružje – zasititi gosta najjeftinijom hranom za što kraće vreme. Ipak, nekad nema drugog rešenja nego da se mušterija izbaci napolje, poput nemačkog trioatlonca koji je udaljen iz jednog kalifornijskog restorana posle stotog tanjira sušija.

Komunikacije

60. KUPCI ZA IZBEGAVANJE: Vesnici propasti
Ukus prosečnog potrošača je zlata vredan onima koji zarađuju na masovnoj prodaji, iako će sve učiniti da kupca koji se ponaša kao većina ubede kako ga upravo njihov proizvod čini jedinstvenim. Ali u globalizovanom svetu masovne potrošnje, u kojem ljudi sve više podsećaju na klonove i bez genetskog inženjeringa, oni koji zaista imaju drugačiji ukus su „vesnici propasti“. Ukoliko čine većinu kupaca nekog potpuno novog proizvoda, to je pouzdan znak da predstoji epski neuspeh.

Reprint

62. KAMPANJA ZA DISKREDITOVANJE VISOKOG OBRAZOVANJA: Zavisnost od tržišta obezvređuje znanje
Studenti Beogradskog univerziteta većinom misle da naši fakulteti nude veoma kvalitetno obrazovanje, ali da zavisnost od tržišta obezvređuje i znanje i obrazovanje. U svetu se sve više propagira da je studiranje gubljenje vremena i da se to znanje može brže steći na kursevima, a zanemaruje se činjenica da je fakultet jedna ustanova koja pojedincu daje intelektualnu širinu, upozoravaju akademci. Kada se određeni fakulteti gledaju kao bezvredni zato što ne odgovaraju društvu koje ceni isključivo zaradu, u takvom sistemu vrednosti studenti postaju mušterije, a sve manji broj mladih se odlučuje da studira.

Vremeplov

64. KO SU BILI SARAFI U SRBIJI: Bankari pre bankara
Sarafi su bili kapitalisti Bliskog istoka, krupni trgovci koji su u Osmanskom carstvu pre pojave banaka bili kreditori države i lični bankari povlašćene klase. U Kneževini Srbiji, država se uveliko zaduživala kod sarafa, a vraćanje duga se „raspoređivalo“ na narod. Prva dva „bankara“ u Srbiji nisu završila slavno – jednog je ubio dužnik, a drugi je morao da beži iz Beograda.

Uzlet domaće filmske industrije, koja je utrostručila svoju vrednost u poslednjih pet godina, i dolazak sve većeg broja stranih produkcija u Srbiju, zahvaljujući između ostalog i državnim podsticajima, doneli su koristi i državi i privredi. Pored moći ove industrije da promoviše Srbiju u svetu, uporedo sa sve većim brojem snimljenih filmova, serija i reklama, raste i tražnja filmadžija za različitim uslugama, od pravnih i finansijskih, do smeštaja, hrane, prevoza, iznajmljivanja nekretnina za snimanja… S druge strane, ljudi bez kojih ne bi bilo ni sedme umetnosti najčešće rade od projekta do projekta, pa su primorani da budu i umetnici i preduzetnici. Dodatna neizvesnost proizilazi iz činjenice da postoji vrlo malo krupnih i nekoliko manjih finansijera koji su zaslužni za najveći deo igranih ostvarenja u Srbiji. Zato je neophodno poboljšati uslove za privlačenje privatnih ulaganja u domaću produkciju.

Periskop

6. KRIZA U TURSKOJ TEKSTILNOJ INDUSTRIJI: Spora moda
Turska tekstilna industrija, koja je pre aktuelne krize bila šesti izvoznik odeće u svetu, sada gubi trku sa najvećim stranim konkurentima i na sopstvenom tržištu, jer je postala preskupa. Pad tražnje je značajno usporio brzu modu, pa je do kraja prošle godine više od 1.600 turskih proizvođača odeće zatvorilo pogone i otpušteno je preko 250.000 radnika. Tekstilci u Turskoj tvrde da će se usled sve neprofitabilnijeg poslovanja bankroti nastaviti i ove godine, te da je jedino isplativ izvoz vojne odeće zbog ubrzanog gomilanja novih ratova u svetu.

8. TRANSPORTNI KORIDOR INDIJA – EU: Od Indije do Evrope dva putića
Rat u Gazi ne samo da uzima danak u vidu hiljada ljudskih života, već je do daljnjeg „na led“ stavio i planove o izgradnji transportnog koridora od Indije do Evrope, koji je trebao postati zapadni odgovor i strateška konkurencija Kini i kineskom globalnom projektu „Pojas i put“.

10. ŠTA IZVOZI SEVERNA KOREJA UPRKOS SANKCIJAMA: Nekome oružje, nekome perike i lažne brade
Dok Južna Koreja, zapadni političari i generali lupaju glavu zbog sve čvršće vojne i ekonomske saradnje između Severne Koreje i Rusije, neki američki mediji detaljno istražuju kako je došlo do toga da Amerikanci masovno kupuju perike, veštačke obrve, trepavice i brade proizvedene u severnokorejskim fabrikama i tako krše sankcije uvedene protiv „komunističke dinastije Kim“.

Biznis

14. MILAN LUKIĆ, DIREKTOR INSTITUTA „DR JOSIF PANČIĆ“: Priroda je najbolja laboratorija
Predviđa se da će vrednost tržišta lekovitih i aromatičnih biljaka u svetu dostići 390 milijardi dolara do 2028. godine, a Institut „Dr Josif Pančić“ je samo u poslednje tri godine povećao proizvodnju za više od 40%. Na srpsko tržište plasira oko 70% proizvoda, a ostalo izvozi u BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i SAD. Institut namerava da uspostavi saradnju sa našim kompanijama na američkom tržištu, kako bi svoje proizvode i tamo učinio dostupnijim, najavljuje direktor ove ustanove Milan Lukić.

16. VEŠTAČKO OSNEŽAVANJE: Kad nema snega dobar je i top
„Pod pritiskom klimatskih promena naša skijališta na Kopaoniku, Staroj planini i Torniku na Zlatiboru su gotovo u potpunosti pokrivena sistemima za osnežavanje. Ova godina je odličan pokazatelj koliko je to neophodno“, kažu za B&F u Skijalištima Srbije. Blage zime sa malo snega postale su noćna mora za turističke radnike, ali ne i za industriju koja proizvodi veštački sneg i led i to ne samo za najveće ski centre u Srbiji, već i za mnogo malih staza kojima upravljaju opštine, gradovi ili privatni kapital.

18. VASKA VASIĆ, „KOLERIKO“: Posla ima, ali naučili smo ljude da sede umesto da rade
„Poslodavci mnogo više rade nego što se to misli. Kod nas u Srbiji ljudi veruju da vlasnicima firme pare same ’sleću’, a da su radnici ti koji dolaze i rade, a uopšte nije tako. Mi trenutno na tržištu imamo naciju koja nema svest o stvaranju, već sedi i čeka neku pomoć“, kaže za B&F Vaska Vasić, građevinska preduzetnica iz Niša koja i po hladnoći i po vrućini popravlja krovove, ili zbog nevremena u tri sata ujutru proverava stanje na gradilištu.

Finansije

22. ZAŠTO SE DOMAĆI PRIVREDNICI UZDRŽAVAJU OD ULAGANJA: Kriza poverenja
Iako Srbija prednjači u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija, BDP je tokom poslednje decenije rastao tek oko 3% godišnje. Za ubrzani ekonomski rast od najmanje 5% nedostaju ulaganja domaćih firmi koja bi trebalo da budu bar tri puta veća od dosadašnjih. Ova ulaganja su niska već duže vreme, a glavni problem nije nedostatak sredstava, već nedostatak poverenja u državu.

24. KREDITIRANJE U SRBIJI: Ponuda se poboljšala, tražnja opala
Banke u Srbiji su poboljšale kreditnu ponudu, ali tokom poslednjih šest meseci tražnja za kreditima znatno je opala, ispod regionalnog proseka. Primetan je pad tražnje za hipotekarnim, dugoročnim i kreditima u stranoj valuti, a bankari predviđaju da će tražnja, sa izuzetkom nekoliko kreditnih kategorija, generalno ostati niska u narednih pola godine. Kao negativne faktore koji mogu uticati na kreditnu ponudu, banke navode neizvesnu ekonomsku perspektivu i rizike od porasta problematičnih kredita (NPL), pokazuje najnovije istraživanje Evropske investicione banke (EIB) u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

26. MOGU LI ZASTOJI U SVETSKOJ TRGOVINI PONOVO SPUTATI GLOBALNU PRIVREDU: More pod opsadom i sušom
Tek što su utihnuli problemi u globalnim lancima snabdevanja nakon pandemije, a inflacija u zapadnim ekonomijama počela da se približava srednjoročnom cilju centralnih banaka, geopolitički nemiri su obnovili strahove novog talasa poskupljenja. Ovaj put u pitanju su prekidi na pomorskim trasama usled nepredvidljivih faktora – terorističkih napada i vremenskih nepogoda. Trenutna neravnoteža u ponudi i tražnji ide na ruku pomorskim prevoznicima, ali dugoročnije najveću pretnju predstavlja rast sukoba i protekcionizma u svetu.

Temat – Filmska industrija u Srbiji

31. DOPRINOS FILMSKE INDUSTRIJE DOMAĆOJ EKONOMIJI: Ko to tamo raste?
Vrednost filmske industrije u Srbiji se tokom poslednjih pet godina utrostručila, čemu su značajno doprineli i državni podsticaji za ovaj sektor. U isto vreme, na svaki evro podsticaja, u državni budžet se vraćalo 4,57 evra, a od snimanja filmova, serija, reklama i usluga postprodukcije koristi su imale i mnoge druge delatnosti. Stoga bi poboljšanje uslova za privlačenje većih privatnih ulaganja u filmsku industriju bilo korisno za celo društvo i ekonomiju, uvereni su predstavnici filmskog sektora i ekonomski stručnjaci koji prate ovo tržište.

34. RAD U FILMSKOJ INDUSTRIJI: Umetnici u ulozi preduzetnika
Većina gledalaca poistovećuje filmsku industriju isključivo sa glumcima i režiserima, ali u pravljenju filma ili serije učestvuju ljudi iz oko 50 specijalizovanih struka. Oni vode računa o organizaciji svih aktivnosti na setu, o slici, zvuku, kostimima, scenografiji, montaži i drugim važnim stvarima bez kojih ne bi ni bilo sedme umetnosti. Najčešće nisu stalno zaposleni, već rade od projekta do projekta, pa su primorani da u isto vreme budu i umetnici i preduzetnici. Ipak, malo ko od njih bi se odrekao svoje kreativnosti u zamenu za neki sigurniji, a rutinski posao.

36. KAKO SE BIRAJU LOKACIJE ZA SNIMANJE FILMOVA I SERIJA: U ovom poslu važno je umeti sa svima
Bez iskusnih stručnjaka za odabir mesta za snimanje, ne bi mogli da se naprave nijedan film, serija ili reklama. Njihov posao zahteva da umeju da pregovaraju sa svima i da se snalaze u svakakvim situacijama, od kojih bi se takođe mogla napisati priča za film. Lokacije u Srbiji su privlačne i za strane produkcije, pa je tako Stara planina glumila Kašmir u Indiji, a Beograd ima najveće iskustvo u dubliranju evropskih, američkih, pa čak i japanskih gradova. Ali da bi se pojednostavile procedure oko dobijanja dozvola za snimanje, potrebno je da Beograd dobije kancelariju za film, ističu filmski stručnjaci.

38. SMEŠTAJ, HRANA I PREVOZ ZA FILMADŽIJE: Nacionalna klasa
Sve više holivudskih produkcija, a poslednjih godina i moćnih indijskih, bira Srbiju za destinaciju na kojoj će snimati filmove i serije sa milionskim budžetima i potencijalom da postanu svetski blokbasteri. Prateće usluge, od hotela i keteringa do prevoznika, pruža armija manjih i većih firmi koje se bore da ostanu u tom zanimljivom i dinamičnom poslu, uprkos sve izraženijem nedostatku radne snage.

40. FINANSIJSKE I PRAVNE USLUGE ZA FILMSKU INDUSTRIJU: Karika koja ne sme da pukne
Sa rastom broja snimljenih filmova i reklama u Srbiji, porasla je i tražnja ove industrije za finansijskim uslugama poput osiguranja i revizije, a više posla imaju i pravnici. Filmska industrija je jedna od retkih koja gotovo da nema sporova na sudu, ali osiguravači kažu da bi međusobna saradnja mogla da bude intenzivnija, posebno u pogledu vrsta osiguranja koja se kupuju i prodaju, što zavisi od obe strane.

Intervju

42. ĐORĐE BABIĆ, PREDUZETNIK I INOVATOR SA AKROBATSKIM VEŠTINAMA: Emocija je dobar motivator, ali za uspeh vam je potreban razum
„Po mom mišljenju, najbolje poslovne ideje nastaju ako želite da rešite neki problem koji tišti vas ili ljude do kojih vam je stalo. Međutim, saosećanje nije dovoljno da biste ga zaista rešili, već morate da znate i kako to ekonomski da realizujete“, ističe Đorđe Babić, preduzetnik koji je radio mnogo različitih poslova. Zahvaljujući tome, naučio je da se do znanja može stići i na najneobičnijim mestima, poput cirkusa, gde je kao akrobata shvatio koliko je važno poverenje među kolegama. Sada ima poverenja u sebe i svoje saradnike u kompaniji „Hivemind“ da će uspešno razviti uređaj „Hermes“, koji bi trebalo da olakša hod ljudima sa sindromom pada stopala. Sredstva koja su do sada obezbedili potvrđuju da poverenja imaju i investitori.

Skener

46. PRIVATIZACIJA NA KOSOVU IZ UGLA SRPSKE ZAJEDNICE: Tumaranje u magli
Privatizacija na Kosovu se odvijala po spinoff modelu, bez jasnih mehanizama za utvrđivanje pravih vlasnika i poverilaca i instrumenata kako će se oni kompenzovati. Ovakav model je prilično sporan sa pravne strane, ali i zato što je otvorio put za diskriminaciju po etničkom principu, jer pripadnici srpske zajednice i drugih etničkih grupa na Kosovu nisu odgovarajuće namireni u ovom procesu. S druge strane, uticaj Vlade Srbije na ova događanja je marginalan, jer je njena jedina strategija da se bojkotuju kosovske institucije, a ne da se iz privatizacije izvuče maksimalna korist za lokalno srpsko stanovništvo.

48. PODUHVAT BEZ PRESEDANA NA FIDŽIJU: Selidba sela
Na Fidžiju se planira preseljenje najmanje 42 sela koja više nemaju budućnost zbog posledica klimatskih promena. Do sada je već premešteno šest sela koje je „udavila“ voda. Ovaj poduhvat, osim što zahteva mnogo novca a često i selidbu preko planina i tropskih šuma, mora da reši i komplikovano pitanje zemljišta. Ono je u vlasništvu starosedelačkih klanova i zato ne može da se kupuje i prodaje, već jedino da se uz njihovu dozvolu dobije na korišćenje. Ipak, pokazalo se da je najteže preseliti – mrtve.

Nove tehnologije

50. ŠTA STRANE KOMPANIJE U IT SEKTORU ZNAČE ZA SRBIJU: Veća dara nego mera?
IT kompanije u stranom vlasništvu preuzimaju primat po gotovo svim kriterijumima: prihodu, zapošljavanju, izvozu. U protekle dve godine zabeležen je i veći broj osnivača iz Ruske Federacije, mada su Amerikanci i dalje najdominantniji. Da li nam stranci više daju ili uzimaju?

Nauka

52. NAUČNI SPOR OKO NEOBIČNE DRŽAVE NA ALJASCI: Tvrdoglava Republika krava
Spletom različitih okolnosti nastala je takozvana Republika krava na ostrvu Čirikov u zalivu Aljaske, gde oko dve hiljade goveda slobodno tumara bez ljudskog nadzora. Istovremeno se vodi međunarodni spor među naučnicima, ekolozima i stanovnicima Aljaske oko toga da li bi ovu državu trebalo ukinuti i iseliti stoku koja ugrožava autohtone biljne i životinjske vrste, ili joj priznati autonomiju jer je rogato stanovništvo u izolaciji i slobodi razvilo velike genetske prednosti.

Koktel

56. KOLIKO SE DANAŠNJA DECA SANKAJU: Zimske čarolije bez zime
Ranije su pravljene kvalitetne sanke da dugo traju i za njih se čak izdavala garancija. Danas su i najuporniji proizvođači odustali od ovog posla, jer u vreme kada je sve manje snega a prostori za sankanje nestaju u naletu građevinskih „nadahnuća“, prodaju se samo najjeftinije sanke iz uvoza ili zamene poput kliska. Istovremeno, roditelji se žale da je organizovanje sankanja u gradu postalo toliko zahtevno, kao da sa detetom kreću u ekspediciju.

58. FOLKLORNA FANTASTIKA U VELIKOJ PLANI: Demoni osvete i druge strašne priče
Mostovi, raskršća, napuštene kuće, crkvišta i manastirišta, mesta velikih stradanja ili neobičnih i čestih smrti koja su po narodnom verovanju nečista i gde se pojavljuju utvare, nadahnula su mnoge književne stvaraoce folklorne fantastike u Velikoj Plani. Ovaj specifični žanr je značajno doprineo da se od zaborava sačuvaju brojna mitološka bića o kojima se danas gotovo ništa ne zna, kao što su Naprata i Omaja.

Komunikacije

60. ODNOS RAZLIČITIH GENERACIJA PREMA MEDIJIMA: Svako u svom svetu
Na to kako različite generacije komuniciraju u današnjem digitalnom okruženju u velikoj meri su uticale i tehnologije koje su bile aktuelne u vreme njihovog odrastanja i način na koji su tadašnji mediji oblikovali njihov pogled na svet.

Reprint

62. KORISNICI NARODNE KUHINJE U KRAGUJEVCU: Hljeba, hljeba, gospodaru
Nije lako, a mnogima je ispod časti da sa kanticom u rukama čekaju kombi Crvenog krsta koji dovozi hranu. Po obrok variva i pola vekne hleba – to je dnevno sledovanje radnim danima, nedeljom „narodnog kazana” nema. I po mrazu i po suncu stoje u Bagremaru, Stanovu, Korićanima… pod vedrim nebom, jedino u Crvenom krstu mogu da se sklone pod trem. Ali, šta će, nužda ih tera – da nemaju ovaj besplatan obrok dan bi provodili bez hrane, a većina su stariji i bolesni ljudi i čak 380 dece. Jedan dan proveli smo sa ovom sirotinjom, slušali njihove životne priče, mnogi i nisu hteli da govore – valjda ih je sramota što su dospeli dotle da ni za hleb nemaju.

Vremeplov

64. EGIPATSKE MISTERIJE U KRALJEVINI SHS: Lažni arheolog na magarcu
Stanovništvo Kraljevine SHS nimalo nije zaostajalo za svetom u opčinjenosti egipatskim misterijama nakon otkrića Tutankamonove grobnice. Dok su se novinari utrkivali u objavljivanju pogrešnih podataka i fabrikovanju lažnih vesti, beogradski medijumi zazivali Tutankamonovu utvaru, a ovdašnji prevaranti se lažno predstavljali egipatskim vlastima kao državni arheolozi u zvaničnoj misiji, profesori su pokušavali da prosvetle narod da se okane praznoverica. Tutankamon je zavladao modom i drugim poslovima, turističke agencije su organizovale krstarenja u Egipat, a samo brodska karta je bila dvostruko skuplja od činovničke plate.

Srbija ne prednjači u zelenim agendama i proizvodima, ali zato većina domaće privrede raste organski, u sistemu koji više odmaže nego što pomaže. Vlasnici malih i srednjih preduzeća najčešće sami pribavljaju početni kapital, finansiraju svoj rast i razvoj, „proizvode“ radnu snagu koje nema na tržištu, sami se probijaju na strana tržišta i obezbeđuju sve potrebne sertifikate. Uspešni izvoznici kažu da onaj ko ispuni standarde EU, uspeće i u najtežim okolnostima. Ali možda je obrnuto, da onaj ko uspe u zemlji u kojoj je „uvek neka kriza“, taj će se snaći i na najzahtevnijim tržištima. Stoga ne čudi da preduzetnici koji su izgradili uspešnu firmu u takvim okolnostima, većinom teško donose odluku da je prodaju.

Periskop

8. ENERGETSKI PARADOKS U CENTRALNOJ AZIJI: Imaju naftu i gas, nemaju struju i grejanje
Kako je moguće da stanovnici u zemljama Centralne Azije, koje obiluju energentima, strahuju od zime jer svaki čas ostaju bez struje i grejanja? Infrastruktura starija od pola veka, prekomerni izvoz električne energije avganistanskim talibanima koji znatno više plaćaju od domaćih potrošača, uvoz skupe struje iz Rusije dok lokalni državnici ilegalno rudare kriptovalute, korupcionaške sprege sa ruskim i domaćim tajkunima – samo su neki od primera koji upućuju gde se krije odgovor na ovu zagonetku.

10. PROBLEMI SA MASLINOVIM ULJEM I NAREDNE GODINE: Nezdrava cena zdrave namirnice
Pljačke i prevare sve više prate tržište maslinovog ulja, koje je dostiglo najveću cenu u poslednjih četvrt veka. Zbog loših rezultata vodećih svetskih proizvođača, nestašice i poskupljenja nastaviće se i naredne godine. U italijanskom udruženju proizvođača maslinovog ulja tvrde da ono neće mnogo pojeftiniti ni kada se tržište stabilizuje, jer je vrednost ove namirnice godinama bila potcenjena. Stručnjaci holandske Rabo banke takođe predviđaju da je doba pristupačnog maslinovog ulja zauvek prošlo, zbog posledica klimatskih promena koje će biti sve razornije.

12. PRIVATNA OSTRVA – SVAKOME PREMA POTREBAMA: Tri palme na ostrvu sreće
Danas, kad svaka šuša ima jahtu, Rolls Royce i avion teško je izdvojiti se iz mase, pa kao jedan od posljednjih statusnih simbola ostaje privatno ostrvo. Ostrva na prodaju ima, a ne manjka ni bogataša kojima pare nisu problem, pa koliko košta da košta.

Biznis

14. IVAN KOSTADINOVIĆ, LIDL SRBIJA: Jaki ste onoliko koliko imate pouzdanih partnera
„Mi striktno poštujemo dogovorene valute plaćanja. Jako nam je važno da sa strateškim dobavljačima uskladimo njihovu i našu potrebu za likvidnošću, jer želimo da sa njima izgradimo dugoročnu i pouzdanu saradnju. Ako nemate pouzdane partnere, na tržištu ćete ulaziti u sve teže situacije, što pokazuje i sadašnja kriza. I suprotno – ukoliko ih imate, onda ste oslonac jedni drugima i u teškim makroekonomskim okolnostima“, ističe za B&F Ivan Kostadinović, izvršni direktor kompanije Lidl Srbija.

16. UTICAJ KRIZE NA KVALITET I BEZBEDNOST PROIZVODA: Ko kontroliše kontrolore
Srbija nije jedina zemlja u kojoj se potrošači žale da se zbog krize snižavaju kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga, ali se svakako izdvaja po tome da u takvoj situaciji država donese odluku o privatizaciji Jugoinspekta, najstarije i međunarodno priznate kontrolne organizacije kod nas. Privatno vlasništvo nad kontrolnim telom ne bi moralo da bude sporno kada bi postojao sistem koji bi garantovao da se sve radi po propisima. Ali kod nas je sporno to što više nemamo sistem.

18. ISKUSTVA DOMAĆIH PRIVREDNIKA U KORIŠĆENJU ELEKTRIČNIH VOZILA: Isplativije i komfornije
Sve više domaćih privrednika svoj vozni park obnavlja električnim automobilima koji jesu skuplji u startu, ali su dugoročno jeftiniji za održavanje i manje zagađuju okolinu. Najveći problem je i dalje nedovoljan broj punjača, a privrednici ističu da bi trebalo povećati i subvencije.

Finansije

20. ZATVARANJE FIRME DUGA I SKUPA PROCEDURA: Dinar platiš za ključ, pet za katanac
Za razliku od jednostavnog postupka otvaranja, zatvaranje firme u Srbiji predstavlja Tantalove muke, jer je proces dug, komplikovan i može da košta od nekoliko hiljada evra do preko 150.000 evra.

22. GDE SE DADOŠE BESPLATNE AKCIJE: Hartije Akcionarskog fonda uglavnom bezvredne
Nismo dobili onih hiljadu evra u besplatnim akcijama šest velikih preduzeća, ali šta je sa paketom koji je zaostao iz prethodnih i dopunjen naknadnim privatizacijama i nalazi se u Akcionarskom fondu? Već 13 godina nominalna vrednost tih akcija je ista, iako je u međuvremenu bilo promena u strukturi portfolija. Tržišna cena verovatno je mnogo niža, jer se tu nalaze uglavnom akcije drugog i trećeg reda. Neke od njih su potpuno nenaplative, a država se nije potrudila da unošenjem kapitala boljih firmi poveća vrednost Fonda, kojim upravlja u ime vlasnika 4,8 miliona građana Srbije

24. KUPOVINA OD PDV PUNOMOĆNIKA: Kolateralna šteta veličine tržišta
Strane kompanije kao što su Amazon, Google, Microsoft, imenovale su poreske punomoćnike kako bi ispunile zakonske obaveze za prodaju svojih usluga u Srbiji. Registracijom za PDV, strano lice se u pogledu svojih prava i obaveza izjednačava sa domaćim PDV obveznicima, što omogućava poreskim organima da ubiraju prihode od PDV-a i kontrolišu sve transakcije. U praksi se, međutim, pokazalo da problem nastaje u trenutku kada je potrebno uklopiti porez po odbitku, koji je definisan Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, sa PDV računom koji izdaje poreski punomoćnik i da posledice snose domaći kupci koji kupuju usluge iz inostranstva.

Temat – Mala i srednja preduzeća

27. IZVOZ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U AKTUELNOJ KRIZI: Privrednici navikli da sami traže rešenja
Mala i srednja preduzeća koja najviše izvoze u EU, sada su zbog krize na tom tržištu suočena sa velikim padom tražnje. Domaćim privrednicima izvoz otežava i činjenica da tamošnji partneri ne priznaju sertifikate naših laboratorija, i zato sve analize moraju da rade van zemlje. Nije retkost da u inostranstvu ne prihvataju ni garancije naših banaka, čak i kada im je sedište van Srbije, pa bi Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza taj problem mogla da ublaži. Domaća preduzeća se, ipak, najviše oslanjaju na sebe i rešenje za krizu traže u novim tržištima.

30. ZNAČAJ STANDARDIZACIJE ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Trošak koji se veoma isplati
Uvođenje standarda u poslovanje traži vreme i novac, kao i dodatno angažovanje sopstvenih ili spoljnih stručnjaka, naročito kada je reč o EU standardima koji su najstroži. Zato je standardizacija posebno zahtevna za manja preduzeća, koja nemaju kadrove za bavljenje ovakvim poslovima. Ipak, ona se i te kako isplati, jer olakšava izvoz i obezbeđuje poverenje potrošača, kažu sagovornici B&F-a.

32. KADA I ZAŠTO SE PRODAJU PORODIČNA PREDUZEĆA U SRBIJI: Ne čekaj nevolju da tražiš kupca
U poslednje vreme, učestale su vesti o prodaji domaćih porodičnih firmi. Na pitanje da li je na to uticala sadašnja kriza, sagovornici B&F-a kažu da su razlozi za prodaju porodičnog posla višestruki, ali uvek važi pravilo da se to ne radi u nevolji.

34. POSLOVANJE MSP U MANJE RAZVIJENIM OPŠTINAMA: Privrednike „žulja“ poreski kredit
Umesto što ih država „bombarduje“ savetodavnim treninzima, preduzetnici na jugu Srbije tvrde da bi za njihovo poslovanje bilo daleko korisnije kada bi nadležni prestali da ignorišu zahteve brojnih privrednika da se vrati poreski kredit na ulaganje u opremu. Sagovornici B F-a predlažu i da država zajedno sa privredom stipendira deficitarne kadrove i tako zadrži potrebne stručnjake u zemlji, pa ne bi bilo potrebe da, na primer, preduzeće u Zaplanju uvozi radnike čak iz Senegala.

36. Tabele – mala i srednja preduzeća po dobiti i po poslovnom prihodu

Intervju

52. MARIJA SEOČANAC, NAJBOLJA ORAČICA SRBIJE: Žena koja je vratila našu zemlju na Svetsko takmičenje u oranju
U Srbiji se svake godine održavaju dva takmičenja orača, koja redovno dokazuju da nam ne nedostaje talentovanih traktorista. Međutim, ono što njima nedostaje je mogućnost da svoje umeće pokažu i na međunarodnim takmičenjima, jer naša zemlja sve do ove godine nije bila članica Svetske oračke organizacije (SOR). To se promenilo zahvaljujući entuzijazmu studentkinje Marije Seočanac, koja je, pored toga što je najbolja oračica Srbije, uspela i da vrati svoje kolege na međunarodnu oračku scenu. Pošto je ostvarila ovaj cilj, sada joj je želja da se i sama nađe u našem nacionalnom timu, koji bi na svetskom prvenstvu orača branio boje naše zemlje.

Skener

56. IZVOZ VINA IZ SRBIJE: Želje opijaju, brojke trezne
Na ambicije Srbije da preplavi vinom kinesko tržište zahvaljujući postepenom snižavanju carina, otrežnjujuće deluju podaci da iz godine u godinu proizvodimo i izvozimo sve manje vina. Tokom poslednjih pet godina, prosečna izvozna cena je iznosila 1,6 dolara za litar, a kada se uporede najveća izvozna tržišta, proizilazi da vino najjeftinije prodajemo u Rusiji, gde završava više od polovine ukupnog izvoza srpskog vina. Kada je reč o plasmanu vina na tržište EU, ni izdaleka nismo dostigli količine koje prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju možemo da izvezemo bez carine.

58. DOPING U ELEKTRONSKOM SPORTU: Novinari pišu jedno, stručnjaci tvrde drugo
Sa rastom nagrada u elektronskom sportu, koje mogu dostići i nekoliko desetina miliona dolara, raste i motivacija igrača da pobede. Stoga su u medijima sve češće vesti o zloupotrebama na turnirima, od tehničkih prevara do upotrebe dopinga, uz ocenu da tome pogoduju nedovoljno čvrsta pravila. No, Milutin Pećić, stručnjak za elektronski sport i vlasnik kompanije Relog Media, ističe u razgovoru za B&F da ovakve tvrdnje proističu upravo iz nepoznavanja pravila ovog sporta. Prema njegovim rečima, broj prevara je veoma mali i uglavnom su prisutne na lokalnim takmičenjima nižeg ranga, dok se na velikim međunarodnim turnirima sprovode striktne kontrole, jer bilo kakav skandal ugrožava i profesionalne timove i sponzore.

Nove tehnologije

60. SILVIO KUTIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR INFOBIPA: Jednorog iz Vodnjana
U tehnološkom svijetu u kojem dominiraju američke kompanije, „jednorozi“, startap kompanije koje su dostigle tržišnu vrijednost veću od milijardu dolara nisu rijetkost, ali jednorog sa Balkana je jako rijetka zvjerka. Hrvatskoj kompaniji Infobip, osnovanoj 2006. trebalo je 14 godina da od nule stigne do milijardu dolara, a kompanija i dalje raste.

Nauka

62. ZAŠTO NE POSTOJI „MUŠKA“ PILULA ZA KONTRACEPCIJU: Teška posla
Najnoviji eksperiment sa kontraceptivnom pilulom „na zahtev“ za muškarce uzburkao je javnost da će posle više od pola veka „slepih ulica“ u ovoj oblasti, možda konačno doći do značajnijeg napretka. Ali razlozi za dosadašnje neuspehe nisu vezani samo za nauku, već i za nepoverenje farmaceutskih kompanija da bi muškarci prihvatili neke neugodne efekte pilule, koje već decenijama podnose žene zbog upotrebe ovakve zaštite. Jer za razliku od žena, muškarci ne snose direktne posledice neželjene trudnoće.

Koktel

64. IZRADA POZORIŠNIH LUTAKA U SRBIJI: S kolena na koleno
Koliko će koštati izrada pozorišnih lutaka zavisi od veličine, materijala koji se koristi, kao i od toga koliko je proizvodnja složena, odnosno šta sve lutka u predstavi mora da radi ili pokaže. Kriza je uticala i na ovu delatnost, pa lutkari traže odgovarajuće zamene za najskuplje materijale, kako bi i finalna cena bila pristupačnija. Za razliku od Bugarske i Îeške, koje su vodeće u lutkarskoj umetnosti, Srbija nema specijalizovane škole za lutkarstvo, pa se znanje prenosi od jednog do drugog majstora.

66. ZAGONETNI GRADOVI NA LISTI SVETSKE BAŠTINE: Zaspali u pustinji
Pet gradova na obodu Sahare u Alžiru, koji su sagrađeni između 11. i 14. veka, malo su poznati najširoj javnosti, iako su duže od četiri decenije na listi svetske baštine. Ova mesta, skrivena u pustinji, zbog svoje jedinstvenosti inspirisala su mnoge savremene arhitekte, zadivila inženjere i arheologe. Izdvajaju se i po tome što posetioci moraju da poštuju stroge propise po kojima živi oko pola miliona njihovih stanovnika. Mnoga od tih pravila su stara skoro hiljadu godina.

Komunikacije

68. KAKO JE PHILIPS SKRIVAO INFORMACIJE O ŠTETNOSTI SVOJIH UREĐAJA ZA DISANJE: Para vrti gde etika neće
Holandski tehnološki div Philips već 15 godina proizvodi aparate za pomoć pri disanju, koji su u nekim slučajevima imali potpuno suprotan efekat. Naime, deo njihovih korisnika zaradio je nova respiratorna oboljenja, probleme sa bubrezima i jetrom, a neki od njih i rak. Philips je, s druge strane, zaradio novac. Ali, pošto se saznalo da je kompanija više od decenije prikrivala informacije o štetnosti svojih uređaja, sada se ta zarada topi.

Reprint

70. POREZ NA NASLEDSTVO: Za koga sam sve ovo stvarao!?
Jedan od mehanizama koji se u razvijenim zemljama primenjuje već decenijama, a koji služi da se deca ne opuste previše, ali i da smanji socijalno raslojavanje, upravo je porez na nasledstvo, često nazivan i taksa na smrt. Sa aspekta bogatog čoveka, treća generacija se neće sećati novca i imovine koju im je ostavio, ako je druga do tada sačuva, ali će svakako biti ponosna svaki put kada prođe pored bolnice, škole ili druge zadužbine koju je svojoj zemlji ostavio njihov pradeda.

Vremeplov

72. KAKO SU JUGOSLOVENI LUDOVALI ZA VESTERNIMA: Kauboj iz Bjeljine i goniči stoke mekog srca iz Novog Pazara
Tito nije krio da obožava američke vesterne, a ovako liberalan stav i ogromna popularnost kaubojaca u socijalističkoj Jugoslaviji, doveli su do brojnih koprodukcija u kojima su se „kauboja i Indijanaca“ igrali i jugoslovenski glumci. Vesterni su uticali i na ponašanje običnih ljudi, pa je Novi Pazar imao „kauboje mekog srca“ – goniče stoke Hida Gegića i Hamida Lukića. Aljuš Musli, vlasnik fotografske radnje iz Bjeljine koji se predstavljao kao kauboj Hari Džekson, snimio je nekoliko kratkih vesterna i svojim ćerkama dao imena Dženeta, Dženita i Virdžinija.